Finansijski stručnjaci savetuju kako da se olakša udar na kućni budžet: Ko ne mora, neka ne ide u minus

Savet je da se ušteđevina ne dira dok "ne dogori", a da se investira isključivo ako ulaganje može doneti povraćaj novca, sve dok se situacija na tržištu ne stabilizuje. Bankari upozoravaju na zamke onlajn kupovine, predlažu da se veće kupovine odlože, a da se dozvoljeni minus koristi samo ako je preko potreban.

- Prodaja preko interneta tokom vanrednog stanja doživela je ekspanziju, a na listi artikala uz obuću, odeću, tehniku ili knjige, sada su sve češće i svakodnevne namirnice - kažu u Erste banci. - Ova mogućnost lakog naručivanja može usloviti da se potroši više od planiranog. Zato je neophodno da i prilikom ovakvog načina kupovine vodimo računa o ličnom budžetu.

Klijentima su banke omogućile da pauziraju sa otplatom svih dugova, od dozvoljenog minusa do stambenih kredita. Za one koji nisu dobro procenili svoje finansije, to bi mogao biti mač sa dve oštrice. Suma koja se nakupi tokom tromesečnog zastoja, biće raspodeljena na ostatak duga, pa svi koji su odabrali ovu opciju, treba da očekuju uvećane rate do kraja otplate - i da to uvrste u kalkulator. O tome treba da razmišljaju i privatnici koji su iskoristili pomoć države da pauziraju plaćanje poreza na doprinose i ostale povlastice. Od aprila do juna, ne obračunavaju se ni kamate na dozvoljeno, ali ni na nedozvoljeno prekoračenje.

- Moratorijum se primenjuje i na prekoračenja po tekućim računima, a redovna, ugovorena kamata na iskorišćeni iznos u toku svakog meseca pripisuje se tek po isteku njegovog trajanja, uz produženje roka važenja dozvoljenog prekoračenja najmanje za period trajanja moratorijuma - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. - Nije namera da se odjednom naplate dospele obaveze i opterete građani.

Stručnjaci za finansije posebno upozoravaju da je "minus" najskuplji bankarski proizvod i da ga treba koristiti sa oprezom. Prema februarskim podacima, prosečna kamata po tekućim računima stanovništva bila je 28,72 za dozvoljeno prekoračenje, odnosno 33,67 odsto za nedozvoljeno. Zato je, kažu, korisno jedino ako je način da se nakratko prebrode finansijske poteškoće, kada je izvesno koliko će vremena biti potrebno da se situacija prebrodi.

Foto: N. Fifić

- Ukoliko klijent proceni da će mu trebati više vremena da pronađe finansijsko rešenje ili ukoliko mu je potreban veći iznos, bilo bi bolje da se odluči za neki drugi vid pozajmice, kao što su namenski ili keš krediti ili kreditne kartice - kažu u Kredi agrikol banci. - Odlučili smo da do kraja ove godine dozvoljeni minus bude besplatan za sve zdravstvene radnike, ali ćemo uvesti pogodnosti za najpogođenije grupe tokom vanrednog stanja.

UMESTO LETOVANjA "KRIZNI FOND"

NE treba ulaziti u velike investicije, a treba odrediti troškove prioriteta - savetuju u Erste banci. - Idealno je imati ušteđevinu koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest meseci, ali je dobar svaki "krizni fond". Preporuka je i da se, recimo, ušteđena svota za letovanje, možda uvrsti u "krizni fond" i održi likvidnost tokom krize.