Kako firme nabiju milijardu dinara duga, a država im naplati po principu “daj šta daš”?

U Srbiji su se dužnici vazda delili na one koji redovno plaćaju svoje dugove i one koji za to ne haju. Ovi prvi uvek mogu da očekuju da im se za svaki dan slučajnog kašnjenja zaračuna kazneni dinar koji će, kao i obično, da plate. A, ovi drugi svoje kaznene dinare skupljaju kao salvete. Slažu ih tako jedne na druge, slažu i onda, jednog dana, samo puste niz vodu. Dugovi im se oproste, kamate se izbrišu, država se naplati po principu "daj šta daš". Takvim firmama minusi se samo beleže i rastu u nekim prašnjavim knjigama.

Pročitajte još: TAJKUNI Srbiji “pojeli” 160 VRTIĆA: Evo šta smo sve mogli da izgradimo novcem koji bogataši duguju za porez

Koliko vremena treba da kompanija dugove za neplaćene poreze nagura na milijardu dinara, a da i dalje aktivno posluje? Da li zaista ne postoji mehanizam koji bi sprečio da 394 firme nagomilaju 32 milijarde dinara ovog duga? Koliko je njihovih radnika ostalo bez doprinosa? Koliko njih ne može da se leči? Da je dug nastao u jednom mesecu, to bi značilo da je za doprinose uskraćeno čak milion ljudi sa prosečnom platom. A tek sa minimalcem...

Porez je najznačajnija prihodna stavka u budžetu svake države. Ona koja ne može da ga naplati, ne može ni da gradi, ni da održava već izgrađene puteve, škole, vrtiće, bolnice, da brine o trudnicama, socijalno ugroženima. Šta mi imamo od toga da zbrajamo i delimo koliko firmi i tajkuna je uskratilo našoj deci 160 obdaništa ili pet univerzitetskih klinika? Zar je lakše da se za puteve zajmimo, umesto da ih sami finansiramo? Da se iščuđavamo što se poreski dugovi uopšte i računaju za firme u stečaju, kada se zna da od toga ni država, ni građani dinara videti neće? Nikada. Svi dužnici su, pred državom - isti. I ma koliko im bila "zvučna" prezimena, odgovornost moraju da snose svi. Jer, do sada su nam uglavnom nekažnjeno "pojeli" trećinu Moravskog koridora. I to je siguran putokaz za - stranputicu.