Kako je Titova Jugoslavija postala poligon za stvaranje novih naroda: Jezički inženjering u Crnoj Gori i Raškoj oblasti

M. VLAJKOVIĆ

ponedeljak, 29. 06. 2020. u 22:41

Како је Титова Југославија постала полигон за стварање нових народа: Језички инжењеринг у Црној Гори и Рашкој области
Ako bi postojao bosanski jezik, zašto ne bi i hercegovački?
NACIOTVORBNE ambicije pojedinih etničkih zajednica ostavljaju krupne posledice i na druge oblasti života, posebno na tokove u sferi jezika, kulture, obrazovanja, prava, itd. O tome najbolje svedoče sporovi u lingvistici nastali povodom imenovanja i upotrebe tzv. političkih jezika, stvorenih mimo logike, metoda i kriterijuma nauke o jeziku kao veoma važne discipline. Na našem terenu, ali i drugde, razgovori o ovim sociolingvističkim temama nisu lišeni ideoloških primesa, posebno kad je reč o tzv. crnogorskom i tzv. bosanskom jeziku.

Preimenovanje srpskog jezika kojim se vekovima govorilo i pisalo u Crnoj Gori u tzv. crnogorski, izazvalo je krupne potrese. Ova promena nije u skladu s naukom, niti sa etničkom i kulturnom tradicijom. Ne prihvatajući razloge za ovo nasilje nad jezikom, izvestan broj nastavnika srpskog jezika u Crnoj Gori, posebno u Nikšiću, ostao je bez posla. Akademik Matija Bećković prokomentarisao je jezičku politiku i praksu u Crnoj Gori ovim rečima: "To je jedini strani jezik koji se predaje na srpskom."

Velike napetosti izazvale su ambicije dela Bošnjaka koji žive u Raškoj oblasti u Srbiji da se njihov lokalni govor nazove posebnim - bosanskim jezikom. Iako se golim okom vidi raskorak između imena jezika i samoodabranog etničkog naziva (raniji muslimani, s malim početnim slovom, potom Muslimani, a od 1992. godine određuju se etnonimom Bošnjaci), i dalje ne prestaju zahtevi da se ovaj jezički inženjering legalizuje uvođenjem u javni život terminološke odredice koja je, sa stanovništva nauke, neodrživa.

O tome najbolje svedoči sudbina zahteva Bošnjačkog nacionalnog vijeća (sa sedištem u Novom Pazaru) upućena Radio-televiziji Srbije da se u ovoj javnoj medijskoj ustanovi osnuje redakcija na bosanskom jeziku. Krajem marta prošle godine takav zahtev stigao je Programskom savetu RTS, a potom su predstavnici BNV lično došli u Takovsku 10 u Beograd u (sedište RTS) i dodatno obrazložili navode iz pisma.

Posle pažljive analize sociolingvističke dimenzije ovog zahteva, Programski savet RTS je, na sednici održanoj 21. juna prošle godine, zaključio da ne postoje razlozi da se lokalni govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom. "Lingvistika je utvrdila puteve kojima jedna jezička pojavnost (lokalni govor, idiom, dijalekt) postaje zaseban jezik, a precizirila je i standarde normiranja jezika koji ulazi u javnu upotrebu", stoji u zaključku Programskog saveta RTS.

"Mi smo ovom zahtevu prišli veoma odgovorno i oprezno, izbegavajući rizik da odluku temeljimo na popularnim, često pogrešnim sudovima o jeziku" - rekao nam je prof. dr Milivoje Pavlović, predsednik Programskog saveta RTS. "Nije nepoznato da na zahteve ove vrste često utiču i vanjezički činioci i snage. Uz puno poštovanje prema slušaocima i gledaocima bošnjačke nacionalnosti, nismo mogli doneti odluku koja bi bila u suprotnosti s bazičnim načelima lingvističke nauke, još manje u zavadi s njom. Prema uobičajenim tvorbenim i derivacionim pravilima, takođe je nelogično da se iz imenice (etnonima) Bošnjak izvodi pridev bosanski. U takvom zahtevu, koji nije ni pravno utemeljen, providi se i neskrivena ideološka konotacija. Uostalom, ako bi postojao bosanski, imenovanjem nepostojećeg jezika iz geografskog pojma - suprotno raširenoj praksi da se imena jezika izvode iz imena naroda, zašto ne bi postojao i hercegovački, tim pre ako se zna da je hercegovački govor u najužoj osnovici standardnog jezika kojim su se dosad bez teškoća sporazumevali ljudi na širokom geografskom prostoru, uključujući i Srbe i Bošnjake iz novopazarskog kraja? Javni medijski servis ne može doneti odluku kojom se fragmentizuje srpska kultura i ugrožava jedinstvo srpskog jezika, koji je takođe ustavna kategorija, detaljnije uređena nizom zakona", rekao nam je prof. Pavlović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

milos

30.06.2020. 10:47

@milos - e da je ranije umro ,bilo bi bolje. A tek da je otisao u Austiju da zivi ,tek bi onda procvetali. iz ugla Srbije Srba.

NEBOJŠA

29.06.2020. 23:21

Ja samo ne razumem zasto ne tuzimo i dobijemo na sudu glatko kao sto je Nemacka dobila Austriju kada je Austrija proglasila austrijski jezik. Prosto resenje. Ovo je kradja kulturnog blaga i identiteta Srba.Makedonski je izmisljan i standardizovan od 1948 do 1961 godine i to zna svako. A o nasilnim prebacivanju prezimena sa SKI na IĆ da se ne govori.

Срђан БЕЛОПАВЛОВИЋ

01.07.2020. 21:06

Сва та ваша кречења историје не могу замаскирати историјски геноцид,који ви и ваши идеолошке вође направисте над својим народом. А, тај ИНДУСТРИЈСКИ, КУЛТУРНИ И СВАКИ ДРУГИ ВИД ГЕНОЦИДА - који ви ,,крстите", као тзв. историјска пљачка- се зове ПРИВАТИЗАЦИЈА КАПИТАЛА . Па би сада, да бацањем прашине у очи наивним Србима, прстом показујете на времена уназад 100. година. Сиктер, бре !