Srbistčka konferencija: Jezik je KRV I DUŠA naroda (FOTO)

Novosti Online / Vladimir Mitrić

subota, 20. 06. 2020. u 15:32

Србистчка конференција: Језик је КРВ И ДУША народа (ФОТО)

Foto: V. Mitrić

Prva interkatedarska srbistička konferencija u Vukovom Tršiću
Naučno obrazovni centar „Vuk Karadžić“ u Vukovom Tršiću bio je, dva dana, domaćin Prve interkatedarske srbističke konferencije, koja se održava, kako nam je rekao profesor Miloš Kovačević, profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu i član Programskog saveta ustanove u kom je održan skup, koji je izgradila Vlada Srbije sa gradom Loznice, „prvi put u Srbiji, verovatno, od 1950. godine“.


Konferencija je, po rečima ovog uglednog univerziteskog profesora, koji je njime predsedavao sa profesorom Aleksandrom Javanovićem i profesorom dr Sofijom Miloradović,“stavila prvi put ne dnevni red, ne samo pitanje srpskog jezika i književnosti u obrazovnim programima, nego i kao nacionalnog identitetskog predmeta i kao predmeta koji,na neki način, određuje status pismenosti jedne nacije“.


-I ne samo pismenosti na ulici kod svih ljudi, nego pismenosti onih koji su formalno pismeni, jer kod nas, bukvalno, ljudi završe fakultete, dobiju diplome, a onda imate problem da su oni bukvalno nepismeni – rekao je profesor Kovačević. - S druge strane, svedoci smo „ujdurmu“ oko Desanke Maksimović i programa književnosti u nastavnim programima srednje škole, što se, zapravo, samo pokazuje da, kod Srba, ne postoji ni „književni kanon“, šta je moguće, a šta je nemoguće uopšte menjati u školskom programu.Može li uopšte da se zamisli da u nastavnom programu nema Desanke, Ive Andrića…


Skup u Tršiću je, na neki način, iznenađujući, jer su na njemu učestvovali svi fakulteti na kojima se izučava srpski jezik od Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog u Novom Sadu, Filološko umetničkog u Kragujevcu, filozofskih fakulteta u Nišu i Kosovskoh Mitrovici, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, filozofskih fakulteta u Istočnom Sarajevu, Banjaluci, Filozofskog fakulteta u Nikšiću, svih učiteljskih i pedagoških fakulteta na ovim prostprima, svugde gde se izučava srpskijezik i srpska književnosti.


Profesor dr Miloš Kovačević


- Prosto mora da se pita zašto je „Vođa“ izbačen iz programa, kao i „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, najveća moguća satira jednoga društva i sad postavljamo jednom deklaracijom zahtev Nacionalnom prosvetnom savetu . Velika je stvar što je među nama i Radoslav Stojković i koji je želeo da čuje koji se sve problemi susreću sa srpskim jezikom i književnošću i šta može Nacionalni savet da uradi, jer je to jedno od najznačajnih tela.


Na konferenciji je postavljeno pitanje da li je uopšte moguće i da treba u Srbiji neko da se zapita da neko završi engleski, nemački i španski, a da nije imao nijednog časa srpskog jezika i da prevodi srpskome narodu sa tih jezika na srpski koji ne zna, a prevođenje je, kako je naglašeno, „je najvažnije“.


- Kad profesori i nastavnici srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama drže kulturu srpskog jezika i, zapravo, od učenika to traže, a s druge strane imate one koji predaju matematiku, fiziku ili istoriju i geografiju, koji nisu imali, sem u osnovnoj školi, srpskog jezika -primećeno je na konferenciji. -Može li se, uopšte, jezička kultura, preko jednog jezika voditi, ako 30 drugih predmeta rade protiv te kulture?


Profesor dr Miloš Kovačević rekao je za „Novosti“ da će se, zahvaljujući Naučno- obrazovno – kulturnom centru „Vuk Karadžić“ otvoriti svake godine na kom će se voditi računa o osnovnim pitanjima srpskog jezika i književnosti.Značajno je, kaže, da kad naš predsednik države kaže, kada stane pred TV kamere, da „ono što će Srbija uvek braniti, to su srpski jezik, književnost i ćirilica, jer su to nacionalni identitetski kriterijumi našeg naroda“.


-Ako nemamo te kriterijume, moramo se pitati zašto smo mi isti narod -kaže profesor Kovačević.


-Jezik je krv i duša jednog naroda.Dve godine stoji Zakon o jeziku i pismu stoji u fijokama državnih organa i ne dolazi u Skupštinu, onda moramo da se pitamo da li je nekome cilj da samo deklarativno podržava ono što su nacionalni interesi.


Na skupu u Tršiću bili su predstavnici, od jednog do dva predstavnika sa svih pomenutih fakulteta, 30 ljudi, koliko se, po rečima profesora Kovačevića, „nikada nije skupilo na jednom mestu koji se tiče glavnog nacionalnog predmeta i glavnog prdmeta koji se tiče identiteskih kriterijuma“.


-Nećemo moći jednostavno da pokreno sve teme, ali je važno da smo pokrenuli glavne teme, koje će se, dalje, razrađivati tamo gde ja najvažnije u mas medijima, u novinama -rečeno je na skupu. - Skoro je za ne poverovati da Falultet za novinarstvo u Beogradu nema srpskog jezika.A, nema većeg uticaja na jezički kulturu od mas medija.


Pročitajte još: TURISTI HRLE U RODNO MESTO OCA NAŠE PISMENOSTI:Vukov Tršić kao pre


Sva izlaganja učesnici su saželi u dve deklaracije, koje su usvojili na kraju rada u Vukom Tršiću, što je, po njihovim rečima, „najbolja moguća adresa za razmatranje ovakvih pitanja“.


NACIONALNI PROSVETNI SAVET


Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, rekao je za „Novosti“ da mu je drago što je pozvan na ovu konferenciju, „jer je u pitanju srpski jezik i književnost,naše besceno blago i želimo da čujemo sve o najznačajnijem predmetu o kojem moramo da brinemo“.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije