Farsa o udaru na Crnu Goru: Kod Novosađanina sva dokumenta - falsifikat

DRŽAVLjANIN Srbije Željko Bagzi Stanković (23), iz Novog Sada, kod koga su u Nikšiću pronađene navodne depeše srpskih obaveštajnih i vojnih organa sa planom izazivanja oružanih akcija u Crnoj Gori, priznao je da su ta dokumenta falsifikovana. Plan navodne akcije osmislio je sam, a lično je i krivotvorio lažna naređenja.

Stankovićev iskaz osvetlio je ne samo njegovu kontroverznu biografiju, već i pozadinu pokušaja režima iz Podgorice da izrežira reprizu afere "državni udar" iz 2016. godine. Iza ovog scenarija krije se želja bezbednosno-obaveštajnog aparata iz Podgorice da za destabilizaciju Crne Gore, po već viđenoj šemi, okrivi Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu.

- Dokumenta su falsifikovana - kaže, za "Novosti", Stanković, pošto se, posle kraćeg zadržavanja u policiji, našao na slobodi. - Na internet stranici koja je dostupna javnosti postoje pečati BIA sa potpisom Bratislava Gašića i pravnika Zorana Stojanova, zaposlenog u Ministarstvu odbrane Srbije. Nisam očekivao da će to dobiti ovakve razmere.

Nesuđeni "terorista" kaže da se na ovaj korak odlučio kako bi se osobodio pritiska "jednog čoveka" koji je sumnjao da Stanković radi za BIA, jer je iz Srbije došao u Crnu Goru, bez igde ikoga i bez prijave mesta boravka.

- Tek kada sam mu pokazao dokumenta, pritisak koji je vršio na mene je popustio - navodi Stanković, ne želeći da navede ime osobe. - Ovi papiri nisu nikome bili namenjeni, a napravljeni su samo kao način moje lične zaštite. Iz Vojvodine sam otišao u Crnu Goru jer su me novosadski kriminalci proganjali, pa sam se plašio da mi ne uđu u trag.

Čovek koji se našao u središtu međudržavnog skandala navodi i da je na ideju o lažnoj dokumentaciji sa oznakama "strogo poverljivo" i "vojna tajna" došao gledajući film o nekadašnjoj Jedinici za specijalne operacije (JSO). Odatle je i pozajmio kodne nazive formacije, komandi i nepostojećeg čoveka za vezu.

- Priča o "komandi Panter" koja je navodno bila zadužena "za zauzimanje strateških položaja, izviđanje, diverzije i čuvanje strateških položaja i objekata tokom sukoba", nema nikakve veze sa stvarnošću. U dokumentarnom filmu o "crvenim beretkama" video sam dokumente na kojima piše kako su Frenki Simatović i Jovica Stanišić izdali slično naređenje da se oformi jedinica u Hrvatskoj, što mi je dalo ideju da to i ja upakujem u svoje papire - priča Stanković.

Da bi sve izgledalo autentično, na "ratni raspored" dodao je odštampane listove sa fotokopiranim pečatima, pa sve zajedno skenirao i ponovo štampao. Na jednoj od "poverljivih" depeša vidi se da pečati ne stoje kako bi trebalo, nego su iskrivljeni.
Očiglednoj farsi sa poverljivim dokumentima, međutim, režim je pristupio kao realnom planu za izazivanje nemira u Crnoj Gori. Političko-medijska kuhinja iz Podgorice iskoristila je ovaj bizaran slučaj i preko režimske "Pobjede" plasirala kao aferu i navodnu potvrdu da je Beograd glavni organizator destabilizacije Crne Gore.
- Po principu "nismo ništa izmislili", ovdašnje bezbednosne strukture ponudile su javnosti špijunski triler sa jasnom namerom da okrive Beograd, Vojsku Srbije i BIA za organizaciju nemira u Crnoj Gori - kaže sagovornik "Novosti" blizak bezbednosnom sistemu Crne Gore. - Svaki iole iskusan obaveštajac odmah je mogao da pročita da su dokumenta čist falsifikat, a da je privedeni Stanković daleko od svake ozbiljne državne obaveštajne ili vojne akcije.



SIN KRIMINALCA IZ NOVOG SADA
ŽELjKA Stankovića privela je crnogorska policija u iznajmljenom stanu u Nikšiću, tokom rutinske akcije. On je, po sopstvenom svedočenju, sin nekadašnjeg novosadskog kriminalca Aleksandra Stankele Stankovića, poznatog po likvidaciji Ljube Mudrinića 1992. godine.
- Posle očeve smrti počeo je mučan period. Usledile su pretnje ljudi kojima je otac ostao dužan, tražili su mi da im vratim pare sa kamatom, ali nisam imao novca. Jedva sam se spasao bekstvom u selo Tovariševo kod Bačke Palanke. Majka i baka pokušale su da mi nađu drugi smeštaj gde bih sredio svoj život. Stupile su u kontakt sa bratstvom manastira Ostrog, a oni su me prihvatili i spasli mi život. Tu sam čistio portu i stekao prijatelje - kaže Stanković, i dodaje da je planirao da se trajno nastani u Nikšiću.