Organizuju kurseve, obučavaju i strance, a studenti uče na mrtvima, zbog čega su retki i prepoznatljivi u svetu: Vek Instituta za anatomiju

PRVOG predavača su jedva našli. Prvi udžbenik, na srpskom, napisao je ruski emigrant koji nije znao ni reč srpskog. Bez učila i zgrade za nastavu, daleko od toga da su počeci bili slavni, a "izgurali" su prvih 100 godina.

Toliko je prošlo od prvog predavanja iz anatomije, koje je održao francuski diplomac dr Niko Miljanić, a kojim je zvanično započela nastava na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 9. decembra 1920. godine.

Naš Institut za anatomiju koji danas počinje da obeležava jubilej, prepoznatljiv je u svetu kao jedan od malobrojnih centara u kojem se uči na kadaverima. A, bez kadavera - nema anatomije, iako drugi centri zbog strogih etičkih kriterijuma sve više napuštaju kadaversku orijentaciju. Baš u tome je veliki potencijal našeg Instituta, koji postaje prepoznatljiv po organizaciji obrazovnih kurseva, tokom kojih polaznici i predavači rade na leševima. Jedan takav skup, iz oblasti neurohirurgije perifernih nerava, održan u Beogradu, proglašen je za svetski događaj godine u neurohirurgiji!

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Muzej anatomije čoveka

- Sa Instituta, s prekidom rada za vreme Drugog svetskog rata, izašlo je više od 80 generacija, hiljade studenata - priča za "Novosti" profesor dr Branislav Filipović, direktor Instituta. - Mnogi od njih su se veoma dobro pozicionirali u svetu kao veliki hirurzi i neurolozi. Među njima profesor Berislav Zloković, jedan od najpoznatijih istraživača fiziologije nervnog sistema, Ivanka Savić sa čuvenog Karolinska instituta...

Iako se iz Zagreba i Ljubljane postavljalo pitanje da li je tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, potreban još jedan medicinski fakultet, u prvu generaciju upisano je 286 studenata. Doktor Miljanić iz Pariza je doneo šest skeleta i francuski model nastave. Tokom 1921, posle zakonskog rešenja o snabdevanju, prikupljeno je 99 leševa.

- Toliko nije stiglo za poslednjih 40 godina, otkako sam na Anatomiji - kaže profesor Milan Milisavljević, direktor Muzeja anatomije čoveka. - Institut je imao svoj kombi za prevoz pokojnika. Imamo i pismo u kojem je prof. Miljanić tražio od Ministarstva čamac da bi bili mobilniji za kretanje rekom u prevozu leševa, i odgovor da nema mogućnosti za nabavku čamca.

Prva generacija studenata Medicinskog fakulteta, Foto Arhiva Muzeja anatomije čoveka i "Novosti"

Večeras, u Ruskom domu, na prvoj u nizu svečanosti povodom jubileja, i na narednim skupovima tokom godine, uz uvažene predavače iz sveta, anatomi očekuju kolege iz nekadašnjih generacija predavača i studenata.

PROČITAJTE JOŠ - Stranci zadivljeni beogradskim eksponatima

- Profesori anatomije, nažalost, nisu dugog veka, žive tek oko 70 godina, i umiru uglavnom od karcinoma - priča profesor Filipović. - I Niko Miljanić je umro pre nego što je završio profesorsku karijeru. Srećom, ima izuzetaka, pa na proslavi očekujemo profesorku Tatjanu Tomnić Stošić, koja sad puni 90 godina, zatim profesorku Mirjanu Mijač, koja je sa 80 godina vrlo aktivna i vedrog duha.

Disekciona sala ,Foto Arhiva Muzeja anatomije čoveka i "Novosti"

I iz Sofije će doći profesori. Ova dva instituta povezao je još dr Ilija Šapšal, ruski emigrant, koji sa katedre u Odesi, u maju 1920. godine, došao za honorarnog profesora u Beograd i tu se zadržao do 1923. godine. Na njegovom udžbeniku iz anatomije, prvom na srpskom jeziku, uz pomoć studenata prevedenoj i prerađenoj knjizi profesora Batueva, ostala je posveta: "Srpskom narodu koji je uvek pomagao nama ruskim emigrantima".

- Pitanje pokretanja fakulteta u Beogradu, odnosno započinjanje nastave anatomije bilo je povezano sa pronalaženjem prvog profesora anatomije - priča profesor Milisavljević. - Prvi kandidat bio je dr Drago Perović, Srbin iz Hercegovine, bečki đak. On je prihvatio da osnuje i organizuje nastavu anatomije još 1914, ali je zbog rata to odloženo, a kad je ponovo pozvan 1920. godine, nije mogao zbog bolesti.

Prof. dr Branislav Filipović,foto A.Stanković

Njega su studenti toliko voleli da su u Zagrebu na Svetog Jovana svi išli da mu čestitaju krsnu slavu. Na poziv tadašnjeg dekana Milana Jovanovića Batuta i prodekana Vojislava Subotića, za honorarnog profesora izabran je Niko Miljanić.

NASTAVA NA FRANCUSKI NAČIN

Profesor Milan Milisavljević priča da je profesor Niko Miljanić organizovao nastavu anatomije na francuski način, uz puno angažovanje studenata. Posvetio se nabavci i pripremanju preparata za vežbe, organizovanju nabavke učila, mulaža i skeleta.

Milan Milisavljević, foto V.Danilov

Sam je davao instrukcije najboljem francuskom ilustratoru Ipolitu Franzu u izradi 36 monumentalnih crteža kostiju ukupne površine od 99,7 metara kvadratnih. A prve godine rada posvetio je formiranju anatomskog muzeja, u kojem se i danas brižno čuva istorija anatomije i medicine u Srbiji.

VANVREMENSKA BAZA

ANATOMIJA je prvi predmet kojim studenti započinju studije medicine, a profesor Milisavljević kaže i da je svaki ozbiljan fakultet nekada mnogo ulagao u ovaj predmet:

- Učeći anatomiju studenti uče osnovni jezik medicine. Uprkos eksploziji informacija koje dolaze iz svetske nauke vezane za medicinu, i ubrzanog razvoja dijagnostičkih i terapeutskih sredstava, efikasno zdravstveno obrazovanje još počiva na čvrstoj anatomskoj bazi. Suštinsko praktično poznavanje anatomije je neophodno za sprovođenje bezbroj kliničkih procedura u medicinskoj svakodnevici, što anatomiji daje vanvremenske atribute aktuelnosti.