Migracije se dešavaju u oba smera: Za tri godine vratilo se u Srbiju 30.000 ljudi

U svetu se danas obeležava Međunarodni dan migranata, a Srbija ga dočekuje sa značajnim povećanjem broja naših građana koji su se dobrovoljno vratili u zemlju.

Svake godine hiljade srpskih građana emigrira u zemlje Evropske Unije, najviše u Nemačku, ali isto tako mnogi budu vraćeni, jer ne poseduju status za boravak. Glavni razlog odlaska je potraga za poslom i boljim životnim uslovima. Ipak, sada se po prvi put sa sigurnošću može potvrditi da se u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju vratilo oko 30.000 naših građana, od kojih je polovina bila neprijavljena. Deportovano je njih 49 odsto, a 51 odsto je vraćeno u Srbiju dobrovoljno. Najranjiviju grupu ovih migranta-povratnika čine Romi, više od 80 odsto, i oni se prilikom povratka susreću sa brojnim kompleksnim problemima koji pogađaju čitave porodice.

PROČITAJTE JOŠ: Strah Srba ne jenjava, deci iz dve porodice stiglo obaveštenje da im je uskraćen boravak: Agonija naših ljudi na Malti, uključio se i MSP Srbije

Iz tog razloga, u Srbiji je kroz globalni program "Migracije za razvoj" uspostavljen Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru - DIMAK, koji sprovodi Nemačka međunarodna organizacija GIZ po nalogu Nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Deo projektnih aktivnosti odnosi se na jačanje kapaciteta povratnika i podršku u procesu socio-ekonomske reintegracije. Fokus je stavljen na savetovanja u oblasti migracija, kao i na planiranje karijere i stručno obrazovanje.

- Kroz globalni program "Migracije za razvoj", povratnicima se omogućava dostojanstven, stabilan i održiv povratak i stvaranje šanse za njihov život u Srbiji. Tako na primer, upućujemo ih na nacionalne institucije, organizacije civilnog društva i druge donatore, što svakako doprinosi boljoj informisanosti povratnika o mogućnostima zapošljavanja. Takođe,asistiramo im da pokrenu sopstveni posao, prođu kroz različite obuke i edukacije, reše stambeno pitanje... Cilj nam je da se povratnicima omogući uspešna reintegracija u društvo koja bi sprečila dalju ilegalnu migraciju u zemlje Zapadne Evrope -kaže Mirjana Dimitrijević, DIMAK savetnica za povratak i reintegraciju.

Koliko je Program za migracije doprineo uključivanju povratnika u društvo, pkazuju i uporedni podaci iz istraživanja koja su sprovedena tokom 2011. godine i 2019. godine.

- Veliki napredak ostvaren je u zdravstvenoj zaštiti migranata-povratnika u Srbiji, u odnosu na 2011. godinu. Smanjio se broj povratnika koji nemaju zdravstveno osiguranje sa 11 na svega 1,8 odsto. Ovaj napredak rezultat je uvođenja zdravstvenih medijatora u romskim zajednicama, kao i promena pravnog okvira, po kojem Romi mogu da ostvare zdravstveno osiguranje kao pripadnici nacionalne manjine. Takođe, poređenje podataka o kvalitetu životu povratnika iz 2019. godine ukazuju na značajno poboljšanje uslova stanovanja u odnosu na period od pre osam godina. Isto tako, zaposlenost se kreće uzlaznom putanjom, pokazujući rast od tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti povratnika pala sa 70 na 60 odsto - kaže Svjetlana Đokić, Nacionalni koordinator programa "Migracije za razvoj".

Nemačka međunarodna organizacija GIZ već godinama uspešno sarađuje sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, a rezultat je unapređenje online baze podataka povratnika po Sporazumu o remisiji, koja će biti od velikog značaja kako za ove organizacije, tako i za njihove korisnike. Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije raspolaže godišnjim budžetom od 20 miliona dinara koji su namenjeni za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji. Preko jedinica lokalnih samouprava povratnici dobijaju pomoć u vidu stambenog zbrinjavanja, ali i ekonomskog osnaživanja.

PROČITAJTE JOŠ: Stariji najviše izloženi usamljenosti i diskriminaciji

- Kada je reč o stambenom zbrinjavanju kao pomoć odvajamo sredstva za kupovinu seoskih domaćinstva, građevinskog materijala, kao i za kupovinu montažnih kuća. Što se tiče ekonomskog osnaživanja, povratnicima pomažemo grantovima u visini od 200.000 dinara - kaže Dejan Milisavljević, savetnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. - Komesarijat aktivno pruža pomoć povratnicima i u kancelariji za readmisiju na aerodromu "Nikola Tesla".

NOVI POČETAK

Značajni prioritet nemačko-srpske razvojne saradnje jeste da se našim građanima koji se vraćaju iz Nemačke i drugih zemalja Zapadne Evrope pruži prilika za novi početak. Jedan od pozitivnih primera jeste Emiliano Pavković, koji je zajedno sa porodicom uspešno prošao proceduru povratka.

- Odrastao sam u jednoj siromašnoj porodici u Bojniku. Težak život u Srbiji nas je naterao da krenemo putem Nemačke 2010. godine, sa nadom da obezbedimo bolji život. Moja porodica je verovala da možemo da ostanemo u Nemačkoj, ali smo deportovani 2016. godine. Kao korisnik projekta Nemačke razvojne saradnje, završio sam obuku za digitalni marketing. Nakon toga,konkurisao sam na jednom od projekata i dobio podršku u vidu opreme za pokretanje malog biznisa. Na taj način sam uspeo da u avgustu 2018. godine otvorim firmu koja se bavi digitalnim marketingom. Zahvaljujući organizaciji GIZ, moja porodica i ja imamo šansu za novi početak u Srbiji - rekao je Emiliano Pavković.