I otrovno olovo za nekoga je sirovina: Šta sve od opasnog otpada može da uđe u našu zemlju

Jelena SUBIN

ponedeljak, 09. 12. 2019. u 14:02

И отровно олово за некога је сировина: Шта све од опасног отпада може да уђе у нашу земљу

Foto Z. Jovanović

Traži se lokacija za preradu najopasnijih materija

OTPAD za čiji tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u našoj zemlji - izvozi se. Zakonom je zabranjen uvoz otpada radi odlaganja i iskorišćenja u energetske svrhe, kao i uvoz opasnog otpada. Ipak, pojedini opasni otpad može ući u našu zemlju, ali samo kao sekundarna sirovina. Tako, naša zemlja uvozi metalni otpad od olova, legura olova, otpadne olovne baterije, cele ili polomljene, sa elektrolitima ili bez njih, olovne akumulatorske ploče (mrežice)...

Ovako za "Novosti" objašnjava ministar životne sredine Goran Trivan šta sve od opasnog otpada može u našu zemlju da uđe. Kako kaže, prekogranično kretanje otpada u Srbiji obavlja se u skladu sa Bazelskom konvencijom, ali i domaćim zakonima koji to regulišu. Ipak, količine opasnog otpada koje naša zemlja uveze i izveze nismo dobili od resornog ministarstva.

- Uvoz i izvoz otpada prati dokumentacija o kretanju od polaznog mesta do konačnog odredišta, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima i propisima, koji se odnose na prekogranični promet - objašnjava Trivan. - Država izvoza dostavlja zemlji uvoza i tranzita obaveštenje o kretanju otpada. Uvoz i izvoz ne može da započne pre nego što sve države ne izdaju dozvole i saglasnosti. Vlada Srbije određuje pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine.

Prema rečima Trivana, opasni otpad izvozi se u zemlje EU. One poseduju viši standard tretmana za određenu vrstu otpada ili postrojenja koja su pogodna za uništavanje. Da bi se dobila dozvola za uvoz, izvoz ili tranzit opasnog otpada, potrebno je da sa njim postupa na ekološki prihvatljiv način.

Pročitajte još - Trivan: Više reciklažnoj industriji, rešiti problem opasnog otpada

- Otpad koji se izvozi je onaj koji proizvođači ili vlasnici ne mogu u Srbiji da prerade ili odlože na bezbedan i ekološki način - ističe Trivan. - Tu spadaju farmaceutski otpad, otpadna ulja, hemikalije, staklo od katodnih cevi, koji sadrže opasne supstance, otpadne kiseline, katalizatori, otpad koji sadrži PCB ili otpadna ulja koja su zagađena PCB. U Srbiji ne postoji deponija za odlaganje opasnog otpada, niti postoje kapaciteti za sagorevanje. Do sada nije izgrađeno ni postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog neorganskog otpada. Našoj zemlji su potrebni dodatni kapaciteti za skladištenje ili tretman opasnog otpada.


Ministar Goran Trivan Foto Tanjug/S.Radovanović

Kako objašnjava Trivan, u Srbiji se reciklira otpad od električne i elektronske opreme, fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpadni akumulatori, ulja i vozila. Otpadne baterije, naročito one koje se koriste u domaćinstvu, skoro se i ne recikliraju. U našoj zemlji tretiraju se i otpadi industrijskog porekla, muljevi, šljake, filterske prašine, različitim fizičko-hemijskim, hemijskim, termičkim ali i biološkim postupcima.

- Poslednjih godina postoje tendencije u okviru EU da se opasni otpad tretira i na pravilan način zbrine na mestu nastanka, odnosno u zemljama članicama - govori Trivan. - Srbija se za to sprema, pa traži rešenje za lokaciju, a potom i izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada.

Medicinski otpad Foto D. Milovanović

Ministar Trivan ističe da postoje lokalne samouprave koje su izrazile spremnost da se ovakvo postrojenje, koje je, kako on tvrdi, bezbedno, sagradi na njihovoj teritoriji. Nadležni veruju da će već od sledeće godine krenuti u izradu projektno-tehničke dokumentacije.

Nažalost, stručnjaci upozoravaju da je Srbija zemlja ekološke aljkavosti, otrova zatrpanog u zemlju, otpada koji pluta rekama i nekažnjenog uništavanja svih prirodnih resursa.

PLUTAJUĆE DEPONIJE

NEMA većeg rugla od plutajućeg otpada na prelepoj Drini i Perućcu. Ministar Trivan kaže da je ministarstvo deo stručne komisije za rešavanje ovog problema, jer se otpad pluta na Drini i njenom slivu iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije.

Kako kaže Trivan, u toku su aktivnosti na rešavanju ovog problema. Ipak, čini se da će flaše, kese i ostali optad, još dugo plutati jednom od najlepših reka u Srbiji.

Kod Obrenovca je 2018. otkriven zakopani opasni otpad Foto Tanjug/R.Prelić

OTPAD U PARKU PRIRODE

PROLAZAK kroz jedan od prirodno najlepših predela zapadne Srbije, planinu Zlatar, i sam ulazak u Prijepolje, definitivno je jedno od najružnijih mesta koji se mogu zateći u našoj zemlji. Nepregledna deponija prostire se do zelenih četinara, i gotovo je nemoguće neprimetiti je jer stiže i do regionalnog puta koji vodi za Crnu Goru.

- Ministarstvo je 2018. godine dodelilo Opštini Prijepolje 3.000.000 dinara, za projekat izrade dokumentacije za sanaciju smetlišta Stanjevina - govori Trivan. - Izrada projekta je u toku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije