Stanislav Hočevar: Manje katolika na Kosovu, teže do dijaloga

Radoje Dragović

23. 12. 2018. u 07:02

Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup u intervjuu za "Novosti": Naši vernici tamo imaju mnogo problema, kao i Srbi, posebno sa iseljavanjem

Станислав Хочевар: Мање католика на Косову, теже до дијалога

SRBIJA, ukoliko obezbedi dijalog u integralnom smislu i bude okrenuta evropeizaciji i zauzimanju svog mesta u EU, mogla bi da ima važno mesto među čelnim evropskim državama. Raspolaže iskustvom neuporedivo bogatijim od ostalih. NJena snaga je u položaju koji zauzima - između Istoka i Zapada, ali i kompleksnosti istorije. Svuda gde je u prošlosti bilo konflikata, stvoren je prostor za nove mogućnosti i saradnju. To bi trebalo da bude autentičan put Srbije.

Ovo, u tradicionalnom razgovoru za “Novosti”, pred Božić po gregorijanskom kalendaru, kaže beogradski nadbiskup i mitropolit Stanislav Hočevar. On poziva na neprekidni dijalog među ljudima, ali i neprekidno razmišljanje o mestu i dužnostima čoveka u savremenom vremenu.

NJegova poruka je jednostavna: Otkrijmo da nam je Bog blizak. Živeći u božjoj prisutnosti, tu gde jeste, čovek može najbolje da razvija svoje talente i postane dar drugima.

* U vašoj Božićnoj poslanici ukazali ste na probleme koji pritiskaju savremeno društvo. Sa kojim se izazovima suočavaju rimokatolički vernici u Srbiji?

- Božić je velika tajna o kojoj bi svi morali više da razmišljamo. U Srbiji je to posebno važno, jer je reč o državi sa više verskih zajednica i nacionalnih manjina na granici Istoka i Zapada. Potrebna nam je zato zajednička antropologija koja bi ponudila odgovor kako gledamo na čoveka, njegova prava i dužnosti.

Sva problematika savremenog društva proizlazi iz nejasnoće šta je čovek. Čovek par ekselans je Isus iz Nazareta, dakle, Bog i čovek. Sve je manje ljudi koji su u stanju da razmišljaju. Prvi zadatak jeste izgradnja ličnosti koje mogu da misle i imaju svoj stav živeći jedni za druge. Božić je praznik solidarnosti među ljudima.

JUGOSLAVIJA NAM JE SVIMA POMOGLA * Stogodišnjica stvaranja Jugoslavije prilika je za novu ocenu njene uloge. Kako danas vidite ovu državu? - Bila je istorijska nužnost. Udruživanje južnoslovenskih naroda bilo je neophodno za njihovo napredovanje i primanje novih iskustava. Sreli smo se, tako, sa suživotom u multireligijskom društvu. Bio je to put koji nam je svima pomogao u napredovanju, ali je bilo puno nedostataka u međusobnom razumevanju. Osnovnu školu sam završio u Sloveniji, a srednju u Hrvatskoj. Vojsku sam služio u Makedoniji. Studirao sam sa Albancima sa Kosova i iz Crne Gore. Kao redovnik posećivao sam braću u Srbiji. Jugoslavija je razumnim ljudima pružala mnogo šansi. Sve to nam danas jasno sugeriše da nam je svima potrebno snažnije povezivanje, pre svega u nastupanju prema EU.

PROČITAJTE I: Stanislav Hočevar: Evropi potrebno iskustvo Srbije

* Delite li stav da je suština slobode u ličnom izboru pojedinca da je ograniči?

- Sloboda podrazumeva čovekov napor za traženje istine u ljubavi. Samo kada je razum čoveka tome okrenut, on je slobodan. Suština slobode nije u nezavisnosti od svega. To je onda anarhija, a Bog nije stvorio haos, već kosmos, uređenje. Danas svako subjektivno tumači istinu, pa i slobodu. Ako svaku istinu relativizujemo, onda ostajemo bez pravila - sve postaje dozvoljeno i svako postaje merilo istine. A to je nemoguće. U savremenim društvima čovek je preuzeo ulogu Boga i sam postavlja zakone. Zato imamo toliko devijantnosti u društvenom životu.

* Evropu smatramo svojim prirodnim prostorom. Brine li vas gubitak njenog hrišćanskog identiteta?

- Hrišćanstvo i apostoli bili su prirodno usmereni ka Evropi, koja ih je prva prihvatila. Evropsko društvo prožeto je jevanđeljskom mudrošću i principima. Ne možemo reći da Evropa gubi hrišćansku dušu, ali jeste u krizi i iskušenjima. Vidimo i da se rađaju nove manje zajednice u kojima živi istinski hrišćanski duh. Hrišćani Istoka i Zapada trebalo bi zato bliže da sarađuju, jer je Evropa prožeta istočnim i zapadnim iskustvom hrišćanstva. Potrebne su nam određene konstante, svetlo života. Ako istina nije istina, ljubav nije ljubav, a poštenje nije poštenje, nema ni demokratije, Evrope, ni života.

* Imajući sve to u vidu, u kakvoj su situaciji Beogradska nadbiskupija i njeni vernici?

- Naša situacija je kompleksna, jer pripadamo različitim nacijama, kulturama, jezicima, pa i obredima. Sve manjine koje žive u Srbiji imaju svoje države koje su u EU, pa smo suočeni sa odlaskom mladih u matične zemlje. Problem nam predstavlja što u Srbiji nemamo mogućnost za teološko školovanje. Zbog toga naši sveštenici nisu dovoljno upućeni u ovdašnju kulturu i onemogućeni su da na pravi način promovišu sveopšti dijalog.


* Kakva očekivanja Nadbiskupija ima od države Srbije?

- Restituciju imovine, pre svega. Tu nam je učinjena velika nepravda. Jasno je da nam ne mogu biti vraćena oduzeta dobra, ali moguća je zamenska restitucija. To se veoma sporo odvija, što nas duboko zabrinjava. Imamo izuzetno dobre odnose sa Upravom za crkve i verske zajednice, ali nas čudi što se praktični problemi koje imamo izuzetno sporo rešavaju.

* Papa sledeće godine dolazi u Makedoniju i Bugarsku, a posetiće i Crnu Goru. Šta je sa Srbijom?

- Naši vernici, nažalost, u Srbiji ne mogu da se sretnu sa svojim verskim poglavarom, a o ovom pitanju odlučuju svi drugi osim njih. Papa želi u Srbiju, ali je konačna odluka o tome na našem društvu. Pokušaja da dođe je bilo i sad postoje. Domaći istoričari trebalo bi više pažnje da posvete opštoj našoj istoriji. Uvek me boli što se javni dijalog na ovu temu u Srbiji najčešće vodi uz apostrofiranje Hrvatske i njene apsolutne odgovornosti. To jasno pokazuje da nema sistematskog pristupa rasvetljavanju istorije. Uloga naših crkava jeste da promovišu pomirenje i praštanje, bez prikrivanja bilo čega iz prošlosti.

* Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova. Ipak, nedavno je formirana posebna biskupija. Koji je razlog za ovaj potez?

- Isključivo pastoralni. Tamošnjim vernicima bila je potrebna pomoć u verskom životu. Nivo apostolske administrature to nije u punoj meri omogućavao, jer biskup nije imao potrebna ovlašćenja. Naši vernici tamo imaju mnogo problema, posebno sa iseljavanjem. Osnivanje biskupije korisno je i za Srbiju, jer što je na Kosovu manje katolika, manje je i spremnosti za dijalog. Žao mi je što je propuštena prilika da posle 1999. godine ojača tamošnja srpska zajednica. To bio bio najbolji put za rešavanje međunacionalnih odnosa, uz sve potrebne garancije međunarodne zajednice.

PAPA FRANJA NIJE REFORMATOR * Kako gledate na reformističke korake koje je papa Franja preduzeo na planu unutrašnjih pitanja u Vatikanu? - On živi i zahteva autentičnost. Rimokatolička crkva je kompleksna institucija koja dugo traje i prostire se na čitav svet. Logično je da su delatnici vatikanskih ustanova više okrenuti prošlosti i tradiciji nego što se prioritetno otvaraju novim zahtevima. Papa, uprkos što to mnogi misle, nije reformator koji menja dogmatske i moralne principe. On Crkvu poziva na autentičnost - da živimo za druge, jevanđeljskom skromnošću i jednostavnošću. On želi da sve crkvene strukture ustroji tako da pomognu širenje Hristovog duha kako bi pružili veću pomoć ljudima današnjice.


* Može li Rimokatolička crkva preko svojih vernika albanske nacionalnosti da pomogne suživot na KiM?

- Ovaj deo regiona nije blagovremeno napredovao u infrastrukturi. Premalo je bilo komunikacije. Mnogo je razloga za zatvorenost i svedene odnose među konfesijama. Tako je stvorena atmosfera pogodna za konflikte. Jedini put za budućnost ovakvih regiona je kroz komunikaciju, susrete, saradnju, dijalog. Aktuelne trgovinske barijere veoma su opasne i vode novoj getoizaciji i novim konfliktima. EU bi morala da se čvršće založi ka otvaranju ovog prostora. Raduju me dobri odnosi između Srpske crkve i naše biskupije na Kosovu. Dobro bi bilo da se i Katolička crkva uključi u dijalog o budućnosti KiM.

* Sa kakvom emocijom rimokatolički vernici na KiM posmatraju ugrožavanje pravoslavne kulturne i verske baštine?

- Ne podržavaju je, sigurno. Oni žele da pomognu u očuvanju svih spomenika verske i kulturne baštine. Sveta stolica je u prošlosti imala i svoje predloge o očuvanju ovih spomenika kulture. Kao što je Srbima potrebno snažnije uključivanje u proces rešavanja problema na Kosovu, tako bi trebalo da se u taj proces uključe i crkve. Jedna strana sama sigurno ne može da reši probleme. Generalno, potrebno je da se sve crkve snažnije uključe u dijalog o opštem dobru. Kada bi to uspeli, zajedno sa državom, dobili bismo jasniju viziju sutrašnjice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

SMOKI

24.12.2018. 08:29

Zasto ne smete da objavite istinu? Nisu Katolici stvorili drevnu Srbiju niti njenu pokrajinu Kosovo i Metohiju? Niti ista u Srbiji zavisi od njih. Potrebno je samo da se ne mesaju u zivot jedne suverene drzave. Nas problem je sto dozvoljavamo svakome da nam kroji kapu. Sami smo krivi po najpre sto smo NESLOZNI.