Penzioneri u EU: Mnogo rada i odricanja, malo uživanja

PENZIONERI u Evropskoj uniji imaju redovne i relativno dobre penzije, aktivni su i sve više koriste internet, ali ne putuju kao što se misli, svaki treći je usamljen, a svaki šesti živi na ivici bede.

Nedavno je objavljen podatak da svaki peti potrošen evro dolazi iz novčanika penzionera ne govori o njihovom bogatstvu, nego o činjenici da 20 odsto stanovništva Evropske unije čine - seniori. Penzionera je u Evropi sve više, a pošto se životni i radni vek neverovatno povećao, menjaju se i navike ljudi. Naime, penzioneri su najbrže rastuća populacija na planeti i procenjuje se da će 2050. godine biti dve milijarde seniora.

Zbog velikih socijalnih promena mnoge zemlje osmišljavaju novu strategiju za budućnost, a najnoviji podaci Eurostata najslikovitije pokazuju da današnji penzioneri, osim fizički, nimalo ne liče na svoje roditelje. Za početak, sve veći broj penzionera surfuje internetom, pa je na mreži najmanje jednom nedeljeno 45 odsto njih. Novu generaciju penzionera s pravom možemo nazvati "srebrni surferi". Situacija nije loša ni u Srbiji, jer prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2016. godine, 92 odsto ljudi u Srbiji ima mobilni telefon, a 85 odsto koristi računar i 72 odsto ima svoj personalni računar. Istina, 65 odsto njih ima pristup internetu i koriste ga za čitanje novina, kupovinu i društvene mreže, a podaci se bukvalno svake nedelje menjaju nabolje.

Da ni evropski penzioneri nisu ono što su nekada bili, najbolje govori podatak da su primorani da rade duže (i oni koji to ne žele) i da je uvreženo mišljenje da mnogo putuju - pogrešno. Naime, 4,8 miliona EU starijih od 65 godina i dalje radi, a najveći procenat je na krajnjem severu i jugu kontinenta. Istraživanje je pokazalo i da su mobilniji i da su spremniji da se sele, ali i da u poznim godinama nauče nove veštine. U proseku, poslednjih godina je sa 14 odsto zaposlenih penzionera broj skočio na 20 odsto. U Britaniji, Švedskoj i Letoniji 16 odsto penzionera nije prestalo da radi kada su ispunili uslov za penziju, a u Estoniji čak 26 odsto penzionera svakodnevno ujutru ide na posao. Zanimljivo je da u Portugaliji radi šest odsto penzionera starijih od 75 godina, ali reč je o porodičnom biznisu vezanom za poljoprivredu i turizam.

Pošto svaki šesti evropski penzioner živi na ivici bede, logično je što najviše rade najsiromašniji penzioneri (poljoprivrednici, ribari i radnici) jer su prinuđeni na to. Oni rade tri puta više od ostalih.

Međutim, poslednjih godina aktivnim penzionerima su se pridružili nekadašnji menadžeri i profesori, koji nastavljaju da rade posle penzionisanja, iako imaju veće penzije od prve grupe. Takvih je sada 20 odsto više nego pre. Evropski penzioneri su usamljeni, jer svaki treći živi sam, u staračkom domaćinstvu, nemaju redovne kontakte sa decom i prepušteni su brizi drugih.

Evropski penzioneri se od srpskih najviše razlikuju po tome što kada napuste posao to ne znači i da prestaju da budu aktivni, jer se penzioneri u EU veoma često odlučuju da volontiraju i pomažu drugima.

Srpski penzioneri su obično čuvali unuke, ali s manjim natalitetom i sve kasnijim rađanjem dece, naši seniori ne znaju šta će sa sobom. Sedokosi Evropljani znaju da višak vremena ne mogu da "potroše" na svoju decu, pa se pripremaju za odlazak u penziju. Trend pripreme za penziju je "buknuo" od 2012. godine, a to znači da žene i muškarci od 55 godine polako smanjuju broj radnih sati i okreću se hobiju. Istina, ovo rade najviše Holanđani, čak 20 odsto njih, a najmanje je takvih Kiprana, Grka, Španaca i Italijana - samo tri odsto.

STATISTIKA

19% je starijih od 65 u EU

32% penzionera žive sami

45% koristi internet bar jednom nedeljno

žene u proseku provedu 21, a muškarci 18 godina u penziji