EMBARGO: Vukašine, izdali te tvoji – a ne država!?

Nakon što je glavni i odgovorni urednik i direktor nedeljnika "Vranjske" Vukašin Obradović juče otpočeo štrajk glađu u redakciji, a zbog gašenja "Vranjskih" posle 23 godine postojanja, na preporuku lekara počeo je da uzima hranu.

Podsetimo, Osnivač ugašenih novina "Vranjskih" i bivši predsednik NUNS Vukašin Obradović počeo je štrajk glađu, jer želi da skrene pažnju na „besmisao borbe za slobodu medija“.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) smatraju da je gašenje nedeljnika Vranjske, jednog od najboljih i najuglednijih lokalnih listova u zemlji, direktna posledica dugotrajnih političkih pritisaka na medijske slobode i zastrašujuća vest za medijske profesionalce.

Vlada Srbije odbacila je danas tvrdnje da se u slučaju nedeljnika Novine Vranjske radi o gušenju slobode medija, slobodne reči ili kritičkog mišljenja. U Vladi navode da je taj list u proteklom periodu dobio značajne sume od republičkih i gradskih vlasti. Nedeljnik 'Vranjske' ni po jednom osnovu ne može biti okarakterisan kao medij koji je na bilo koji način diskriminisan od strane konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja i Vlade Srbije, čak naprotiv", navela je Vlada.

Tim povodom oglasio se i portal Embargo, otvorenim pismom Predraga Pece Jeremića koje prenosimo u celosti:

Otvoreno pismo portala Embargo Vukašinu Obradoviću, vlasniku “Vranjskih” novina:

Dragi moj kolega Vukašine Obradoviću,

Obraćam ti se na ovaj način, javno, jer se dugo znamo, ali, telefonom, posebno kad si bio predsednik NUNS-a, nikada nisi hteo da se javiš!? Mada, valjda pamtiš, da smo bili generacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, samo što sam ja mnogo ranije diplomirao od tebe, ali to sad i nije toliko bitno…

Hoću ovako javno da ti kažem nekoliko stvari zbog kojih je tvoj trenutni štrajk glađu toliko besmislen i neopravdan – da će samo naneti veliku štetu tebi i tvojoj porodici! I nikome više. Onim političkim hijenama, koje su odmah pohrlile da od tvoga bezumlja naprave političke poene, odgovoriću knjiški: „Od ovoga nema selameta gospodo: Šule, Saša i vi svi drugi grabljivci tuđih nesreća i sudbina“…

Kolega Vukša, ( mislim da smo te tako zvali u restoranu „Kovač“, u kome si, ruku na srce, „gasio vrelu vranjansku krv“ i u kome si mnogo više vremena provodio nego u amfitetarima fakulteta?!) nikome u Srbiji ne želim da štrajkom glađu ugrožava svoj život i svoju porodicu dovodi u veoma lošu situaciju! Ali ti moram reći nekoliko veoma bitnih stvari zbog kojih bi zaista trebalo da prekineš ovu farsu, podigneš glavu i opet kreneš napred kroz život sa ili bez „tvojih Vranjskih“. Zašto ti ovo javno govorim. Zbog nekoliko razloga:

1. Najbitiniji i trenutno najvažniji razlog je ČINJENICA“ da država neće niti treba da donira, finansira ili na bilo koji drugi način pomaže tvoje privatne novine!!!! Nije to radila mnogima drugima, pa što bi tebi? Čoveče, da li razumeš i shvataš besmisao tvoga zahteva? Ceo život se boriš protiv državnog vlasništva, za slobodu privatne inicijative, a sada tražiš suprotno? Šta se ovo dešava sa nama? Jel treba da citiram Bregu: „ Ovde ko ne poludi, taj nije normalan!?. Uostalom tvoji zapadni pajtosi i višedecenijski mentori – upravo traže da se država više ne meša u medije?!? Ni na koji način. Ponajmanje da ikoga finansira!

2. Ovo je što ću ti sada javno reći, dragi moj Vukša, možda je još važnije: kako si ti uopšte stvorio te tvoje „Vranjske“ novine? Znamo se? Para nisi imao, domaćih donatora još manje, posebno ne u komunističkom Vranju… Ko te je sve ove decenije Vukša finansirao, ako ne neko spolja? Jesu li to oni veliki borci za slobodu medija i govora u Srbiji? Jesu li ti pare donosili u torbicama ili si i ti poput „dosmanlija“ išao u Budimpeštu? Sve se to zna. I svi to znamo. Ali ne razumemo zašto je „infuzija“ prestala, pa je sada novina pred zatvaranjem?! Gde su ti Vukša čitaoci, gde je ta armija slobodoumnika iz Vranja koja će kupovinom tvoje novine pomoći opstanak „glasila slobode i poštenja u Srbiji“? Nema ih Vukša. Pustili su te niz vodu, kao što su to činili mnogima drugima širom sveta. A, ti, nesrećni moj kolega, pomislio si, da si imenovanjem za predsednika NUNS-a dostigao zvezde: pa to ti je bila poslednja karta na put bez povratka… Jesi li ikada negde pročitao šta je jedina izistinska živa legenda američke diplomatije, Henri Kisindžer, pre skoro 50 godina rekao: „ Strašno je biti američki neprijatelj, ali još pogubnije biti njen prijatelj!?“.

3. I da ne zaboravim, kolega Vukša, da li si „prstom mrdnuo“ dok su se zatvarale druge novine, televizije, deset puta jače i veće od tvoga nedeljnika? Da li si se ikada zapitao kako je moj „Embargo“ kao prva privatna novina u Jugoistočnoj Evropi iz 1990.godine ugašena silom režima? Trošio sam svoje pare i potrošio, do poslednjeg dinara! I nisam plakao, štrajkovao glađu…Meni su, dragi moj kolega sa zapada nudili pare,štampariju..Ali, ja nisam taj iz njihove priče! I ne kajem se! I svi vi, moje drage kolege, koji ste o meni tada legende po kafićima prepričavali, kao hrabrom novinaru izdavaču – bilo vas je baš briga što sam ja stradao kao izdavač.. Izgubio sam životnu utakmicu, ali sam dobio rat! I krenuo

Tako i ti, dragi moj kolega, glavu gore, ustaj iz kreveta i kreni napred. Dostojanstveno. Izgubio si jednu utakmicu, nemoj celo prvenstvo?! Kreni dalje. Sada valjda znaš kako radi zapad i njihovi domaći satrapi… I nemoj da kriviš državu! Nije te „dirala“ kad je mogla da te dira, jer si ti nju žestoko „dirao“! Zašto bi ti sada pomagala? A, i kada bi htela „tvoji“ joj ne daju!

Predrag Peca Jeremić