POTPREDSEDNIK Vlade Srbije Rasim Ljajić najavio je u subotu da će u ponedeljak zatražiti hitno puštanje haškog osuđenika, general-majora JNA Mileta Mrkšića, na lečenje u Srbiju.

- Razgovarao sam sa suprugom Mrkšića i ambasadorom Srbije u Portugaliji - rekao je ministar Ljajić. - Mrkšić je ozbiljno bolestan i u ponedeljak ću tražiti da se iz humanitarnih razloga hitno pusti na lečenje u Srbiju.

U pismu koje je Mrkšićeva ćerka Marija, u petak uputila medijima, navodi se da je bivši vrhovni komandant Vojske Republike Srpske Krajine, koji od 2012. godine izdržava zatvorsku kaznu u Lisabonu, oboleo od karcinoma pluća.

- Tata je od 22. jula ove godine u zatvorskoj bolnici, a kao razlog njegovog hitnog prebacivanja u bolnicu navedeni su astma i fizička iscrpljenost - napisala je Marija Mrkšić. - Za sve to vreme, Uprava zatvora nam je omogućila jedan telefonski poziv, tokom kog smo ga jedva razumeli, jer je izuzetno otežano govorio. Tokom testiranja, utvrđena mu je izraslina na levom plućnom krilu, a 12. avgusta ustanovljeno je da boluje od karcinoma pluća.

Mrkšićeva ćerka je od petka u Lisabonu, kada joj je i omogućeno da vidi oca.

- Gotovo da ga nisam prepoznala - očajna je Mrkšićeva. - Dobija kiseonik kroz cevčice, hranu odbija, drastično je smršao, izgleda anoreksično i ne može da priča. U vidno je zapuštenom zdravstvenom stanju i slobodno mogu reći da umire. Doktori su potvrdili da je stanje kritično, prognoze su loše i svakog trena može da umre.

UMRLI UKUPNO sedam Srba umrlo je posle izručenja Tribunalu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja iz pritvora u Sheveningenu, 1996. odnosno 2003. godine, pušteni su generali Đorđe Đukić i Momir Talić. Obojica su, ubrzo po prebacivanju u Beograd, preminuli na VMA. U ćeliji u Sheveningenu, 1998. odnosno 2006. godine, umrli su doktor Milan Kovačević i bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević. Maja 2007, preminuo je Miroslav Deronjić, na izdržavanju kazne u Švedskoj. Samoubistvo su izvršili Slavko Dokmanović, 1998, i Milan Babić, 2006. godine.


S obzirom na to da zatvorska bolnica nema uslove za lečenje teško obolelih, kao i zbog jezičke barijere, otežanog dobijanja informacija o očevom zdravstvenom stanju i fizičke razdvojenosti, po rečima Marije Mrkšić, porodica se još 31. jula obratila nadležnim ministarstvima u Srbiji i Tribunalu u Hagu sa molbom za pomoć i stvaranje uslova za njegovo privremeno puštanje na lečenje u Srbiju iz humanitarnih razloga.

General Mile Mrkšić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 15. maja 2002. godine. Presudom ovog suda, od 27. septembra 2007. godine, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina počinjenih 1991. na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara. Na izdržavanje kazne u Portugaliju prebačen je pre tri godine i prvi je haški osuđenik na odsluženju kazne u ovoj zemlji.

Sredinom juna 2009. godine, Mile Mrkšić je pred Haškim tribunalom, na javnom zasedanju, svedočio u dokaznom postupku odbrane hrvatskog generala Ante Gotovine, optuženog za progon Srba iz Kninske Krajine 1995. godine. Penzionisanog generala na svedočenje je nalogom obavezalo sudsko veće, jer je prvobitno odbio da bude svedok u dokaznom postupku odbrane Gotovine. Predsedavajući sudija Alfons Ori upozorio je tada Mrkšića da mora odgovarati na pitanja ili će, u suprotnom, protiv njega biti pokrenut postupak za nepoštovanje suda.

GENERAL SVEDOČIO GENERALIMA

CILj hrvatskih napada na Knin u "Oluji" bio je progon tamošnjih Srba, tvrdio je general Mile Mrkšić na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. U ispitivanju tužioca Edvarda Rusoa, Mrkšić je kao svedok obrane generala Gotovine, objasnio da Hrvatska vojska posle prvih preciznih udara na vojne lokacije, nije odmah ušla u grad, nego je nastavila da gađa civilne zgrade nepreciznim oružjem. Naglasio je i da bi tokom akcije "Oluja" hrvatska vojska postigla svoj cilj i sa trećinom municije koju je potrošila, ali da je nastavila gađanje civilnih ciljeva da bi srpsko stanovništvo pobeglo.