Strah je naš saveznik, a panika ljuti neprijatelj: Psiholog savetuje kako da ublažimo nemir koji nas je obuzeo zbog korona virusa

Strah ne postoji nigde osim u umu, reči su američkog pisca i predavača Dejla Karnegija, dok njegov sunarodnik, motivacioni govornik i bivši TV voditelj Les Braun smatra da strah nema posebnu moć, osim one koju mu sami dajete kad mu se predate. Bilo kako, tek, ljudi širom planete suočeni su sa velikim strahom i panikom zbog pojave virusa korona, ali i sa osećanjem nemoći. Čovečanstvo “drhti” pred nevidljivim neprijateljem koji nemilosrdno uzima danak, dok nam putem medija, iz časa u čas, stižu zastrašujuće brojke i slike obolelih, pitamo se: “Ima li ovome kraja?”

Kako da pobedimo strah i paniku ili bar malo ublažimo nemir koji nas je obuzeo? Psiholog Milica Zarin ističe da strah ima prevashodno zaštitnu funkciju i da je od nastanka civilizacije on čovekov saveznik, a ne neprijatelj. Moramo da budemo svesni da postoji opasnost, ali i rešenje koje zavisi od nas, i ne treba da paničimo.

- Panika je preterani strah i štetna emocija koja nam onemogućava da se ponašamo adekvatno situaciji, već nas blokira i oduzima nam energiju - kaže Milica Zarin, za “Život plus”. - To je parališuće stanje u kojem ne vidimo istinu i ponašamo se nerazumno i iracionalno. Što smo dalje od realnosti, to smo dalje od mira i spokoja, od rešenja i dobrog funkcionisanja. Panika je emocionalni vampir, a posledice su umor, iscrpljenost, nemir, duševna patnja, mentalna blokiranost i problem sa motivacijom. Ali ne treba biti ni previše opušten, nedisciplinovan i nezainteresovan, jer ni takvo ponašanje nije adekvatno situaciji u kojoj se nalazimo. Treba da budemo obazrivi, da se držimo onog što je država propisala i što su lekari preporučili. Moramo da se ponašamo odgovorno, disciplinovano, oprezno, ali bez panike. Da budemo u izolaciji, da smanjimo kontakte sa drugim ljudima i poštujemo propisane mere. To je sad “posao” svakog od nas.


Strah i paniku izazivamo svojim mislima, odnosno sopstvenim tumačenjem stvarnosti i interpretacijom događaja oko nas, smatra psiholog. Od našeg unutrašnjeg govora i načina na koji objašnjavamo stvarnost, zavisi i kako se osećamo. Ali postoje i univerzalni okidači koji kod većine ljudi očekivano izazivaju slične ili iste emocije. To su situacije poput gubitka bliske osobe, bolesti, prirodnih katastrofa. I tada ljudi mogu da reaguju različito, ali većina će osećati tugu, strah, nemir... Plašimo se i neizvesnosti, nepoznatog, samoće, nemaštine, patnje, dosade... Najosetljiviji u ovoj situaciji su stariji, osobe sa narušenim imunitetom, a posebno usamljeni.

- Ne mislim na samoću i fizičku izolovanost, jer poznajem osobe koje su starije i žive same, ali imaju neophodnu pomoć i podršku i fizičku (donošenje namirnica i lekova) i psihosocijalnu (u kontaktu su sa bliskim osobama - to ne moraju nužno da budu deca, neki ih i nemaju, već prijatelji, kume, sestre komšinice, bivše koleginice...). S druge strane, postoje osobe koje žive same ali su i socijalno i emocionalno izolovane. Nemaju nikog bliskog sa kim bi razgovarale telefonom i zaista su usamljene, preplavljene strahom, panikom i očajem. Posebno osetljivi u ovakvim globalnim krizama su, inače, ranjivi ljudi. Osobe koje već imaju traume, one koje hronično pate (duže vreme “trpe” neka neprijatna stanja) i imaju psihičke poteškoće, stanja ili poremećaje, a nisu se obratile za stručnu pomoć (zapuštene dijagnoze). U ovoj situaciji, panika izazvana virusom korona može da bude okidač i provocirajući faktor za dosadašnje funkcionisanje.

EMOCIONALNO OPISMENjAVANjE

Psiholog Milica Zarin napominje da ne postoji magičan recept protiv straha i panike. Sve zavisi od nas, trenutne situacije i konteksta događaja.

- U ovoj situaciji bilo bi korisno organizovati dnevne obaveze, pre svega, ponašati se odgovorno, ali i raditi sve ono za šta ranije nismo imali vremena. Dosada je čovekov veliki neprijatelj, pa treba osmisliti sebi i rad i zabavu. Mnogo je mogućnosti i aktivnosti koje mogu da se praktikuju tokom vanrednog stanja: sređivanje kuće, terase, ormara, bacanja stvari, sudova i garderobe koju ne koristimo, čitanje knjiga, gledanje filmova i serija, joga, meditacija, razne vežbe, slušanje muzike, štrikanje, slikanje, rešavanje ukrštenih reči, igranje društvenih igara... Ovakva situacija je dobra za one koji misle da stalno moraju da rade nešto korisno, sada mogu sebi da “daju dozvolu” da ništa ne rade i da nemaju osećaj krivice.

Strah je dubok onoliko koliko mu to svest dozvoljava, kaže japanska poslovica. Postoje ljudi koje nikad ili retko obuzme osećaj panike, dok su neki tome previše skloni, često i preuveličavaju situaciju. Naša sagovornica ističe da je emocionalno opismenjavanje moguće i preporučivo. Potrebno je osvestiti način razmišljanja, detektovati grešku, korigovati je i usvojiti nove, zdravije i korisnije navike i načine razmišljanja:

- Često kažemo: “Takav sam od malih nogu, na dedu sam ili isti sam majka i ona je bila paničar”. Ali to su zablude i odricanje od odgovornosti za sopstveno ponašanje i emocije. Paničan čovek ima tendenciju da u većini situacija, koje proceni kao opasne, reaguje preteranim strahom, razmišljajući o crnim scenarijima i verujući u najgori mogući ishod. Kada se takvi obrasci ponašanja često primenjuju, oni postaju automatski, uvežbani i savršeni zbog velikoj broja ponavljanja, pa se mozak “navikne” tako da razmišlja. Dobra vest je da možemo da menjamo štetne načine razmišljanja, da učimo i uvežbavamo nove, korisne metode, koje nam pomažu da se bolje osećamo i bolje funkcionišemo. Na psihoterapiji se uči da neko ko je bio “paničar” počne ispravno da razmišlja i da se oseća adekvatno realnoj situaciji.

VEŽBE DISANjA I MEDITACIJA

Na pitanje da li postoji metoda ili vežbe koje pomažu da se takvo stanje lakše prevaziđe, naša sagovornica kaže:

- Postoje različite vežbe disanja, relaksacije i meditacije koje mogu da umire čoveka i smanje osećanje napetosti. Mnogo ćemo se bolje osećati ako poštujemo pravila, razmišljamo razumno i radimo sve što nam lekari savetuju, jer ćemo imati osećaj da nešto korisno radimo, da dajemo doprinos opštem boljitku.