Film koji me je odveo do velike Marlen Ditrih: Puriša Đorđević za Novosti o ostvarenju Biciklisti

RAT u malom gradu u Srbiji povezuje tragične sudbine mlade krojačice, dvoje čeških umetnika u veštini hodanja biciklom po žici, studenta, i jednog izdajnika...

Ovo je "kroki" antologijskog filma "Biciklisti", ratne melodrame reditelja i scenariste Puriše Đorđevića, koja je snimljena pre pola veka u produkciji "Dunav filma".

I mada su "Biciklisti", u nekim godinama, sasvim neopravdano bili u senci kultnih dela legendarnog Purketa ("Devojka", "San", "Jutro", "Podne"), kritičari ovo ostvarenje svrstavaju u najviše domete jugoslovenske i srpske kinematografije.

- Ako je moj film "Biciklisti" snimljen 1970, za mene je taj film još živ - kaže, za "Novosti", Puriša Đorđević. - Severin Franić, filmolog i kritičar, koji je pisao "bibliju" o domaćem filmu, objavio je knjigu sa mojih sedam scenarija, i zahvaljujući uspomeni na njega mogu da kažem sledeće: "Biciklisti" su premijerno prikazani u Puli, Milena Dravić je dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, ja Zlatnu arenu za scenario, a film je "poneo" zlato, Gran-pri za najbolje ostvarenje na festivalu u Sorentu. Tu je još jedno priznanje - kompozitor Vojislav Voki Kostić nagrađen je 1971. za najbolju filmsku muziku u ovom filmu na, tada, čuvenom muzičkom festivalu u San Remu.

Na veliko Purišino iznenađenje, kako ističe, "Biciklisti" su dobili poziv iz Amerike za festival u San Francisku.

- Sa mojim znanjem francuskog jezika imao sam sreću da se na festivalu sretnem sa teniskim prvakom, Beograđaninom Ilijom Ikom Panajotovićem, koji je kasnije postao filmski producent, reditelj i scenarista. Na projekciji "Biciklista" bilo je nekoliko ljudi, oko sedam gledalaca, Ika im je prevodio na engleski, i svi su, koliko se sećam, vrlo brzo izašli iz sale. Ali, moj prevodilac Ika javio mi je da se "Metro Goldvin Majer" interesuje za moj film, i da je on obavestio njegove distributere da "Bicikliste" mogu da vide u Njujorku, jer se kopija filma nalazi kod Vlade Petrića - seća se Purke.

U Njujorku, na projekciji, kako kaže, tri tipa iz Holivuda. - Posle pet minuta ustaju sa svojih stolica i uz ljubazno "tenkju", a toliko razumem, odlaze. Vlada Petrić, da bi me utešio, odveo me je na jedan ručak koji sam ja platio, a on je kupio karte da idemo na koncert Marlen Ditrih. I mada "Biciklisti" nisu "prošli" u Americi, doneli su mi jedan od najuzbudljivijih doživljaja - susret sa velikom Marlen, što mi je tada bio veći štos nego da su bili otkupljeni za prikazivanje.

Postoji još puno zanimljivih detalja, priča Puriša, koji ga vezuju za ovaj film, a jedan od najvažnijih je ekipa glumaca koju je okupio.

Pročitajte i:  Ponovo čitam "Robinzona": Dejan Mijač izbegava vesti i umetnošću ispunjava vreme

- Pored Milene Dravić, Mije Aleksića, Ljubiše Samardžića, Miodraga Petrovića Čkalje, Jelisavete Seke Sablić, Radeta Markovića, igrao je i moj Mirčeta Vujičić, a vrlo lepu scenu snimio sam sa Milanom Jelićem. On je igrao Oskara, i tu scenu smo zajedno dogovorili i razradili, i Milan je bio sjajan. U "Biciklistima" je igrao i Eugen Verber, Jevrejin, prevodio je Aristotela i pokušao je da mi objasni da u čoveku živi crna žuč, koja u organizmu, kad pijemo mnogo vina, može da pređe u najžešću vrelinu i da nam ugrozi razum. Eto, to je bio Eugen Verber - pozorište, film, znanje svih jezika, i mogao bih da napišem roman kako smo pre pedeset godina snimali ovaj film, i šta se posle toga događalo. A dogodilo se i to da sam, recimo, snimatelju Jovanu Jovanoviću pred premijeru "Biciklista" u Puli bio kum na venčanju - seća se Puriša Đorđević.

HOD NA ŽICI

U SCENARIJU "Biciklista", kako ističe Puriša, lepo je i to što je u tu priču ubacio jednog Čeha iz Praga koji je zalutao u naš rat.

- On ima auto i verenicu, i predlaže partizanima da ih zabavi dok se odmaraju između dve bitke, i to tako što će hodati na žici preko mosta, a na leđima će nositi svoju verenicu. Sve je, u stvari, bilo sjajno u tom filmu, jer sam "prepisao" ono što mi je rekla Milena. Ona je igrala Saru, Jevrejku koja na ruci nosi žutu traku, i dala mi je kako treba da izgleda poslednja scena. Sara beži dok joj nemački avion staje iza leđa i gurka je mitraljezom, a ona govori: "Samo zvonce da nađemo za bicikl, i pobeda će biti naša. To ti ja kažem Hitleru, ja, Sara koja voli Ratka, pa će da mu rodi sina Isaka. Isak na mom jeziku znači smejati se."