Sećanje na čuvenu pesnikinju: Služen parastos Desanki Maksimović u Brankovini

PARASTOS čuvenoj pesnikinji Desanki Maksimović služen je u crkvi u Brakovini kod Valjeva, na današnji dan, 11. februar, dan njenog upokojenja tačno pre 27 godina.

Zajedno sa sveštenstvom iz Brankovine i Šapca parastos su služili episkopi šabački Lavrentije i valjevski Milutin.

- Sećanja na slavnu i zaslužnu za rod pesnikinju ne blede i ne smeju da blede. Srećan sam što sam našu Desu odlično poznavao, što smo se susretali i u Brankovini, i u Valjevu i Beogradu i na mnogim drugim mestima, gde smo uživali služajući njenu božanstvenu poeziju, koju niko kao ona nije mogao, niti će moći da kazuje –kaže za „Novosti“ vladika šabački Lavrentije.

–Bila je primer velikog umetnika, stvaroca čije je delo zasenilo, ne samo naš rod, već svet, snažnu ličnost, koju život nije pazio i mazio, pesnikinju koju nema ko nije voleo i ko je ne voli i ko ne uživa u svakoj njenoj pesmi, pisanoj, iz duše, sa dosta talenta, znanja, iskustva, emocija, poruka i pouka, rekao je vladika.

Pročitajte još- STOGODIŠNjICA MATURE VELIKE PESNIKINjE: Desanka obožavala matematiku

Episkop Lavrentije kaže da mu je drago što je baš njeno ime poneo Centar pesništva u Bogoštici, njegovom rodnom selu, kod Krupnja, u okviru manastira, „jer je kod Srba bila i ostala, kao žena pesnik, ono što je među muškarcima Njegoš“.

Mnogi se, istina, nisu, kao i prethodnih godina setili čuvene Dese, posebno oni koji su je, sa puno žara, molili da ih „uveća“ samim prisustvom. Ostale su lepe priče o njenim čestim boravcima u Brankovini. Jednom prilikom, dok je brala kupine, kraj glavne „džade“, koja ide kraj Brankovine, zaustavio se čovek u automobilu beogradskih tablica i pitao je nju, i njenog zeta,muža njene sestričkinje Petrije Peke, gde je Desina kuća.

-Sve kuće u Brankovini su Desine, odgovorili su Desanka i prota Vladan.

Nepoznati čovek je izašao iz kola, prišao im, prepoznao slavnu pesnikinju, poklonio se pre njom, kao da metanije čini, i rekao da su u pravu i dodao: -Ne samo u Brankovini, već i u Beogradu, Sarajevu, Novom Sadu, čitavoj Srbiji i Jugoslaviji i svetu su Desine kuće, jer su one svugde gde stižu njene pesme.

Zamolio je i dobio od Desanke posvetu za knjigu pesama „Tražim pomilovanje“.Desanka je idući kroz Brankovinu, svakodnevno, pozivana u ovdašnje kuće, na kafu, čaj, mleko, ručak, večeru, sok o kupine, maline, slatko, med...

-I zaista sam se uvek osećala kao da je svaka kuća u Brankovini moja – govorila je najveća srpska pesnikinja, koja se upokojila 11 februara 1993. godine.

Sahranjena je na bregu gde je volela da sedi, kraj ovdašnje crkve.Na tom mestu znala je da se baškari i zmija, a kad bi Desa došla, kako nam je svedočila njena rođaka Peka, zamolila je životinju da ode da joj ustupi malo mesta, a onda neka se vrati da tu uživa do mile volje.

-Zmija je to uvek slušala –pričala nam je popadija Peka, koju je vladika Lavrentije odlikovao Ordenom vladike Nikolaja zbog posvećenosti Brankovini, Desanki, rodu i veri svojoj.

-Kad se upokojila Desa, prota Vlada je otišao da pomeri cveće na grobnici. Zatekao je tu istu zmiju, koja je, kao da je Desa živa, odmah otišla u šumu, kako bi mu omogućila da uredi mesto večnog počinka Dese iz Brankovine.