TV kritika: Felinijev san između rutine i reklama

JEDVA jednom nešto na ovoj našoj televiziji! Stogodišnjica rođenja Felinija je nešto manje od stogodišnjice filma, ali gotovo da ima isti značaj: kada se uzme u ozbir da je sedma umetnost dostigla svoje zlatno doba sa filmskim opusom Federika Felinija, da je sa njegovih dvadeset dela postala trajna tekovina civilizacije u kojoj živimo, onda stavljanje na program Felinijeve filmske retrospektive ima ogroman značaj koji daleko prevazilazi svakodnevne okvire. Jest, da i to nije bilo zamišljeno i izvedeno traljavo, kao što je ispalo. Bez adekvatne najave u sredstvma javnog informisanja (ni do danas ne znamo ceo program Felinijeve retrospektive!), gurnuta u sitne sate na Drugom programu, izgubljena među efemeridama koje se zaborave pre nego što su emitovane, Felinijeva "zlatna serija" samo što nije doživela debakl. Tek pošto su izvedene sve moguće figure umetničkog klizanja i pošto se završio prežvakani "Montevideo", tek pošto je Mira Adanja Polak ispucala sve svoje ekskluzive, kraljevski "Sladak život" Felinija pušten je jedva negde oko ponoći pred grogiranu i poluzaspalu publiku. Bio je to bezrazložni programski gaf, s obzirom i na dužinu filma (180 minuta, plus nekoliko obaveznih "sečenja" debilnim reklamama), i ostavio je većinu gledalaca bez zadovoljstva da vide kraj filma.

Pročitajte još - Deset godina od smrti Federika Felinija, majstora filmske fantazije i snova

Ko nije zaspao do njegovog početka, morao je u krevet u dva-tri. Isto se dogodilo i nedelju dana kasnije, kada su imali prednost serija, neki potpuno nevažan igrani film, neki dokumentarac o hakerima, na Prvom programu opet isti Tirke i Moša, pa kviz, pa Beleslin, pa serija, pa isti onaj dokumentarac o hakerima, dok jedva jednom, posle deset, nije došlo na red remek-delo, "Osam i po", u trajanju od dva puna sata, ako se ne uzme u obzir dodatak od ko zna koliko ubitačnih reklamnih blokova, koji potpuno razbijaju percepciju dela i ruše svaki smisao televizijskog doživljaja. (Iako ne bi imala uopšte pravo na reklame, kao što ga nemaju drugi javni servisi u svetu, jer se gledaocima obavezno naplaćuje program u celini, državna televizija morala bi ponekad da ima u vidu društveni i kulturni smisao pojedinih programa, kao što je ovaj, i bar njih oslobodi napasti.) Neko se, valjda, setio da to što se radi sa Felinijem nije u redu, pa je sutradan remek-delu "Osam i po" obezbedio (na Trećem programu!) još jednu projekciju, opet u deset uveče, što nimalo nije popravilo utisak. Programska šema nije rutina, gospodo urednici RTS, nego odgovoran javni posao! Sama mozaička struktura Felinijevih filmova, njegova fragmentarna dramaturgija i disperzija oniričkih celina opiru se reklamnim blokovima kao nečem stranom i neprimerenom, o čemu se i te kako mora voditi računa pri programiranju njegovih filmova.

Utisak su donekle popravile restaurisane i digitalizovane kopije Felinijevih filmova. Uživali smo u integralnim verzijama dela, kristalnoj lepoti fotografije Martelija i De Venanca, u muzičkom skoru Nina Rote; hvala Bogu, u svetu još ima poštovanja prema delima velikih umetnika.