Egipatska književnica o pisanju u njenoj zemlji: Egipat nije samo Mahfuz

EGIPATSKA spisateljica Mansura Izudin (1976) stigla je u svoju prvu posetu Srbiji i Balkanu kako bi promovisala knjigu "Priviđenja iz senke", njeno prvo delo objavljeno na srpskom, u izdanju "Geopoetike", i prevodu Dragane Đorđević. Na Sajmu knjiga, na kome je njena rodna zemlja počasni gost, govorila nam je o svojoj karijeri, lepotama ali i izazovima i opasnostima življenja u savremenom arapskom svetu.

Radnja njenog neobičnog romana počinje i završava se na klupi ispred Kafkinog muzeja u Pragu, gde se slučajno upoznaju jedna književnica iz Kaira i njen kolega iz Sijetla. Za glavnu junakinju Kameliju knjige su kao Nojeva barka koja nas izbavlja od "potopa besmislica".

- Knjige nisu bekstvo od stvarnosti, naprotiv, one nam pomažu da bolje razumemo sav haos i nasilje koje nas okružuju. Arapski svet je poslednju deceniju postao jako haotično mesto, posebno od 2012. godine, kada su se snovi o revoluciji pretvorili u noćnu moru u Siriji, Libiji, Jemenu - kaže, za "Novosti" Mansura Izudin.

Ona otkriva da je tih godina počela da preispituje značaj književnosti i sopstvenog pisanja, a kako je u isto vreme bila trudna, "zbog osećaja nemoći prestala je da piše". Veru u pisanu reč vratilo joj je ponovno iščitavanje zbirke priča "1.001 noć".

- Shvatila sam da dobra priča može da spase živote, odnosno da ih promeni, da pomogne da bolje razumemo svet. Ja to znam najbolje. Odrasla sam u malom selu u delti Nila, u veoma konzervativnoj porodici. Kao dete učitelji su nam uglavnom davali religiozne knjige, ali što sam bila starija, počela sam da čitam svetske klasike. Dobra knjiga vam otvori ceo jedan svet, a mene je promenila iz korena i dovela me do onog što sam danas - iskrena je naša sagovornica.

Pročitajte još - "Kobre" na štandu "Novosti": Lekcije posetiocima o rukovanju oružjem

Politička i ekonomska situacija u Egiptu danas nije sjajna, kaže nam Mansura. Ljudi su umorni od toga da životare, bez vizije budućnosti.

- Kada pomislim na današnji svet u mislima mi uvek iskrsne Dikensova prva rečenica iz romana "Priča o dva grada" - "Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena". Dok sam bila mlađa, smatrala sam da je to jako glup uvod, i da nema nikakvog smisla. Ali, kada nam se 2011. desila revolucija, masovni protesti, svrgavanje Mubaraka, shvatila sam da je Dikens bio genije. Jer, trenutna situacija u Egiptu je divna, koliko je i loša. Srećna sam što sam svedok velikih istorijskih promena u mojoj zemlji, jedne revolucije. Oporavak je težak, ali te obogaćuje kao čoveka. Za jednog pisca to je sve što mu treba.

Po rečima ove književnice, Egipat je zemlja prebogate istorije, u šta se svakodnevno uveravaju milioni turista, ali i zemlja vrhunskog književnog nasleđa.

- Nije lako biti pisac u Egiptu, jer se vaš rad poredi sa svetlim primerima svetske književnosti. Smatram da je naša književnost superiorna u odnosu na ostatak arapskog sveta. Ali Egipat nije samo Nagib Mahfuz, naš jedini nobelovac, već su tu mnoge generacije vrhunskih autora. A ne treba zaboraviti da se jedno od prvih pisama na svetu rodilo baš u našoj zemlji, tako da je tradicija egipatske književnosti svetla od samog početka - objašnjava Mensura.

Naša sagovornica kaže da je u vreme rata na Balkanu i raspada Jugoslavije bila mlada i nije razumela mnogo, ali da "sada zna bolje".

- Znam da nijedna priča koju vidite na televiziji ili o kojoj čitate u novinama ne odgovara pravoj istini. To je uvek jednodimenzionalna "istina", žrtve su samo brojevi na ekranu, a situacija na terenu je mnogo komplikovanija. Iz sopstvenog iskustva znam da su vesti o dešavanjima u mom Egiptu uvek zvučale lošije i opasnije dok sam boravila u inostranstvu nego dok sam sedela u svom domu u Kairu. To je razlog zašto i dalje živim u Egiptu, želim da budem blizu svog naroda, da svedočim i uživam u svim onim pozitivnim stvarima kakvih ima na pretek - kaže Mansura Izudin.

Pročitajte još - Promocije na Sajmu knjiga: Burna istorija Rusije u dva toma

O položaju žena pisaca, naša sagovornica kaže da je Egipat krajem prošlog veka bio svetli primer ravnopravnosti, jer je postojao balans ženskih i muških autora.

-Te književnice su uzor meni i mojoj generaciji - kaže Mansura Izudin i dodaje da ovaj trend nažalost nije potrajao. - Spisateljice su danas, rekla bih, u zapećku u odnosu na svoje muške kolege. Mnogo manje su zastupljene u javnim debatama, književnim večerima, a i njihova dela su manje vidljiva u knjižarama i bibliotekama.

NOVINAR I KRITIČAR

GOŠĆA iz Egipta, Mansura Izudin, završila je novinarstvo. Živi u Kairu gde radi kao zamenik glavnog urednika u nedeljniku "Književne vesti" i piše kritike. Prvu zbirku pripovedaka "Drhtavo svetlo" objavila je 2001, a njeni kasniji romani i zbirke priče ovenčani su brojnim nagradama i prevedeni na engleski, francuski, nemački, italijanski... Mansura je majka dvoje dece.