DNEVNIK ZABLUDA: Eutanazija struke

Nedavno su dodeljene nagrade 40. Salona arhitekture koji se ove godine održava pod nazivom “Polja budućnosti”. Gran-pri Salona pripao je Dejanu Todoroviću za projekat rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, remek-dela arhitekata Ivanke Raspopović i Ivana Antića. Muzej je zatvoren za javnost 2007. zbog adaptacije koja je završena čak deset godina kasnije. Obuhvatila je sređivanje krova, podrumskih prostorija, zamenu instalacija i uređenje enterijera. Nije jasno kakvu je novu arhitektonsku vrednost Todorović postigao jer u arhitektonskom smislu izvorni objekat nije značajnije izmenjen, a žiri je nagradu nemušto obrazložio rečima da je autor projekat radio “posvećeno, sa velikim poštovanjem prema objektu i njegovim autorima”. Izgleda da je poštovanje izvornih objekata i autora retkost u našoj arhitekturi, koju treba posebno prepoznati i nagraditi?

Ali, ono što baca senku na ovogodišnji Salon je trijumf lošeg na “Poljima budućnosti” Salona zbog izbora nagrađenog rada u najznačajnijoj kategoriji “Arhitektura”. Nagrada je dodeljena akademiku profesoru Milanu Lojanici i profesoru fakulteta Vladimiru Lojanici za Poslovno-trgovački i hotelski centar “Rajićeva.” O čemu je reč?

O tržnom centru “Rajićeva” “elita” struke je ćutala sve dok ga režiser Goran Marković u jednom intervjuu nije nazvao “urbanističkim monstrumom”. Radi se o neverovatnoj gradnji u istorijskom jezgru Beograda, nekadašnjem Singidunumu, gde je izraelski investitor prekršio sva urbanistička, istorijska i civilizacijska pravila izgradivši u zaštićenoj sredini među desetinama spomenika kulture arhitektonsko ruglo. Kompleks je uništio neprocenjivo vrednu arheološku lokaciju, razgradio najznačajnije spomenike kulture u neposrednoj blizini i utro put konačnom razaranju kulturno vrednog tkiva naše prestonice. Nagrada Salona arhitekture ovom projektu predstavlja urušavanje, propadanje, konačan raspad naše savremene arhitekture. Ali, zbog čega je nagrađen ovaj loš objekat?

PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Spomenik i njegovi simboli

Proces eutanazije savremene srpske arhitekture konačno se privodi kraju. Prisustvovali smo falsifikovanju istorije struke objavljivanjem nečuvene knjige “170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji”, proterivanju kompetentne istoričarke arhitekture Ljiljane Blagojević sa fakulteta, falsifikatu na projektu Beogradske filharmonije od docenata fakulteta, nezakonitom prekrajanju urbanističkih planova na Makišu koje je potpisala profesorka, sve do uništenja kulturnog dobra zgrade “Ikarusa” od samog dekana fakulteta.

U “slučaju Rajićeva”, mašinerija “profesorskog lobija” odnela je pobedu. Nagrađeno je ruglo Beograda kojeg struka treba da se stidi. Neće me iznenaditi da na narednom salonu nagradu dobije kompleks “Beograd na vodi”. Ali, arhitektonsku “elitu” za to ionako nije briga.