Дневник заблуда: Споменик и његови симболи

НА конкурс за подизање споменика Стефану Немањи испред Главне железничке станице у Београду позвани су вајари: Рус Александар Рукавишњиков, Кинез Ву Вејшан, Италијан Роберт Барни и Словенац Мирсад Бегић. Сви су добили висока обештећења. Прва награда додељена је Александру Рукавишњикову за скулптуру која тешко да представља нешто више од занатски добро урађеног посла. Српски владар представљен је у стилу јунака класичног стрипа или лика у историјском филму, са уметничким претензијама и циљем да скулптура буде естетски доступна широком кругу људи. Ова вајарска композиција подсећа на сличне подигнуте у новије време у Скопљу и Москви, начињене да повлађују неразвијеном укусу и потребама људи који чине типичан узорак масовне културе. У културно развијеним срединама, ова појава се сматра кичем, јер представља грубо снижавање уметничких вредности у култури друштва.

Првонаграђено решење руског вајара плаћено је више од 50.000 евра, што није виђено у скорој историји домаћих вајарских конкурса. За овај износ ауторских права, многи српски вајари реализовали би цео споменик. Али које нам поруке шаље руски вајар?

Пажњу посматрача скулптуре привлачи крст у десној Стефановој руци. То је руски православни крст, који није присутан у српском вајарству и црквеној архитектури. Овај за руску цркву карактеристичан крст, са две хоризонтале и трећом закошеном под углом, није у примени на здањима Српске православне цркве. Крстови које срећемо у српској култури, укључујући и оне на кубету манастира Хиландара, са оцилима на Храму Светог Саве у Београду или на цркви манастира Студенице, у бити се разликују од руског крста који држи Стефан Немања на Рукавишњиковом споменику. Изнад северних врата Немањине Богородичине цркве у Студеници налази се аутентичан познати студенички крст из 12. века, препознатљив знак из доба Стефана Немање. Крст на скулптури руског вајара нема сличности ни са студеничким.

Споменик садржи и друге детаље који га удаљују од српске културе и приближују руској. Статуа Стефана Немање подигнута је на постољу које формом представља познато Фабержеово јаје. Ускршња јаја која је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве данас се сматрају симболом моћи у новој Русији, али не и у Србији. И други симболи на скулптури немају везе са српском историјом. Постамент споменика - Фабержеово јаје - постављен је на чаури мака. Овај симбол сна и смрти, због опијума који се из њега екстрахује, није примерен рађању Србије. Такође није прикладно ни присуство бршљана, биљке која представља верност, приврженост, снажну љубав и пријатељство, али може да буде и отровна. Верујући у вечну спону Русије и Србије, српски жири и руски вајар заборавили су на основни циљ споменика - да симболизује рађање српске државе и велича српског владара.