Dnevnik zabluda: Arhitektonsko smeće

Velikan svetske arhitekture, američki arhitekta Frenk Geri, izjavio je čuvenu rečenicu da je arhitektura (uglavnom) čisto smeće. Geri je izgovorio sledeće: “U ovom svetu u kojem živimo, 98 odsto svega što je izgrađeno i dizajnirano danas je čisto *ranje. Nema smisla dizajna, bez poštovanja prema čovečanstvu ili bilo čemu drugom. To su proklete zgrade i to je to.”

Ova izjava često je citirana u kritičkim tekstovima u nameri opisivanja trenutne arhitekture u svetu. Međutim, da li je Gerijev srednji prst koji je tom prilikom pokazao javnosti inspirisao bilo kakvu promenu u arhitekturi ili njenom diskursu?

PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Protomajstor i autorska prava

Naša arhitektonska sredina odavno proizvodi smeće, o tome nikada nije bilo spora. Međutim, zabrinjavajuće je što poslednjih nekoliko godina ovaj trend dobija na ubrzanju. Sve je više arhitektonskog đubreta na našim ulicama. Dok su naši veliki gradovi, poput Beograda, Novog Sada ili Niša, donedavno zadržavali minimum humanosti i prijatnosti za život, odnedavno sadrže prostore gde ljudskost života u gradu nestaje. Spratnost i gustina stanovanja se povećavaju, uz zadržavanje postojećih profila uskih ulica u kojima je odvijanje saobraćaja otežano, sa nedovoljnim prostorima za parking. U ovakvoj urbanizaciji, stanovnici su izgubili svoje zelene površine, igrališta, parkove. Umesto oaza mira, gradovi su dobili deponije urbanog smeća.

Primeri savremenog arhitektonskog smeća su brojni, a urbanističko uništavanje naših gradova je svakodnevno. Ono nastaje iz sprege kapitala investitora i neodgovornih predstavnika vlasti. Sve češći su slučajevi izmena urbanističkih planova da bi bili prilagođeni sumnjivim interesima i potrebama investitora za većim profitom. Ovakva prekrajanja ostavljaju trajne ožiljke na gradovima.

Beograd poznaje čitave kvartove i ulice okovane neprimerenom novogradnjom, koja predstavlja urbano smeće. Proteklih godina ulice Dimitrija Tucovića i Južni bulevar dobile su zgrade neprimereno visoke spratnosti, a čitavi kvartovi, kao na primer u neposrednoj blizini Hrama Sv. Save, postali su područja nehumanog života. U obilju, izdvojiću nekoliko primera čiji su autori ugledni srpski arhitekti. Poslovno-stambeni kompleks autorke Eve Vanište Lazarević uništio je jedinstvenu zelenu oazu Ulice Teodora Drajzera na Dedinju, nametnuvši se brutalnošću na isti način kao i tržni centar “Rajićeva” arhitekata Milana i Vladimira Lojanice, koji je razorio zaštićenu zonu spomenika kulture u centru Beograda.

PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Genocid u kulturi

Neprimerenom rekonstrukcijom ruševine biblioteke na Kosančićevom vencu arhitekta Boris Podreka degradira jedinstveni, zaštićeni gradski istorijski ambijent. Arhitektonska struka i građani šokirani su svakodnevno prizorom izgradnje projekata svetske kompanije DVP - “Dizajn vorldvajd partneršip” na Savskom amfiteatru, koji će iz korena izmeniti istorijsku sliku naše prestonice.