Дневник заблуда: Протомајстор и ауторска права

На конкурсу за представљање Србије на овогодишњој Међународној изложби архитектуре у Венецији победио је Бранко Станојевић са стручним и техничким сарадницима. Под називом “Слободна школа је слободан простор”, млади архитекта генерације 2009. бави се учењем великана југословенске меморијалне архитектуре протомајстора Богдана Богдановића, преношеним у његовој “Школи за филозофију архитектуре у Поповићу”. Постоји бојазан да за износ у буџету изложбе од чак 52.000 евра, њен “аутор” крши права интелектуалне својине јер користи туђу фотографску документацију преузету са интернета без навођења имена аутора и излаже туђе ауторско дело - мурал из подрума школе, нетачно наводећи да је “непознатог аутора”! За 15.000 евра штампа Богдановићев “Градословар” на италијанском и енглеском језику. Али, зашто протомајстор привлачи пажњу младог архитекте и жирија на конкурсу за Венецијанско бијенале, који заједно нису имали прилику да га и лично упознају, неупућене у ауторска права, на погрешан начин?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Злоупотребе Андрића

Богдановићев интелектуални успон пратио је парадоксалан пад у каријери универзитетског професора. Тешко сатанизован након слома његове Нове школе на Архитектонском факултету у Београду, професуру је водио на ивици понора. Док сам био студент у његовом атељеу, због проблема са простором вежбе смо одржавали у подрумској котларници факултета, уз гомиле угља. Викенде смо проводили у напуштеној сеоској школи у Малом Поповићу. Наша група окупљена око протомајстора је цртала, писала, чак снимила дугометражни филм и једну радио драму. На последипломским студијама, мој ментор Богдановић ме је месецима примао у свом стану на Чубури. Иако младом архитекти, осамдесетих ми је препустио своја три велика пројекта - споменике у Клини, Истоку и Качанику. У свом стану окупљао је и групу младих архитеката МЕЧ, којој сам припадао. 1980. нас је повео код Александра Дерока, на његов деведесети рођендан. Са Дероком и протомајстором приредили смо неколико изложби и израдили уникатне мапе графика.

О напуштању САНУ протомајстор је рекао да би “лакше изашао из куплераја на Блиском истоку, него из Академије”. За разлику од данашњих архитеката академика који су по правилу неписмени и заједно нису оставили једно писано дело, протомајстор је објавио велики број књига. Након сукоба са Милошевићем, као дисидент је морао да побегне у Беч. Двехиљадитих ми је послао докторанда Немца са молбом да га упутим у његову заоставштину у Србији. На моје питање како професор живи, млади архитекта ми је рекао да “ради у соби са пластичним намештајем.” Након смрти, урна са протомајсторовим остацима упућена је из Беча за Београд, где је лежала на пошти пуна три месеца, јер је нико није преузео. Похрањена је дискретно, сиротињски скромно, на Јеврејском гробљу, подно протомајсторовог споменика Јеврејским жртвама фашизма.