Alek Vukadinović: Savremeni čovek se vraća poeziji

Branislav ĐORĐEVIĆ

petak, 01. 12. 2017. u 14:04

Алек Вукадиновић: Савремени човек се враћа поезији

Alek Vukadinović o zbirci “Pesnički atelje 2” Foto Ž. Knežević

Alek Vukadinović o zbirci “Pesnički atelje 2”, nadahnuću i ključnim motivima, čitanju i zamkama našeg doba: Ljudi su razočarani u svet ideologije i u tehnološke mitove, okreću se kulturi i umetnosti

DA je u neprekidnoj službi poeziji, jeziku i duhovnosti, Alek Vukadinović (1938) dokazuje i novom zbirkom “Pesnički atelje 2”, koju je objavio “Gramatik”. Tumači književnosti njegovo delo s pravom tretiraju kao pesničku pojavu prvog reda, a ova knjiga, po rečima recenzenta Bojane Stojanović Pantović, čini diptih sa prethodnim ostvarenjem “Pesnički atelje” (2005), čime dodatno osnažuje visoke estetske vrednosti nesvakidašnjeg poetičko-imaginativnog poduhvata.

* Kako je došlo do nastavka “Pesničkog ateljea”?

- Spontano. Po principu strip--priče i spojenih sudova. Ja sam, inače, pesnik “velike priče”, epskog principa pevanja iz epizode u epizodu.

* Koji su ključni motivi knjige?

- Pohvala Slovu, Knjizi, Pesništvu i Umetnosti. Za mene nema uzvišenijih motiva.

* Da li često korišćeni muzički termini ukazuju na neraskidivu vezu muzike i poezije?


PROČITAJTE JOŠ:
Premijera "Svinja" (VIDEO)

- Još je Malarme govorio da poeziji treba vratiti “elemente muzike”. Zamisliti poeziju bez muzike i melodije bilo bi kao zamisliti pticu bez krila.


Pesnički buket

Jedna kap crvena
Jedna nit zelena
Svetlosti i zvuci
U kućnom pejzažu

Noćni buket s Ružom
Noć sa svojom lampom
Ruže i Molitve
Slova i Pečati

Basme noćnih šuma
Mirisni pejzaži
Skupljeni u buket onostrano šume

(Iz zbirke “Pesnički atelje 2”)

* Kritičari ocenjuju da ste postigli zavidno melodijsko--jezičko i smisaono saglasje. Šta je, po vama, čista poezija, o kojoj sanjaju pesnici?

- Abe Prevo, francuski pisac, zamišljao je čistu poeziju kao čistu vodu bez fermenata. Ali, tako sterilna čistota bila bi kao prostor bez vezduha. Pesnici, međutim, zamišljaju čistu poeziju kao tekst sa minimumom proznih elemenata. To je nešto sasvim drugo. Tako je zamišljam i ja.

Obično zvukovanje bez smisla bilo bi samo zvečanje. Meni je to oduvek bilo strano. I kad sam u desetoj godini sačinio rukovet stihova “Fata Morgana” bilo je sve to od jezičke magije i bajne zvučnosti, ali i od refleksije. Tako je u svim mojim zbirkama.

* Uspevaju li današnji čitaoci da se izbore sa poetskom hermetičnošću vaših stihova?

- Lično ne mislim da je moja poezija hermetična. Ali sam u jednom intervjuu rekao: “Ono što se u jednoj poeziji vidi to nije poezija. Pesnik svoja značenja ne izlaže kao robu u izlogu”. Tako i dalje mislim, i imam otpor prema svemu što je otvoreno i eksplicitno. Nikola Milošević je govorio o slutnji i nagoveštajima u mojoj poeziji, a nikad o otvorenim značenjima. Kad sam kod ovog pitanja, navešću jednu anegdotu. Jednom je Malarme izašao na ulicu i upitao prvog prolaznika: “Izvinite molim vas, recite mi šta sam hteo da kažem ovom pesmom?”. A ovaj prolaznik je bio intelektualac, poznavao je Malarmeovu poeziju i izvrsno ju je protumačio... A Malarme je rekao: “Interesantno, idem da zapišem.” Ovo govori o višeznačnosti pesničke tvorevine. O brojnim mogućnostima tumačenja, što je veoma podsticajno za ljudski duh. Pesmu treba lagano tumačiti. Segment po segment, što je dragoceno za održavanje mentalne kondicije, i upravo lekovito.

* Ljudi se žale da nemaju više vremena za čitanje poezije, ali istovremeno satima sede ispred televizijskih, kompjuterskih i ekrana mobilnih telefona. Kako to objašnjavate?

- To je danak koji plaćamo tehnologiji. To bi značilo da idemo prema tehnološkom varvarstvu. Međutim, kada je nedavno u Evropi pravljena anketa “Kuda ide savremeni svet”, odgovori su iznenađujući. Savremeni čovek je razočaran u svet ideologije i u tehnološke mitove. Masovno se vraća kulturi i umetnosti, književnosti i poeziji. Poeziji naročito. Uveliko se čitaju Dante, Šekspir, Gete, Rilke, Bodler, Valeri, svi veliki pesnici.

* Šta vas je u poslednje vreme u našoj kulturi posebno obradovalo a šta zabrinulo?

- U novije vreme, nisam nešto povoljno zapazio. Ali sećam se kada je Nada Popović Perišić bila ministar kulture, to je bilo jedno zlatno doba za srpsku kulturu. Ona je izdvajala najviše sredstava za kulturu, iako joj je neprekidno pretila Mira Marković, to se ne sme zaboraviti.

* U čemu pronalazite nadahnuće?

- U svemu što je dobro. U zdravlju svoje porodice, supruge Zore, sina Bodina, ćerke Zorane i unuka. Kada su svi dobro, ja se baš poradujem svakom danu. Takođe, radujem se ovom svetu, kada u njemu postoje takva bića kao što su Anđelka Cvijić i Petar Arbutina. Zbog takvih pravednika Bog čuva ovaj svet.


PROČITAJTE JOŠ:
Neprolazna snaga misli

* Kako izgleda vaš pesnički atelje, kako pišete?

- Jednostavno. Pišem i beležim stihove na svakom parčetu hartije. Kad god sevne neki stih, poput bleska munje, ja ga odmah beležim. A tada se rađaju njegova braća, i ubrzo se formira cela pesnička porodica.

Imaginacija i inteligencija idu uporedo u svakoj pesmi, kao spojeni sudovi. Ja sam intuitivac, stihovi mi dolaze iznenadno, ali je u svakom stihu prisutan i moj duhovni sistem, i svaki od njih je jedno moje Ja. Tako me svaki stih predstavlja verno, kao moj hologram.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije