TADIĆEVA I VUČIĆEVA SRBIJA - DVA SU SVETA: Autorski tekst Gorana Vesića, ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Autorski tekst, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

04. 12. 2022. u 10:30

KOLIKO se Srbija promenila u poslednjih deset godina, od kada je vodi predsednik Vučić, pokazuju podaci o ulaganjima u infrastrukturu nekada i sada. Naša zemlja danas i Srbija 2012. godine razlikuju se kao nebo i zemlja.

ТАДИЋЕВА И ВУЧИЋЕВА СРБИЈА - ДВА  СУ СВЕТА: Ауторски текст Горана Весића, министара грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Foto P. Mitić

U budžetu za 2011. godinu tadašnja vlada za kapitalne investicije planirala je nepune 32 milijarde dinara ili 305 miliona evra, a te godine potrošeno je samo 275 miliona evra.

U periodu od 2008. do 2012. godine uloženo je u infrastrukturu 1,2 milijarde evra, odnosno manje od 300 miliona evra godišnje.

Nasuprot tome, samo u 2022. godini, Srbija za kapitalna ulaganja izdvaja 3,6 milijarde evra, odnosno čak tri puta više u odnosu na ono koliko su za četiri godine izdvojile vlade Borisa Tadića. Nedavno usvojen rebalans budžeta, kao i predlog budžeta za ovu godinu, pokazuju da nadolazeća kriza, zbog koje su mnoge razvijene zemlje ušle u recesiju, ne utiče na strateško opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da ulaže u kapitalne projekte.

To je jedan od razloga zbog koga će Srbija i ove i naredne godine imati, za postojeće okolnosti, stabilne stope rasta između 2,5 i tri odsto, koje bi svakako bile i veće da nije došlo do usporavanja tempa rasta u ekonomijama naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Upravo da bismo smanjili te negativne efekte, država nastavlja da ulaže u velike infrastrukturne projekte. Tako Vlada deluje anticiklično, investira kada se privredna aktivnost privatnog sektora zbog krize usporava i na taj način doprinosi očuvanju radnih mesta i stabilnih stopa privrednog rasta u nestabilnim vremenima.

Otkako je značajno uvećala nivo javnih investicija Srbija beleži veće stope privrednog rasta od svetskog proseka. Srbija je 2018. u odnosu na 2017. iz budžeta za kapitalne investicije izdvojila 68 odsto više novca, odnosno 141 milijardu dinara. I dok je 2017. rast BDP Srbije bio manji od svetskog proseka, 2,1 prema 3,8 odsto, već sledeće godine se situacija preokrenula. Naš BDP je porastao za 4,5 a svetski za 3,6 odsto. U 2019. kapitalne investicije povećane su na 184 milijarde dinara, naš BDP je porastao za 4,3 a svetski za 2,8 odsto. Dalji rast javnih investicija nije zaustavila ni pandemija kovida 19, koja je zaustavila ceo svet. Te godine u infrastrukturne projekte uloženo je 196 milijardi dinara, što je svakako doprinelo da pad našeg BDP od 0,9 odsto bude mnogo blaži, jer je svetski te godine smanjen za tri procenta. Konačno, prošle godine kapitalni rashodi povećani su na 373 milijarde dinara, a naša stopa privrednog rasta od 7,4 odsto je opet bila iznad svetskog proseka od šest procenata i jedna od najviših u Evropi. U ovoj i narednoj godini za te namene rezervisali smo oko 420 milijardi dinara i na tome gradimo očekivanja da ćemo ne samo izbeći recesiju, koja preti mnogim zemljama, nego i obezbediti stabilne stope rasta dok se ekonomska i politička situacija u svetu ne stabilizuje.

U Srbiji su do 2014. ukupne investicije u BDP učestvovale sa samo 17-18 odsto i po tome je uz BiH bila na začelju evropskih zemalja. Sada samo država investira 7,4 odsto BDP. Otprilike toliki je i udeo direktnih stranih investicija, jer Srbija godinama unazad privlači više direktnih stranih investicija od svih ostalih zemalja Zapadnog Balkana zajedno. Do septembra ove godine strane investicije su već premašile tri milijarde evra, a očekuje se da će do kraja godine dostići rekordnih 3,9 milijardi. Poređenja radi, 2012. godine stranci su u Srbiju uložili samo 750 miliona evra, a u poslednjih pet godina više od 17 milijardi evra.

Bez moderne infrastrukture Srbija ne bi bila tako atraktivna za investitore. Uostalom, uz svaki novi auto-put niču i nove fabrike, a zahvaljujući tome nezaposlenost u Srbiji je na kraju drugog kvartala ove godine smanjena na rekordno niskih 8,9 odsto, dok je pre 10 godina bila 25,9 odsto. U međuvremenu ne samo da je broj zaposlenih povećan za 407.000 nego su i prosečne plate skoro udvostručene, sa 330 na 650 evra, a već naredne godine biće između 720 i 730 evra, dok će penzije biti između 310 i 320 evra.

Uprkos tome što se već tri godine zaredom ekonomska situacija u svetu sve više komplikuje, prvo zbog pandemije kovida 19, potom zbog enormnog poskupljenja energenata i poremećaja u lancima snabdevanja, a od februara i zbog rata u Ukrajini, Vlada Srbije i ne pomišlja da odustane ni od jedne investicije i zato je u budžetu za 2023. obezbedila značajna sredstva za gradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, puteva, mostova, obilaznica, brze pruge do granice sa Mađarskom, komunalne, kanalizacione i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, gasnog interkonektora Srbija - Bugarska, modernizaciju postojećih i gradnju novih objekata javne namene (zdravstvo, prosveta i nauka), za nacionalni fudbalski stadion i brojne druge infrastrukturne projekte.

Na kraju, pošto opozicija često koristi zaduživanje Srbije kao argument protiv razvojne politike vlasti, hajde da uporedimo Srbiju nekada i sada u tom segmentu. U periodu od 2008. do 2012. godine, dakle za samo četiri godine, javni dug Srbije porastao je sa 26,8 na čak 52,9 odsto BDP. Za proteklih deset godina udeo javnog duga u BDP povećan je sa 52,9 na 53,7 odsto.

Razlike su jasne, Srbija pod Borisom Tadićem je Srbija prošlosti koja je tavorila i ekonomski zaostajala za svojim susedima. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je zemlja budućnosti, koja napreduje, razvija se i u kojoj naši ljudi mogu dostojno da žive od svog rada.

I to je tako.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

MUKE S NOSOM: LJudi su buljili u mene, deca zapitkivala (FOTO)

MUKE S NOSOM: Ljudi su buljili u mene, deca zapitkivala (FOTO)

KONRADO Estrada, građevinski radnik i žitelj Njujorka, bio je prinuđen da nosi masku za lice i pre pandemije. Ovom pedesetogodišnjaku nos je bio toliko deformisan da posle nekog vremena više nije mogao normalno da diše, niti da jede. Da situacija bude još gora, izgledalo je kao da ima mali penis na glavi.

01. 02. 2023. u 09:39

Komentari (0)

SOČNO TELEĆE PEČENJE U RERNI: Po receptu najiskusnijih kuvara - tajna je u brašnu