FELJTON - HUMKE SRPSKIH ZNANIH U NEZNANIH JUNAKA: Srbe nije napuštao prirodni nagon da očuvaju Jugoslaviju

Đuro Zagorac

29. 09. 2022. u 18:00

SPOLJNA granica Jugoslavije, pre raspada, bila je duga – 5.061 kilometar. Od te dužine – 2.173 kilometra kretala se kopnom, rekama, bila je duga – 711, jezerima – 85 i morem – 2. 092 kilometra. Celom svojom dužinom ta granica je bila obeležena, zaključana, međunarodno priznata.

ФЕЉТОН - ХУМКЕ СРПСКИХ ЗНАНИХ У НЕЗНАНИХ ЈУНАКА: Србе није напуштао природни нагон да очувају Југославију

Spomenik neznanom junaku na Avali, Foto V. Danilov

Svaki stub, granični beleg, istovremeno predstavlja i humku srpskog znanog i neznanog borca. Izuzetak može biti samo morska granica, koja je uspostavljena sa manje žrtava, a više pogodbama i međunarodnim konvencijama. Tome je doprinela i politika Srbije, koja je težila za izlazom na more, ali ne i da stekne pomorsku zastavu.

Novostvorene države u okviru ovih granica diče se tim delom kao isključivo svojim, bez pomena ko ih je stvarno i kako uspostavio. A, za svaki njen metar se borilo i ginulo.

A zahvalnost? Pomen i obeležje žrtvama, bilo bi svetogrđe? U Prvom svetskom ratu, dok se ta granica nije uspostavila, Srbija je preživela čudesa.

KAD JE Austro-ugarska objavila i započela rat protiv Srbije (u ponedeljak 15. jula 1914. godine), ratnim plamenom bila je zahvaćena još 31 država. One su zauzimale 72% površine Zemlje sa više od milijardu i po stanovnika. Ratne operacije vođene su na samo 4% površine zaraćenih država, pa su i razaranja bila neznatna. Za ratne operacije bilo je mobilisano 70 miliona ljudi ili 5% stanovnika svih učesnika rata.

Kad je rat okončan, sveden je i bilans: poginulo je 9 miliona ljudi, što je iznosilo 12% mobilisanih ili 0,5% stanovništva zaraćenih strana.

Naprezanja učesnika rata bila su različita. Napadnuta Srbija bila je i najveća žrtva.

Imala je 64% mobilisanog muškog stanovništva (Austro-ugarska 17,6%, Nemačka 19,6%, Italija 15,7%, Rusija 9%, Engleska 12,4%, SAD 4,3%, Japan 1,5%, Indija 0,5%...), a njeni gubici bili su zastrašujući: izgubila je 370,000 vojnika, 630,000 stanovnika, 114,000 invalida, pola miliona dece bez jednog ili oba roditelja...

Ratne operacije i razaranja, vođeni su na celoj teritoriji Srbije. Iako je bila okupirana, nije kapitulirala. Kralj, Vlada, delovi vojske i naroda izbegli su. Napadač je bio nadmudren – nije imao ko da potpiše kapitulaciju.

OVIM  brojkama neophodno je dodati i brojne Srbe, koji su živeli pod Austro-ugarskom i koji su bili mobilisani (ili u logore odvedeni), ginući na frontovima Galicije i Karpata, kao i onima vođenim protiv Srbije.

I tako desetkovani Srbi, stigli su (uz pomoć saveznika) da oslobode i omeđe svoju državu, ali i ostalu južnoslovensku braću. Zahvaljujući ovom naporu Srbije (i Srba), Južnoslovenima se prvi put ukazala prilika da stvore svoju državu. A u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, kako se prvo bila krstila, Srbija je unela:

Teritoriju od 128,031 kvadratnog kilometra, a ostali – 119.511 kilometara kvadratnih. U njoj se našlo – 5.593.057 srpskog (pravoslavnog) naroda, 4.708.657 katolika (Hrvata i Slovenaca) i 1.345.271 onih muslimanske veroispovesti.

I Kraljevstvo i Jugoslavija bili su kratkog veka.

Drugi rat nije započet prvim napadom na Jugoslaviju, ali je vojna svetska mašinerija pokrenuta i zbog nje. U ratno kolo (1941), uhvatilo se 58 država koje su zauzimale 96,9% svetske teritorije, u kojima je živelo 96,8% svetske populacije. Bilo je mobilisano 110 miliona ili 5% zaraćenog stanovništva.

I BROJ žrtava u Drugom ratu, u odnosu na Prvi se uvećao, popevši se na 37 miliona vojnika i civila, ili 1,75% od ukupnog broja stanovnika zaraćenih država. Procentualno, najviše su stradali Poljaci – 20%, odmah iza njih bila je Jugoslavija – 11%. O izginulim Jugoslovenima brojke nisu usaglašene, kretale su se od 1,1 do 1,7 miliona ljudi. I u obe te brojke Srbi su bili najbrojniji – 60%.

Pale su velike žrtve, a kao narod koji nije bio direktni ratni učesnik, najviše je stradao jevrejski, koji je bio izložen genocidu, zatiranju jednog suludog projekta fašističke Nemačke.

I razaranja su bila neuporedivo veća nego u Prvom ratu. Jugoslaviju su razarali brojni okupatori, ali i njene gerile koje su pružale otpor.

Iako su bili ideološki i koncepcijski razdvojeni, Srbe nije napuštao prirodni nagon i želja da očuvaju Jugoslaviju i da tako žive u jednoj državi. I u naporu da se odbrane njene međe, Srbi su dali najveći doprinos: svaki granični metar bio je natopljen krvlju srpskih boraca.

SRBI nisu iskoristili istorijsku priliku da 1918. godine omeđe državu sa svojim narodom. Pokušaj da to ostvare krajem prošlog veka došao je u pogrešno vreme, kada su ostali bez snage i neophodne savezničke podrške.

O doprinosu Srbije i Srba u stvaranju i očuvanju Jugoslavije nema obeležja na graničnim međama, ali ni u istorijskim knjigama, koje se pišu među bivšom braćom. Kao jedini pouzdani svedoci još opstaju brojna spomen- -groblja, od Vida i Krfa, Soluna, Kajmakčalana, Kumanova, preko Austrije do Bizerte...

Jedna Večna vatra na Novom Beogradu je ugašena, ali tu je mermerni Neznani junak na Avali, koji priziva mlade generacije Srba i moli da mu se ne dive, ali i da ga se ne stide.

Našim globalistima danas ništa nije smešnije od jučerašnjih graničnih ideala njihovih predaka. NJihov dolazak je očito naslutio i blistavi pesnik Milutin Bojić (1892–1917), vapajućom porukom: „Imajte milosti, nemojte im se samo rugati...“

U JUGOSLAVIJU "NA ČASNU REČ"

SRBI su i na oltar Druge  Jugoslavije priložili i svoju supstancu (kragujevački đaci, deca Kozare, Jasenovac...). Da nisu (i ludo) ginuli (kao Rusi), danas bi ih bilo bar 15 miliona i država bi im po brojnosti bila dvanaesta u Evropi. U novu  Jugoslaviju ušli su na „časnu reč“, bez odgovarajuće ustavne i zakonske garancije, ne znajući šta ih čeka (koja su im prava?) ako se Jugoslavija ponovo pocepa, što se i dogodilo.

Kraj

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

(UŽIVO) POČELA OKUPACIJA SEVERA KOSOVA I METOHIJE: Kurti poslao više od 300 specijalaca na sever; Beograd ima odgovor