FELJTON - NOVA VLADA OPTUŽENA ZA KORUPCIJU: Poslanički mandati su postali vlasništvo stranaka

Dr Nebojša Vladisavljević

04. 10. 2021. u 18:00

TRI bezbednosna slučaja, koji su izvirali iz sporova republičkih i saveznih organa pod kontrolom suprotstavljenih blokova u DOS-u, dodatno su zaoštrili sukobe.

ФЕЉТОН - НОВА ВЛАДА ОПТУЖЕНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Посланички мандати су постали власништво странака

SMENA Dragan Maršićanin, Foto arhiva "Novosti"

Sredinom marta 2002. vojna služba bezbednosti je uhapsila Momčila Perišića, potpredsednika republičke vlade i bivšeg načelnika generalštaba, i prvog sekretara američke ambasade u motelu na Ibarskoj magistrali. Vojni obaveštajci su pratili i prisluškivali Perišića već nekoliko meseci pod sumnjom da se bavi špijunažom.

Kasnije su najviši savezni i republički funkcioneri na zajedničkom sastanku pogledali snimke na kojima se videlo kako potpredsednik vlade u više navrata predaje neka dokumenta sekretaru ambasade i zauzvrat prima novac. Iste večeri je visoki funkcioner DSS-a zatražio ostavku premijera Đinđića. Sutradan je predsednik Koštunica izjavio da je naredio istragu o oticanju informacija iz generalštaba pre nekoliko meseci i da Perišić treba da podnese ostavku. Mada je republička vlada prethodno nagovestila da je reč o političkoj zloupotrebi, kao i odsustvu civilne kontrole nad vojskom, premijer Đinđić je sada zatražio ostavku potpredsednika vlade, ali i Ace Tomića, načelnika vojne uprave bezbednosti, jer o praćenju potpredsednika republičke vlade nije obavestio premijera i saveznu vladu, niti kolege u republičkim bezbednosnim organima.

Perišić se, nakon dužeg oklevanja, povukao iz vlade.

NOVI slučaj je izbio nekoliko dana kasnije kada je predsednik Koštunica predložio Vrhovnom savetu odbrane da smeni generala Pavkovića jer se ogradio od svog potčinjenog.

Naime, Pavković je ranije insistirao da ga šef uprave bezbednosti nije obavestio o slučaju Perišića mada načelnik generalštaba odobrava naloge za praćenje i prisluškivanje. Ostali članovi tog tela, predsednici Crne Gore i Srbije Milo Đukanović i Milan Milutinović, nisu prihvatili predlog o smeni. Dobro obavešteni posmatrači smatrali su da bi smenom Pavkovića, koji je prethodnih meseci postao "kooperativniji" prema republičkoj vladi, uvidevši da se Koštunica oslonio na Tomića, u vojsci porastao uticaj ovog drugog, a samim tim i predsednika Koštunice.

Zato je premijer Đinđić tražio da se u paketu smeni i šef uprave bezbednosti. Predsednik Koštunica je penzionisao Pavkovića u junu, neposredno pošto je Vrhovni savet odbrane odbio predlog za njegovu smenu. Pavković je prvo odbio da prihvati odluku, a zatim popustio otvarajući još jedan slučaj. Tvrdio je da je kabinet saveznog predsednika naložio upad vojske u zgradu republičke vlade zbog navodnog prisluškivanja predsednika godinu dana ranije. Koštunica je nazvao tu izjavu bizarnom. Ipak, prema izjavama više generala prisutnih na relevantnim sastancima sa predsednikom i njegovim savetnicima naknadno obrazovanom anketnom odboru Narodne skupštine, reč je o istinitom događaju.

Od vojske je tražen upad u zgradu, u kojoj su bile prostorije biroa za komunikacije republičke vlade jer je instaliran "četvorožilni kabl", preko kojeg je navodno bilo moguće prisluškivati predsednika. Pošto nije bilo dovoljno osnova za sumnje da je reč o prisluškivanju, a rizik je bio veliki, generali nisu sproveli tu akciju.

POSLE 5. oktobra, nasleđene autoritarne izborne ustanove su u više navrata politički instrumentalizovane. Prema starom izbornom zakonu, poslanički mandati koje su osvojile izborne liste deljeni su u dva koraka: prva trećina mandata delila se po redosledu na izbornoj listi, što podrazumeva "zatvorena lista" u proporcionalnim sistemima; preostale dve trećine osvojenih mandata delio je podnosilac izborne liste po svom nahođenju posle izbora. Tako je dramatično ojačana uloga stranačkih šefova i ograničena autonomija Narodne skupštine. Ovde je praktično reč o posrednim proporcionalnim izborima jer se raspoređivanje stranačkih kadrova odvija i posle završenih izbora.

Pre izbora u decembru 2000. paralelno sa uvođenjem jedne izborne jedinice, takvo autoritarno rešenje je prošireno na sve osvojene mandate koje su stranke osvojile na izborima - i opstalo sve do izbora 2012. Pored toga, isključenjem iz stranke, poslanicima je prestajao mandat. Poslanički mandati su praktično postali vlasništvo stranaka, tj. stranačkih šefova, a poslanici su svedeni na njihove kurire.

NAKON hapšenja i izručenja Miloševića Haškom sudu, zaoštrili su se sukobi unutar DOS-a do granice opstanka vladajuće većine. U avgustu 2001, posle ubistva Gavrilovića, DSS je povukao svoje ministre iz republičke vlade i optužio vladu za korupciju.

U decembru je veći deo DOS-a smenio Dragana Maršićanina, predsednika Narodne skupštine iz redova DSS-a, i na taj položaj izabrao Natašu Mićić iz GSS-a. Prethodno je otkriveno da je poslanik DS-a bio u Solunu kada je neko u skupštini glasao u njegovo ime, a DSS je tražio da se raspišu vanredni skupštinski izbori. Od početka marta 2002. DSS nije prisustvovao sastancima rukovodstva DOS-a; naime, predstavnici DSS-a su prethodno izbačeni iz pokrajinske vlade, njihov kandidat nije izabran za saveznog ministra finansija, a DOS nije podržao predlog saveznog zakona o Haškom sudu uprkos prethodnom dogovoru. Mada predstavnici DSS-a nisu dovodili u pitanje saradnju sa DOS-om na drugim nivoima, niti su formalno pokrenuli pitanje poverenja vladi, njihova oštra kritika vlade i premijera otvorila je pitanje opstanka vladajuće većine. Poslanička većina DOS-a je od 176 poslaničkih mesta, ili 70% od ukupnog broja poslanika, povlačenjem DSS-a realno pala na 131. Još osam poslanika Nove Srbije je bilo upitno, čime je doveden u pitanje opstanak vlade.

U MAJU 2002, umesto "rekonstrukcije" vlade o kojoj se često govorilo, krnji DOS je odlučio da oduzimanjem mandata DSS-u "rekonstruiše" Narodnu skupštinu. Cinično obrazloženje bilo je da treba zameniti 50 poslanika DOS-a koji su najkraće boravili u skupštinskoj sali, od kojih su 23 bili iz DSS-a. Tada DOS nije imao više od pedesetak rezervnih poslanika pošto preostali kandidati sa izborne liste iz različitih razloga nisu mogli biti upotrebljeni. Pošto je DSS imao samo 13 rezervnih kandidata, očigledno je cilj bio da im se oduzme 10 mandata, taman da se "pokrije" osam nepouzdanih iz Nove Srbije. DSS je zauzvrat napravio "vladu u senci" pokazujući tako i formalno da je prešao u opoziciju.

Administrativni odbor Narodne skupštine je sproveo odluku DOS-a "zamenjujući" 15 poslanika krnjeg DOS-a i 21 poslanika DSS-a koji nisu "obrazložili izostanke". Zatim je savezni ustavni sud poništio odluku odbora. Istog dana, rukovodstvo krnjeg DOS-a je izbacilo DSS iz koalicije i tako im oduzelo svih 45 poslaničkih mandata i pokrenulo medijsku kampanju protiv suda. U oktobru, savezni ustavni sud je privremenom merom obustavio odluku o oduzimanju 45 mandata DSS-u. Uticajni političar iz vrha tadašnjeg DSS-a je komentarisao u razgovoru sa našim istraživačima da "onog momenta kada vi pokažete da ne postoji zakon i da ne postoje pravila igre, tog momenta vi šaljete poruku da je sve dozvoljeno. Onda postaje normalno da se ne sprovodi odluka ustavnog suda. Onda u čemu je razlika sa" periodom pre Petog oktobra? Nema razlike".

SUTRA: Vlast preča od ustava Srbije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)