FELJTON - KOLEGE JE PODSEĆAO NA DON KIHOTA: Pekić je pisao studiozno, pomno studirajući svoje likove i teme
PO izlasku iz zatvora, Pekić je izgubio mir, "što ga je, na užas udbaških penologa" u njemu stekao, te do izvesne mere zadržao i u najtežim neprilikama, u kojima se našao poslednjih meseci robije.
Foto Iz knjige "Borislav Pekić portret buntovnika"
Postao je netrpeljiv, nepristupačan, svadljiv, zajedljiv. Negovao je ravnodušnost prema drugima, izgrađivao je, cinizmom poduprto, opšte nepoverenje prema ljudima. Pripravnost da se ljudima, kada se to mora, istina kaže u oči, pretvorila se u bolesnu potrebu da im se kaže po svaku cenu. "Moje je opšte raspoloženje prvih dana slobode, 1954, ličilo na raspoloženje poslednje 1948, pred samo hapšenje".
Zbog toga, verovatno, ubrzo po izlasku s robije upisuje studije eksperimentalne psihologije i to grupu kriminalistika, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tada je to bila prilično ekstravagantna studijska grupa. Bio je na klasi zajedno sa Slobodanom Selenićem, Vojinom Dimitrijevićem, Dušanom Makavejevom, Vladetom Jerotićem i drugim kasnije znamenitim intelektualcima. Stigao je tek do treće godine. Ispisao se nakon što se razočarao u profesora, koji je kao veštak slagao na sudu. Posedovao je svestrano enciklopedijsko znanje iz najrazličitijih oblasti i bio jedan od najučenijih naših pisaca.
Po rečima Borislava Mihajlovića Mihiza, "imao je snage da se još celu deceniju posle svog robijaškog Univerziteta sprema za svoj nastup." Po izlasku s robije tokom pedesetih, kako mu je zabranjeno da javno deluje, pisao je i objavljivao u časopisima pod pseudonimima Borislav, Dimitrije ili Adam Petrović.
PEKIĆ je bio prilično omiljen u društvu studenata, a zbog svog neobičnog imidža svojevrstan zaštitni znak cele "ekipe". Raspoložen uvek za šalu ali i ozbiljne, na momente i žestoke diskusije, koje su se često u njegovoj izvedbi stapale u jedno. Kolege sa studija podsećao je na Don Kihota, jer je neobičnim izgledom, ponašanjem, stilom i oblačenjem odudarao od ostalih studenata. Prema rečima savremenika, isticao se svestranim obrazovanjem i rečitošću, ali i originalnošću i lucidnošću mišljenja i ideja. Bio je veliki neprijatelj stava da je bolesno i nenormalno sve što se razlikuje od uobičajenog, od proseka, smatrajući da time društvo gubi znatan potencijal korišćenja neuniformisanog pogleda na svet.
Gajio je i sam jedan stil u odevanju koji je odgovarao znatno starijim godinama, koji je delovao nekako "predratno", kao sa fotografija naših dedova. Kao da je hteo da pokaže da ne prihvata rušenje starih dobrih građanskih vrednosti, čiji je zagovornik i maneken izabrao da bude. Svojevremeno tokom 1947. godine čak je i na radnu akciju poneo pidžamu, kišobran i litar kolonjske vode (čemu su se svi akcijaši podsmevali). Voleo je da ode u operu i pozorište, ali i da sa društvom raspravlja i prepričava anegdote uz piće u kafani "Prešernova klet" ili "Dva jelena". Prema rečima savremenika bio je jedan od najboljih studenata i završio godinu s prosekom deset i svi su bili iznenađeni kada je naglo izgubio volju i naglo 1958. prekinuo studije, a potom se i oženio.
PO NAPUŠTANjU Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 1958. do 1964. radio je honorarno kao dramaturg i scenarista u filmskoj industriji. Vio je zapažen autor scenarija nekoliko filmova. Jedno vreme radio je u "Lovćen filmu", gde je bio pisac sinopsisa, scenarista i dramaturg nekoliko zapaženih ostvarenja. Dobio je nagrade na konkursima za filmske sinopsise "Gubavac" i "Odavde do Ararata". Već 1958. dobio je nagradu za scenario za film "Jedrenjak zvani nada", a 1961. film Zdravka Velimirovića "Dan 14", za koji je radio scenario, a koji je predstavljen u Kanu (scenario napisan pod pseudonimom Borislav Petrović). Zanimljivo je da je jedna od prvih premijera filma bila u KPD Sremska Mitrovica, mestu piščevog robijanja. Posle prvog uspeha ponuđena mu je čak služba u "Lovćen filmu", koju je najpre prihvatio, ali je ubrzo shvatio da pisanje zahteva celog čoveka.
Nastavio je da živi kao slobodan umetnik, bez sinekure i redovne plate. Okušao se, početkom šezdesetih, čak i kao glumac u ulozi lekara, igrajući zajedno sa Pavlom Vujisićem u komediji "Ne diraj u sreću" (1961) reditelja Mila Đukanovića (kasnije profesora FDU).
Prema nekim izvorima, samo zato što je to bio jedini način da mu se isplati honorar za scenario. Pisao je studiozno, godinama se spremajući i pomno studirajući svoje likove i temu. Koncepciju "Zlatnog runa" smišljao je preko petnaest godina, a za "Hodočašće Arsenija Njegovana" je "prevrnuo" čitavu biblioteku knjiga iz arhitekture i građevinarstva. Sam je rekao da je Bibliju pročitao više od sto puta.
BUĐENjE STUDENATA
PRVE studentske demonstracije i štrajkovi u komunističkoj Jugoslaviji javljaju se relativno kasno tek od polovine pedesetih na pragu perioda liberalizacije i izgradnje "samoupravne demokratije". Studenti su se u novoj društvenoj atmosferi osećali nešto slobodnije, a njima svojstven društveni i politički radikalizam se ispoljavao u prvim demonstracijama i štrajkovima. Studenti su pod uticajem teza Herberta Markuzea da je radnička klasa u kapitalizmu i šire prevaziđena kao noseći subjekt revolucionarne akcije i da ne "poseduje potrebnu političku klasnu svest budući suviše integrisana u sistem ".
OZBILjNO načeto zdravlje u zatvoru dodatno se pogoršalo u jesen 1964. Morao je tada u bolnicu na nekoliko meseci zbog teškog oblika tuberkuloze. Međutim, on je i dalje bio neumoran u stvaranju. Radi je po pet-šest stvari istovremeno: piše, stvara ali uporedo uvek i politički deluje. Prvi roman "Vreme čuda" objavljuje 1965. godine. Pekić je već ovom knjigom izazvao veliko interesovanje široke čitalačke javnosti, a po njoj je 1989. snimljen i istoimeni film Gorana Paskaljevića koji je kasnije bio zapažen jugoslovenski predstavnik na Filmskom festivalu u Kanu. Kod njega se bezazleno čitanje jutarnjih novina olako pretvaralo u ideju za novi scenario ili književno delo.
Sa druge strane nije bilo peticije, apela, demonstracija kojima ne bi pristupio ili ih podržao, ustajući uvek u odbranu umetničkih i ljudskih sloboda. Bio je jedno vreme, tokom 1968-1969, član uredništva tada liberalnih "Književnih novina", čiji je glavni urednik Zoran Gluščević osuđen 1969. na šest meseci zatvora zbog teksta o Praškom proleću (u nezgodno vreme kada se Tito već izmirio s Brežnjevom).
PRED burna studentska gibanja '68. (16. maja 1968) pozvan je u Prvi opštinski sud u Beogradu kao svedok protiv književnika Miodraga Bulatovića, koji je optužen da je u kafani kritikovao ekonomske i privredne reforme i neke "drugove rukovodioce". Međutim, njegov neobuzdani temperament je tokom svedočenja isplivao na površinu, pa se od svedoka brzo prebacio u ulogu još žešćeg kritičara sistema. Zbog toga je i sam, kako kaže, umalo zaglavio na optuženičkoj klupi.
"... U istoj zgradi suđen sam s proleća 1949. Kad sam u sud ulazio računao sam neće na mene delovati: Delovala je. Zgrada je demonski pokušala još jednom da me upriliči", duhovito je prokomentarisao Pekić u sećanjima. Isto tako, aprila 1969. stao je u zaštitu književnika Brane Crnčevića, optuženog da je na jednoj književnoj večeri u Sremskoj Mitrovici, prema ličnoj oceni tužioca, preinačujući tekst jednog od sopstvenih objavljenih aforizama naneo uvredu Savezu komunista Jugoslavije.
SUTRA: Studentski bunt inspiriše Pekića
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju
RUSIJA i Ukrajina su i dalje izvori najvažnijih vesti na svetu, zbivanja iz tih država se prate iz minuta u minut, uživo, ali postoje i prateći događaji do kojih su dovela vojna dejstva, a koji privlače ogromnu pažnju svetske javnosti. Sport je jedan od segmenata života na koje je rat takođe uticao, a predstojeće Olimpijske igre - Pariz 2024, posebno su zanimljive ovih dana, zbog "ruske situacije".
24. 04. 2024. u 15:44
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
OGROMNE BROJKE: Koliko para je skupio i koliko kilometara prešao Rokvić - stigao i otac Predrag, a Beograd je sad daleko (VIDEO
PEVAČ Nikola Rokvić krenuo je pre dva dana peške na put do Grčke, tačnije do Egine i manastira Svetog Nektarija Eginskog, i treba da pređe više od 1.000 kilometara.
24. 04. 2024. u 18:08
Najnovije iz rubrike
OPET PROMENA VREMENA: U Beogradu danas više sunca, na visokim planinama sneg, a na jugu pljuskovi
VREME u Srbiji danas na jugozapadu, jugu i istoku zemlje umereno do potpuno oblačno vreme, povremeno s kišom i pljuskovima, u ostalim krajevima kratkotrajna kiša retka pojava, a uz promenljivu oblačnost biće i sunčanih intervala.
25. 04. 2024. u 01:00
ZA NIKOLINU POBEDU: Pošaljite 1056 na 3030
HUMANITARNA fondacija BUDI HUMAN - Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Nikolu Aćimovića (2007).
24. 04. 2024. u 23:35
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
APEL OCA PREDRAGA: "To nije Praznik rada (1. maj), nemojte da se brukamo - molite se i pokajte"
OTAC Predrag Popović se oglasio na mrežama i rekao da ne bi trebalo da se slavi Praznik rada (1. maj), već da se taj dan obeležava Velika Sreda.
24. 04. 2024. u 19:00
Ambasadori EU, Italije i Slovačke u Kancelariji ASK u Kragujevcu
DIREKTOR Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović primio je ambasadora Misije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea, ambasadora Italije Luku Gorija i ambasadora Slovačke Mihala Pavuka, koji su, u okviru zvanične posete Kragujevcu, bili gosti Područne jedinice Agencije. Tom prilikom direktor je posebno istakao značaj nedavnih otvaranja kancelarija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, čime je pružena mogućnost još snažnijeg sprovođenja nadležnosti Agencije, ali i neposrednije približavanje i komunikacija sa javnim funkcionerima, građanima, civilnim društvom i lokalnim medijima.
24. 04. 2024. u 17:33
Komentari (0)