FELJTON - KALJENJE PRODAVANJEM "DEMOKRATIJE": Posle oslobođenja Pekić je pohađao Treću mušku gimnaziju koja je bila leglo mladih opozicionara

Dr Srđan Cvetković

19. 07. 2021. u 18:00

PEKIĆ još kao srednjoškolac, nakon što se porodica odmah po oslobođenju 1945. preselila i nastanila u Beogradu (na adresi Malajnička 7 na Vračaru), pristupa raznim omladinskim opozicionim ilegalnim grupama.

ФЕЉТОН - КАЉЕЊЕ ПРОДАВАЊЕМ ДЕМОКРАТИЈЕ: После ослобођења Пекић је похађао Трећу мушку гимназију која је била легло младих опозиционара

Arhiva

Pohađao je Treću mušku gimnaziju u NJegoševoj ulici, koja je tada bila leglo mladih opozicionara. Angažovao se najpre, do izbora u novembru 1945, u javnim antikomunističkim akcijama demokratske opozicije, koncentrisane oko Milana Grola i Demokratske stranke. Potom je i sam postao jedan od kolovođa niza ilegalnih samostalnih omladinskih opozicionih grupa. Delovanje se svodilo na propagandne akcije, rasturanje lista "Demokratija", agitovanje i slično. Pekić i većina njegovih mladih saboraca je čak i simbolično prisustvo opozicije u Skupštini 1945. smatrala kolaboracijom. Smatrali su da se time daje revolucionarnoj vlasti legitimitet pred međunarodnom zajednicom koja joj je tada bila preko potrebna.

Ove naoko bezazlene akcije demokratske omladine nailazile su ipak na žestoku reakciju fanatičnih skojevaca koji su budno motrili na svakog potencijalnog "narodnog neprijatelja", i koji su javno palili jedino opoziciono glasilo "Demokratiju", a kolportere prebijali (sve dok početkom novembra 1945, posle sedmog broja, tipografski radnici nisu odbili da ga štampaju "jer je izdajničko"). Sve ono što nije bilo na liniji Narodnog fronta etiketirano je kao izdajničko i neprijateljsko, a od "saputnika revolucije" u frontu se tražilo samo jedno: "Ništa drugo ne tražimo ni od koga nego da sprovodi liniju Narodnog fronta, onaj program koji smo postavili još 1941. koji smo krvlju pisali četiri godine."

IZBORNA klima pred izbore sa "ćoravom kutijom" nalikovala je pre na ratnu nego demokratsku. Komunistička partija još pre izbora uspostavila je potpunu diktaturu jer je imala apsolutnu kontrolu nad celokupnim aparatom bezbednosti, medijima i svim drugim institucijama. Samo glasanje nisu bili nikakvi izbori već potvrda takvog stanja. Kampanja uoči "izbora 11. novembra 1945" i čistka onih za koje se pretpostavljalo da će biti prepreka uspostavljanju novog društvenog poretka počela je o još u ratnim uslovima u jesen 1944. kroz proskripcije svih simaptizera starog "nenarodnog režima".

Najpre kroz akcije "divljeg čišćenja" masovnim neselektivnim likvidacijama poraženih i protivnika a potom farbikovanim procesima i optužbama za kolaboraciju pred vojnim sudovima i sudovima časti. Građansko društvo baza demokratije, različitim političkim i ekonomskim merama, sistematski je uništavano. Ujedinjena opozicija, uz koju je bio mladi Pekić, odbila je da saučestvuje u činu legalizacije partijske diktature i 20. septembra 1945. pozvala na bojkot i nepriznavanje izbora, ali vlast je pribegla nizu metoda kako bi umanjila uticaj bojkota i razbila opozicione partije."

BILO je svega nekoliko neuspelih pokušaja opozicije da pokrene svoja glasila. Najdublji trag ostavila je "Demokratija", nedeljni list Demokratske stranke. List je izlazio od 27. septembra 1945. do 8. novembra 1945, kada je prestao usled odbijanja tipografskih radnika da ga štampaju, zbog uvredljivih napada na ustanove DFJ. Izašlo je samo sedam brojeva. Sadržaj lista je bio usmeren na oštru kritiku zloupotreba vlasti, izbornog zakonodavstva i izbornih uslova uz insistiranje na političkim i građanskim slobodama. Najveći broj komentara potpisao je urednik i predsednik Demokratske stranke Milan Grol. Na naslovnoj strani prvog broja nalazio se poziv na apstinenciju Udruženih opozicionih stranaka. Režim je sistematski napadao list da je "izdajnički", da služi stranim interesima, udara na tekovine NOB-a i slično. Iako se radilo o praktično jedinom opozicionom listu u Srbiji, "prema 130 frontovskih", protiv "Demokratije" je povedena opšta hajka. Ona se nije svodila samo na verbalne napade već, kako navodi list, i "otimanjem brojeva iz ruku prodavaca, cepanjem, polivanjem benzinom i paljenjem i lista i odeće i ruku onih koji 'Demokratiju 'prodaju". Među njima je tada bio i mladi Borislav Pekić.

U "Demokratiji" je pisalo:

"... Borci protiv mračnjačkih i fašističkih ideja na nekoliko mesta palili su brojeve 'Demokratije' kako je to radio i Hitler sa spisima koji nisu govorili njemu u prilog. U Dečanskoj ulici, igrali su kolo oko takve jedne vatre. Na Slaviji, jednom dečaku, koji je prodavao 'Demokratiju', prosuli su benzin na svežanj novina koji je držao u rukama i sa listom ispekli i dečakove ruke."

MARŠAL Tito je licemerno poručivao sa predizbornog mitinga u Beogradu: "Desio se slučaj spaljivanja Grolovog lista 'Demokratija'. Jasno je da se ovim aktom želi prikazati kako se onemogućava rasparčavanje ovog lista. Naši ljudi frontovci, nikad to neće uraditi. Naprotiv, frontovci su uglavnom kupci Grolovu, "Demokratije" jer i njih interesuje šta to Grol ima da kaže. Organi vlasti su dobili nalog da spreče ove provokacije."

Ubrzo, 8. novembra 1945. "pošto su tipografski radnici odbili da štampaju izdajničke novine" prestala je da izlazi. Ton glasnogovornika režima prema slobodi štampe radikalno se izmenio: "Oni su tu slobodu shvatili tako da pričaju šta hoće. Ali sloboda nije raspuštenost i raskalašnost. Ima izvesne osnove ta sloboda. Sloboda je za dobro naroda i ličnosti i za njihovo razvijanje... nisu shvatili slobodu da pljuju na sve i svašta." ,,Kod nas je sloboda štrajka. Koliko je meni poznato radnici su stupili u štrajk zbog toga što je list napadao i uvrijedio sindikate", obrazložio je Josip Broz Tito.

Osim javnih spaljivanja, upotrebljavani su i drugi metodi kako bi se list ugušio ili smanjio tiraž, onemogućavanje rasturanja lista zadržavanjem na pošti, pretnje činovnicima raznih ministarstava i državnih preduzeća koji su čitali list otpuštanjem iz službe, premlaćivanja kupaca i prodavaca, problemi s nabavkom hartije i slično.

DONOSIMO samo najzanimljivije primere javnih nastupa koji oslikavaju predizbornu atmosferu i oblike pritisaka i zastrašivanja političkih protivnika i neistomišljenika u tom vremenu:

"Tu smo opoziciju u ratu tukli ne gumenim nego onim pravim čeličnim kuglicama." (Milovan Đilas na mitingu na Slaviji, 7. oktobra 1945, pred 70.000 ljudi)

"Mi moramo smrdljivu lešinu reakcije maknuti s našeg puta. Sredine nema i ne može da bude! Ko ne glasa za Narodni front, taj će da glasa protiv naroda i nezavisnosti Jugoslavije! Taj će glasati za zločince i koljače. Taj će glasati za fašističke i četničke uniforme, za najveću izdaju koju je srpski narod ikada doživeo." (Moša Pijade, "Borba", 1. oktobar 1945)

"Narod bi morao da ratuje protiv ustavotvorne skupštine koja bi dovodila u pitanje te tekovine" (Moša Pijade u Zakonodavnom odboru, 15. avgusta 1945)

"Pravdu treba da dele ljudi koji znaju da čuvaju tekovine NOB-a..." (M. Minić na Zakonodavnom odboru, "Politika", 5. septembar 1945) "Dole Grol fašista", "Smrt Grolu!", "Grola i Peru o banderu!", "Kuršum Grolu!"

BRUTALNA AKCIJA SKOJEVACA

OSIM verbalnih pretnji bilo je dosta otvorenih napada pa i pojedinačnih ubistava. Na primer, u selu Umčari kod Beograda brutalnom akcijom skojevaca pretučen je i praktično ubijen učitelj Svetozar Dunjić. Prebijen je od strane skojevaca koje je predvodio funkcioner Moma Marković i iste noći preminuo.

SUTRA: "TOPLI ZEC" U TREĆOJ MUŠKOJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)