GODIŠNJE BACIMO 100 MILIONA EVRA U ĐUBRE: Koliko Srbija gubi novca jer nema dovoljno razvijeno tržište sekundarnih sirovina

V. N.

07. 09. 2020. u 05:00

SRBIJA godišnje gubi 100 miliona evra na sekundarnim sirovinama koje su odbačene, a mogle su da se recikliraju.

ГОДИШЊЕ БАЦИМО 100 МИЛИОНА ЕВРА У ЂУБРЕ: Колико Србија губи новца јер нема довољно развијено тржиште секундарних сировина

Novosti

Samo Beograd ostaje bez 30 miliona evra svake godine. Na 3.500 divljih smetlišta, 150 nesanitarnih i 10 sanitarnih deponija završi 95 odsto komunalnog otpada u kome se nalazi sekundarni materijal u vrednosti od 50 miliona evra. Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović, ističe da bi njegova prerada donela duplu zaradu.

- Godišnje se u Srbiji proizvede 2,5 miliona tona komunalnog otpada, odnosno 1,2 kilograma po glavi stanovnika dnevno, a od toga se samo pet odsto reciklira - objašnjava Mitrović za "Novosti". - Tržište sekundarnih materijala u našoj zemlji vredi između 300 i 400 miliona evra, ali Srbija ga je srušila. Taj biznis je danas kod nas neisplativ.

On ukazuje da već 20 godina pričamo o primarnoj selekciji, a na tom polju se nije daleko odmaklo. Imamo više hiljada divljih deponija, a otpad koji se generiše u rekama je glavni okidač za poplave.

Siniša Mitrović

- Danas se zatvaraju fabrike za reciklažu PET ambalaže u Srbiji zato što je mnogo jeftinije kupiti tu sirovinu u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, nego je raditi na domaćem tržištu - objašnjava Mitrović. - Razlog je taj što nema primarne selekcije, materijal se uzima sa deponija, velika je količina blata, peska, ulja i visoki su troškovi njegove obrade.

Mitrović navodi da dok god postoji ovakav sistem u kome je niska cena komunalne usluge i besplatno deponovanje, neće moći ništa da se promeni. On ističe da PKS smatra da je neophodno da se uvede taksa na odlaganje. Kao ekspert predlaže da cena bude 10 evra po toni, što bi državi godišnje donosilo prihod od 25 miliona evra. Sa tim novcem, kaže, može da se pokrene proces reciklaže i primarne selekcije otpada iz domaćinstva.

KRAGUJEVAC

VEĆI broj lokalnih samouprava je na neki način započeo sa primarnom selekcijom otpada, ali veoma malo njih ima zaokružen sistem koji podrazumeva i primarnu i sekundarnu separaciju otpada - navodi Kristina Cvejanov. - Kragujevac je najdalje otišao u uspostavljanju sistema, ali treba pohvaliti i napore komunalnih preduzeća u manjim opštinama poput Sokobanje, Bečeja, Sombora, Bačke Palanke...

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, od ambalaže upotrebljene na našem tržištu prošle godine 61,9 odsto je ponovo iskorišćeno, a 59,2 procenata reciklirano. Ipak, na deponijama i u prirodi završilo je oko 150.000 tona. Kristina Cvejanov, iz udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine", ističe da dva problema najviše opterećuju sistem upravljanja ambalažnim otpadom, a to su spor razvoj primarne selekcije i nestabilnost otkupnih cena na svetskom tržištu.

- Prvo je zatvaranje kineskog tržišta za otpad iz Evrope dovelo do vrtoglavog pada cene starog papira i plastične folije na domaćem tržištu što je rezultiralo smanjenim sakupljanjem - kaže Cvejanov za naš list. - Zatim je, zbog pojeftinjenja nafte i krize automobilske industrije tokom pandemije, tražnja za PET materijalom opala, pa su domaći recikleri plastike došli u nezavidnu poziciju da nemaju kome da prodaju sirovinu sa našeg tržišta.

Primarna separacija otpada, kako navodi, ne funkcioniše bez sekundarne, za koju je neophodno izgraditi regionalne centre, odnosno deponije sa sortirnicama. Međutim, ovakav sistem zahteva poskupljenje usluge odnošenja smeća, zato što se na regionalnim sanitarnim deponijama naplaćuje odlaganje otpada. Povećanje cena nije popularna mera, i to je jedan od razloga, kako navodi, za pasivan odnos države i lokalnih samouprava.

Nedostatak stručnih kadrova na svim nivoima upravljanja otpadom i nenamensko trošenje sredstava naplaćenih od ekoloških taksa, kako ističe, i te kako usporavaju razvoj primarne selekcije otpada, jer bez stručnih ljudi i novca nije moguća realizacija velikih ekoloških projekata.

Kristina Cvejanov

 

UVOZIMO DA BISMO PRERAĐIVALI

KRISTINA Cvejanov ističe da je reciklaža otpada neisplativa na malim kapacitetima prerade, tako da se fabrike uglavnom projektuju na znatno veće količine od onih koje je moguće sakupiti na tržištu Srbije. Siniša Mitrović ukazuje da ceo proces u našoj zemlji nije dobro zaokružen.

- Fabrika kartona "Umka" godišnje uvozi 10 miliona tona papira da bi mogla da funkcioniše - ističe Mitrović. - Srbiji godišnje treba 50.000 tona lomljenog stakla da bi mogla da radi fabrika u Paraćinu. Zašto nemamo sakupljanje i preradu tog materijala, koji, čak, izvozimo u druge zemlje?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)