DAN MI JE PREKRATAK: Inženjer Živojin Miljković (86) iz Niša i sada neguje dečačke ljubavi, fotografiju i planinarenje

D. ALIHODŽIĆ

05. 03. 2021. u 11:13

ДАН МИ ЈЕ ПРЕКРАТАК: Инжењер Живојин Миљковић (86) из Ниша и сада негује дечачке љубави, фотографију и планинарење

Foto Privatna arhiva

ELEKTRONICI, umetničkoj fotografiji i planinarenju Živojin Miljković iz Niša je posvetio život. Posle tri i po decenije rada u Elektronskoj industiji (EI) kao inženjer i direktor, daleke 1996. godine, kada je završio radnu karijeru, predao se planinarenju i fotografiji.

Veli da ne odustaje od sadržajnog i aktivnog života i savetuje svima da čuvaju zdravlje dok ga imaju.

Vitalan i pun života, tako Živojina opisuju prijatelji i pitaju se odakle crpi energiju i koji je njegov eliksir.

- Um i telo moraju biti u ravnoteži. Meni je oduvek bilo čudno kada čujem da se neko žali da mu je dosadno. Nikada mi u životu nije bilo dosadno. Naprotiv, čini mi se da mi je dan prekratak da postignem da uradim sve što sam naumio. I što je najvažnije, ja uživam u svemu što radim. Jednostavno, tako sam naučio. Hodam najmanje pet kilometara dnevno, vodim računa o tome šta jedem i naročito šta udišem. Zato je boravak u prirodi dragocen - priča nam Živojin dok se sprema da u rodnom Knez Selu počne da uređuje voćnjak i vinograd.

Upravo je iz ovog sela kao stipendista EI otišao da studira na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Iako je imao ponude da ostane na PMF kao asistent, on je nakon studija žurio da se vrati u Niš i "podiže Elektronsku".

Foto Privatna arhiva

- Mikroelektronika, mikrofotografija i sve što ima veze sa proizvodnjom poluprovodnika bilo je nešto čemu sam posvetio radnu karijeru. Sa vrsnim kolegama pre više od 40 godina stvarali smo brend koji je proslavio Niš svuda u svetu. Zato mi je bilo posebno teško kada je početkom devedesetih počela propast Elektronske industrije. Prihvatio sam da budem direktor i uz pomoć kolega spasli smo naš pogon koji i dan-danas uspešno radi uz promenjenu vlasničku strukturu, ali u suštini radnici su postali vlasnici - priseća se Živojin profesionalnih prekretnica.

Veli da je mirne savesti otišao u penziju 1996. godine, jer je fabriku ostavio u sigurnim rukama.

- Fotografija i planinarenje su moje dečačke ljubavi kojima sam se zatim potpuno posvetio. Imao sam vremena da osvajam vrhove u Srbiji, ali i u Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj. Velika neostvarena želja mi je Mon Blan, ali je to skup i opasan izazov. Svestan sam da mi se ta želja sada u ovim godinama neće ostvariti. Ipak, imam toliko upisanih vrhova da moram biti zadovoljan - otkriva vremešni planinar.

RAZGLEDANJE KOSOVSKIH BOŽURA

ŽIVOJIN je svojevremeno vodio planinarsko društvo "Suva planina", zatim Planinarski savez Niša, koji okuplja sve društva u okruženju. A, osvajajući vrhove nije mogao da ostane ravnodušan pred lepotom prirode. Svake godine organizuje za slične sebi razgledanje kosovskih božura koji se nadomak njegovog sela prostiru na pet hektara i njihovo je najveće prirodno stanište u ovom delu Srbije.

PROSLAVIO ĐAVOLJU VAROŠ

OBILAZEĆI Srbiju Živojin je još daleke 1977. godine upoznao lepotu Đavolje varoši, jedinstvenog prirodnog fenomena. To ga je inspirisalo da osnuje foto-koloniju, a fotografije nastale iz objektiva poznatih fotografa obišle su svet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)