Društvo

ZLOČINCI NA PAPIRU, HEROJI U JAVNOSTI: Savremena Hrvatska ni do danas nije napravila suštinski raskid sa krvnicima iz vremena NDH

R. DRAGOVIĆ

23. 02. 2021. u 13:00

SUD koji je osudio Dinka Šakića, osudio je i Hrvatsku".

ЗЛОЧИНЦИ НА ПАПИРУ, ХЕРОЈИ У ЈАВНОСТИ: Савремена Хрватска ни до данас није направила суштински раскид са крвницима из времена НДХ

Foto Arhiva

Ove reči jula 2008. izgovorio je katolički sveštenik Vjakoslav Lasić na zagrebačkom Krematoriju, služeći pomen nekadašnjem zapovedniku ustaškog logora Jasenovac i Stara Gradiška. Šakić, zloglasni komandant najvećih stratišta Srba, Jevreja i Roma, na odru je ležao - u ustaškoj iniformi.

Scena sa Šakićevog ispraćaja u Zagrebu, gde je sahranjen kao osuđenik za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, po mnogo čemu je simbolična jer svedoči o snažnoj proustaškoj energiji u javnom mnjenju nove, evropske Hrvatske.

Da apsurd u ovom slučaju bude veći, ustaški zlikovac uhapšen je pod međunarodnim pritiskom 1999. godine u Argentini, a njegovo suđenje trebalo je da posluži kao voda za pranje prljave prošlosti mlade hrvatske države. Šakić je u njoj, međutim, pokopan u prisustvu lidera političkih stranaka, proustaških udruženja, hrvatskih generala...

Svega koju godinu ranije dao je intervju hrvatskim novinarima u kome je rekao da bi sve što je radio u ratu, da je moguće - ponovio.

Slučaj Dinka Šakića - zeta krvnika Maksa Luburića i saborca Ante Pavelića, koji mu je u emigraciji krstio i decu, po mnogo čemu odslikava odnos današnje Hrvatske, kao i Katoličke crkve, prema izvršiocima genocida u NDH. Uprkos službenoj ogradi države od nedela ovih zlikovaca, u praksi su često predmet obožavanja, javnog odavanja počasti, pa čak i uzdizanja na herojske visine.

Scene koje je oživeo film Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" dočarale su samo fragment surovosti ustaškog režima u sprovođenju sistemskog zločina, ali i podsetile na tolerantan odnos hrvatskih vlasti prema kosturima iz državnog ormana. O tome možda i najbolje svedoče gotovo nebrojena upozorenja centra "Simeon Vizental" i njegovog direktora Efraima Zurofa, kojem nije promaklo veličanje fašizma u novovekovnoj Hrvatskoj.

Foto Privatna arhiva

Primera je pregršt. Žena zver Nada Šakić, Dinkova supruga, posle rata uspela je da emigrira u Argentinu i izbegne odgovornost za počinjena dela. Kada su sredinom jula 1998. vlasti SR Jugoslavije zatražile od Argentine njeno izručenje, sa istim zahtevom je požurila i Republika Hrvatska. Županijski sud u Zagrebu je već naredne godine odbacio sve dokaze protiv Šakićeve, proglasio je nevinom i oslobodio krivice. Ona je ostala u Hrvatskoj, gde su se o njoj starali. Živela je u elitnom domu penzionera u Zagrebu i uživala sve privilegije dostojne nacionalnog heroja i zaslužnog građanina. Inače, Interpol je 15. jula 2011. godine na zahtev Srbije raspisao poternicu za Nadom Šakić, osumnjičenom za zločine u ustaškim logorima. Istog dana hrvatski mediji su objavili da je optužena umrla 5. februara 2011. i da je kremirana na Zagrebačkom groblju Mirogoj.

PROUSTAŠA I U VLADI

POSEBAN doprinos relativizaciji ustaške ideologije u novijoj prošlosti dao je funkcioner HDZ Zlatko Hasanbegović, koji je 2016. godine obavljao dužnost ministra kulture u hrvatskoj vladi. On je zapamćen kao čovek koji je ustaše otvoreno nazivao "mučenicima i herojima". Bliska mu je neosustaška ikonografija, pa se kao mladić slikao sa ustaškom kapom na glavi. Posećivao je ultradesničarske skupove na kojima su se vijorila znamenja nalik na simbole NDH, zastave "crne legije" i slično.

Mnogo je i dokaza da su ustaški zločinci tolerisani i u režimu bivše komunističke Jugoslavije. Zločinac Maks Luburić se do 1969. šetao po Evropi i Južnoj Americi, a poglavnik Pavelić je sve do susreta sa Blagojem Jovovićem 1957. bio uzorni građanin Argentine. Svi oni, za veliki broj građana Hrvatske i danas su patriote za uzor.

Isti status pojedini zločinci imali su i u komunističkoj Hrvatskoj. Kontroverzni kardninal Stepinac, iako osuđen za ratne zločine, sahranjen je u zagrebačkoj katedrali, a još sedamdesetih godina počelo je pravljenje njegovog kulta ličnosti, koji je kulminirao vatikanskim proglašenjem za "blaženog". U katoličkim hramovima, posebno u Zapadnoj Hercegovini i u komunizmu nesmetano su služene mise za pokoj duše mnogim ustaškim zločincima i osvedočenim zlikovcima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

MIROSLAV FILIPOVIĆ

FRA SOTONA
JEDAN od najsurovijih zločinaca u Drugom svetskom ratu Miroslav Filipović (1915-1946), kojeg u filmu tumači Vuk Kostić, bio je franjevac, ustaša, jedno vreme komandant logora Jasenovac i Stara Gradiška.

Foto Arhiva


Rođen je u Jajcu, a 1938. godine, a zaredio se i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevac u Banjaluci, dobivši redovničko ime Tomislav. U jesen 1942, zamenio je mantiju uniformom i postao zapovednik logora Jasenovac. Filipović je odgovoran za masovne zločine nad srpskim stanovništvom, zbog čega je dobio nadimak Fra Sotona. U vreme njegovog komandovanja od samo četiri meseca u Jasenovcu je pobijeno između 20.000 i 30.000 logoraša. Posle rata uhvatili su ga Britanci i izručili jugoslovenskim vlastima. Osuđen je na smrt vešanjem.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

VJEKOSLAV MAKS LUBURIĆ

SADISTA I PO NEMAČKIM MERILIMA
USTAŠKI oficir Vjekoslav Maks Luburić (1914-1969) bio je zapovednik logora Jasenovac i drugih logora smrti u NDH. Ovog zločinca u filmu igra Marko Janketić. Luburić je važio za jednog od najbrutalnijih oficira, koji je potekao iz srpskog plemena Drobnjak iz Crne Gore. Jedan deo Drobnjaka prešao je u zapadnu Hercegovinu i primio rimokatoličku veru, te su posle toga pohrvaćeni, a neki izvori navode da je to znao i sam Luburić.

Foto Arhiva

Nadimak Maks dobio je od svog dugogodišnjeg prijatelja Jure Frančetića prilikom boravka u ustaškom kampu Janka Pusta. Zbog umešanosti u brojne ratne zločine stekao je reputaciju najbrutalnijeg među ustaškim zapovednicima. Strašni su bili njegovi prvi "raporti", kad je preuzimao zatočenike u logor, njegovo urlikanje i kletve, koje je popraćivao šamarima, kundačenjem, mecima iz revolvera ili rezanjem grkljana. Obilazeći logor vrebao je, ne bi li otkrio kakav prekršaj "logorske discipline"; ne bi li opazio da koji zatočenik kunja od slabosti, starosti ili bolesti, te radi toga načas zastaje na radu; ne bi li opazio da koji gladan zatočenik traži kakav otpadak hrane ili ne vrši prema njemu propisani ustaški pozdrav. Odmah bi se na tom licu zacaklile razbojničke oči, a revolver ili nož stupili u akciju. Nemački posmatrači su ga okarakterisali kao "velikog sadistu" i "živčanog bolesnika.

Posle rata komandovao je križarima koji su vodili gerilski rat protiv nove jugoslovenske države, pre nego što je emigrirao u Frankovu Španiju. Luburića je u Karkahenteu u Španiji, ubio agent Udbe Ilija Stanić, ali tek 1969. godine.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

NADA ŠAKIĆ

PATOLOŠKI UBICA
ČUVAR ženskog logora u Jasenovcu Nada Šakić (1926-2011) bila je polusestra Vjekoslava Maksa Luburića. Nada (u filmu je igra Alisa Radaković) se ubrzo pokazala dostojna ustaške zelene uniforme - u ženskom logoru Stara Gradiška, u kom je za svega tri godine ubijeno gotovo 80.000 žena i dece, prema svedočenjima, bila jedan od najvećih zlotvora. Uvek je bila u ustaškoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi, i patološki je uživala u zverskom mučenju i najčešće je ubijala bez ikakvog povoda. Postoje svedočenja preživelih zatvorenica koja opisuju njena klanja logorašica. Posle pokolja bi se malo "utegla", rukom pročešljala kosu i nastavila dalje kao da je prethodno učinila nešto najnormalnije.

Foto Arhiva

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a