SRPKINJA ODLIKOVANA LEGIJOM ČASTI: Ko je Smilja Kostić, doktorka koja je zahvaljujući BSŽ vakcini spasla decu bolesnu od tuberkuloze

Novosti online

19. 07. 2021. u 19:13

DA li bi vakcina protiv tuberkuloze BCG mogla da zaštiti od korona virusa?

СРПКИЊА ОДЛИКОВАНА ЛЕГИЈОМ ЧАСТИ: Ко је Смиља Костић, докторка која је захваљујући БСЖ вакцини спасла децу болесну од туберкулозе

Foto: Legat dr Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj

I dok evropski stručnjaci komentarišu kako je decenijama poznato da BCG vakcina ima „nespecifične korisne efekte”, što znači da štiti i od drugih bolesti, a ne samo od tuberkuloze za koju je proizvedena, znamo da se naša zemlja intenzivno podrvgla ovoj preventivi nakon drugog svetskog rata.

Ono što nam je manje poznato, jeste ko je za to posebno zaslužan. U svetlu ove teme, podsetićemo se jedne značajne, u javnosti nedovoljno poznate srpske naučnice i lekarke, koja je dala nemerljiv doprinos u primeni zaštitne BE-SE-ŽE vakcine na posleratnim jugoslovenskim prostorima – za šta je odlikovana Legijom časti.

U pitanju je pedijatar prof. dr Smilja Kostić–Joksić, supruga poznatog naučnika i seksologa prof. dr Aleksandra Đ. Kostića i majka čuvenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića.

Tuberkuloza kod dece i preventiva

Prof. dr Smilja Kostić-Joksić (1895-1981) bila je ugledni srpski pedijatar, naučni radnik, redovni profesor na katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu u okviru Dečje klinike, osnivač Savetovališta za odojčad, pisac, autor preko 50 naučnih radova među kojima su priručnici i prvi naslovi iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji.

Foto: Legat dr Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj

Za vreme balkanskih ratova (1912/1913), gimnazijalka Smilja Joksić prijavljuje se za dobrovoljnu bolničarku u VII rezervnoj bolnici u Beogradu. Završetak borbi dočekuje sa navršenih sedamnaest godina i dva odlikovanja, „Krstom Milosrđa“ i „Medaljom srpskog Crvenog krsta“. Upisuje Medicinski fakultet u Lozani 1915. godine, i nakon diplomiranja (1919) radi na Očnoj klinici u Monpeljeu, a zatim na Dečijoj klinici u Strazburu.

Godine 1939. izabrana je za docenta pedijatrije, čime postaje i prva žena docent Medicinskog fakulteta. Kada je Histološki institut Medicinskog fakulteta u Beogradu dobio svoje prostorije, dr Smilja Kostić-Joksić postaje prvi asistent na toj katedri. Godine 1925. je premeštena za asistenta u novoosnovanu Pedijatrijsku kliniku.

Osniva pri klinici Dečji dispanzer i postaje šef te službe, a poseban medicinski problem njenog interesovanja postaje tuberkuloza kod dece, kao i organizacija preventive.

Foto: Legat dr Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj

Udaljavanje sa Medicinskog fakulteta

U prvim poratnim godinama (1945-1948) docent dr Smilja Kostić-Joksić angažuje se u organizovanju lečenja tuberkulozne dece, koje je u to vreme bilo mnogo.

List „Narodni student“ će objaviti:

- Pprof. dr Smilja Kostić Joksić tendencionalno objašnjava kako porast tuberkuloze kod dece u Jugoslaviji posledica je pogoršanja životnih uslova posle pobede revolucije... Tako, ona ispoljava svoj neprijateljski stav prema našoj socijalističkoj zajednici… .

Zbog svojih reči, udaena je sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Igrom sudbine, odlikovana je francuskom „Legijom časti“ upravo za uspešnu primenu BCG – vakcine u suzbijanju tuberkuloze kod dece na prostorima Jugoslavije. Francuski predsednik dr Smilju Kostić-Joksić, profesora pedijatrije, odlikuje 7. januara 1952. godine Legijom časti zbog izuzetnog zalaganja za primenu BE-SE-ŽE vakcine kod odojčadi. Tom prilikom joj je, u znak posebnog poštovanja, darovao i broš sa inicijalima BCG od brilijanata. Činjenica da je zbog doprinosa nauci 1940. godine prof. dr Aleksandr Kostić odlikovan Legijom časti, a 12 godina kasnije i njegova supruga zbog zalaganja u primeni BCG vakcine, svrstava ih u jedinstven par supružnika nosilaca Legije časti. U tom trenutku, na svetu postoji samo još jedan bračni par koji nosi ista odlikovanja – Pjer i Marija Kiri.

Foto: Legat dr Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj

Tekst potpisa

Nekoliko godina kasnije, fakultet je uputio poziv prof. Smilji Kostić-Joksić da se vrati, ali ona će ovu ponudu odbiti, budući da se poziv nije odnosio na njenog supruga, koji je takođe odstranjen sa fakulteta.

Umrla je 1981. godine u Beogradu i sahranjena na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana, gde su potom sahranjeni i njen suprug Aleksandar (1983) i sin Vojislav (2010). Uspomenu na ovu značajnu ženu naše istorije čuva opština Grocka u okviru stalne postavke „Legat dr Aleksandra Kostića“, o kome se stara Centar za kulturu Grocka.

(Mediasfera)


 


 


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)