Ambrozija jača od svake uredbe

ŽITELjKA Surčina požalila se nedavno redakciji "Novosti" da već 20 dana inspekciji Opštine Surčin prijavljuje da na njivi usred naselja, u Ulici braće Nikolić 46A, buja ambrozija. Ratka Stojković, čija se kuća nalazi tik uz ovu parcelu površine od dva hektara, kaže:

- Biljke su sada više od metra, a vlasnici parcelu ne kose. Ne možemo da dišemo, gušimo se! Komšija je svoju decu poslao iz kuće jer su alergična i imaju gušenja. Svi pričaju koliko je ambrozija opasna, ali mi ne možemo ništa da uradimo da je uništimo. Nemoćni smo!

Iz opštinske inspekcije Surčina odgovaraju da im je poznata ova parcela i da su već jednom dali nalog da se fazanuša, kako ambroziju još zovu, uništi.

- Vlasnici su već jednom po našem nalogu preorali zemlju, ali je biljka ponovo izrasla - priča Branko Baškalović, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove GO Surčin. - I sada smo im ponovo poslali rešenje, na osnovu kog imaju rok od sedam dana da unište otrovnu biljku na pomenutoj lokaciji. Ako to odbije, prijavu šaljemo fitosanitarnoj inspekciji, kako bi oni preduzeli dalje mere.

Baškalović objašnjava i da u 80 odsto slučajeva vlasnici, kada dobiju prvobitno rešenje postupe po njemu. Međutim, mnogima se ne isplati da plate košenje, pogotovo kada su u pitanju velike parcele. Za nekošenje ambrozije najčešće se izriče kazna od 15.000 dinara, a ako se plati u roku od osam dana, upola je manja. Zato se vlasnicima više isplati da plate kaznu, nego da za uništavanje biljke izdvoje više od 10.000 dinara.

Zakonodavac je ovu oblast uredio Uredbom o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija. Po njoj je isplaniran svaki korak u lancu zaštite, ali se iz navedenog primera očigledno vidi i da je izbegavanje obaveze vrlo jednostavno, a posledice nisu "nepodnošljive". O savesti i odnosu prema zdravlju niko i ne razmišlja.

U Uredbi se navodi da su korisnici i vlasnici zemljišta zakonski obavezani da uništavaju ambroziju. Komunalni inspektori proveravaju gde raste na osnovu prijave građana ili nadležnih službi, a onda najpre upozoravaju odgovorne da je, u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja, unište. Inspektor ponovo dolazi u kontrolu, a ukoliko biljka nije uništena, bez odlaganja obaveštava fitosanitarnog inspektora. On je dužan da u roku od tri dana izda rešenje da se odmah ukloni biljka. Ukoliko se vlasnik zemljišta ponovo ogluši o rešenje, ambroziju će uništiti ovlašćeno lice koga angažuje Ministarstvo ili opština, ali o trošku onog ko je za to zemljište zadužen.

Korisnici i gazde zemljišta zbog neuništavanja ambrozije, Odlukom o komunalnom redu, mogu biti kažnjeni od 15.000 do 150.000 dinara.

Za praćenje rasta i uništavanje ambrozije na površinama u vlasništvu Grada zadužen je Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

- Praćenjem odlučujemo kada, kako i gde ćemo tretirati biljku - kažu iz ovog Zavoda. - Od kada počne da raste prvo primenjujemo mehaničke mere uništavanja, poput košenja, i to tri-četiri puta po sezoni. Pošto jedno zemljište herbicidima samo dva puta u godini može da se tretira, biljku hemikalijama uništavamo na početku i neposredno pred njeno cvetanje kako bi se sprečila polinacija. Naše ekipe su svakodnevno na terenu, ali da bismo sprečili širenje ambrozije, svi moraju da učestvuju u njenom uništavanju.

KOME JE NAJTEŽE?

Prema podacima Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, koji je zadužen za sistematsko suzbijanje ambrozije na teritoriji grada, najteže dišu žitelji Zemuna, Novog Beograda, Palilule. Ove biljke ima najviše i u priobalnom delu Save i Dunava, Zemun polju, Ledinama, naselju Vojvoda Vlahović, ali i u Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Surčinu.