OLIMPIJSKE IGRE U MELBURNU PREŽIVELE POTRESE: Šta će biti sa predstojećim u Tokiju?

V. STANKOVIĆ

12. 01. 2021. u 21:15

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У МЕЛБУРНУ ПРЕЖИВЕЛЕ ПОТРЕСЕ: Шта ће бити са предстојећим у Токију?

FOTO: OKS

KAKO se bliži "drugi početak" Olimpijskih igara, koje su iz 2020. prebačene u 2021. (23. jul - 9. avgust), sve glasnije se priča da bi ponovo mogle da budu odložene ili čak - otkazane!

Po nekim anketama u Japanu, čak 80 odsto ispitanika se protivi održavanju Igara, dok organizatori i čelnici MOK uveravaju da će se sportisti naći na borilištima u Zemlji izlazećeg sunca...

Inače, odlaganje OI u Tokiju dogodilo se prvi put u istoriji, a od prvih modernih Igara, 1896. u Atini, prekidao ih je samo rat. Nije ih bilo 1916, 1940. i 1944. Bilo je više "krnjih", bojkotovanih iz političkih razloga, ali od Londona 1948. nikada nije bilo pauze u četvorogodišnjem ciklusu.

Zanimljiva je priča o Melburnu 1956. Australijski grad je organizaciju dobio na Kongresu MOK u Rimu. Kandidovalo se još osam gradova, od kojih čak šest iz SAD: Los Anđeles, San Francisko, Detroit, Čikago, Mineapolis i Filadelfija. Preostala dva pretendenta bili su Sijudad Meksiko i Buenos Ajres. Posle serije glasanja, u finalu su se našli Melburn i Buenos Ajres, a pobedu je, zahvaljujući anglo-saksonskom bloku, za jedan glas (21-20) odneo Melburn.

Igre su održane uprkos brojnim problemima i delimičnom bojkotu. Prvo je, zbog opstrukcije Sidneja, bilo problema sa novcem, ali je australijska vlada obezbedila potrebna sredstva.

JUGOSLAVIJI TRI SREBRA

LEGENDA Franjo Mihalić/FOTO: Tanjug

PODACI kažu da je u Melburnu bilo 3.155 sportista iz 67 zemalja, ali u bilans se pišu i oni učesnici koji su se takmičili u Stokholmu. Brojke se sa njima penju na 3.314 i 72 zemlje. Najviše medalja osvojio je SSSR - 98, Amerikanci su bili drugi sa 74, a Australija treća sa 35.

Najuspešniji pojedinac bili su mađarski gimnastičar Agnes Keleti i sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina sa po šest medalja. Među 38 zemalja koje su osvojile neku medalju na 26. mestu našla se Jugoslavija sa tri srebra, koje su osvojili Franjo Mihalić u maratonu, fudbaleri i vaterpolisti.

Mnogo pre početka izbio je problem sa takmičenjem u konjičkom sportu, jer australijski propisi nisu dozvoljavali uvoz konja, odnosno jesu ali uz obavezni karantin od šest meseci! Nađeno je "solomonsko" rešenje: takmičenje u konjičkom sportu održano je šest meseci ranije, od 11. do 17. juna u - Stokholmu! Bilo je to jasno i svesno kršenje Olimpijske povelje, koja nalaže održavanje svih takmičenja u jednom gradu i jednoj zemlji, ali za vanredne situacije uvek važe vanredne mere...

To nije bio jedini problem. Te olimpijske 1956. godine, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, koji je formalno u vlasništvu Francuske i Velike Britanije. Došlo je do rata ovih zemalja, kojima se pridružio i Izrael, protiv Egipta... SSSR je podržavao Egipat, međunarodna politička kriza bila je u punom jeku. U Mađarsku su te godine ušle sovjetske trupe, što je dovelo do 200.000 izbeglica iz Mađarske. Kina nije došla zbog sukoba sa Formozom.

MAĐARSKA - SSSR 4:0

INTERESANTNO je da su na vaterpolo turniru, u pretposlednjem kolu, morali da igraju SSSR i Mađarska. Pobedili su Mađari sa 4:0 i otišli u finale, u kome su pobedili Jugoslaviju, ali više od rezultata pamti se velika tuča u bazenu...

Uprkos svim problemima, Olimpijske igre su održane, mada je bilo delimičnog bojkota. Sa jedne od ideološki sukobljenih strana nisu došli: Egipat, Irak i Liban, sa druge Španija, Švajcarska i Holandija, koje su time protestovale zbog ulaska sovjetskih trupa u Mađarsku. Mađarski sportisti su došli u Melburn, ali se mnogi nisu vratili, ostali su u Australiji ili otišli u druge zemlje koje su ih primile kao političke emigrante...

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)