SRBIN, ŠAMPION SVETA POD RUSKOM ZASTAVOM: "Rana na srcu što ne donosim medalje za svoju zemlju"

Srećko Obradović

26. 05. 2022. u 08:46

IMA li veće sreće za sportistu, njegovu porodicu, prijatelje, ali i državu kada se na jarbolu vijori zastava, a sa razglasa čuje nacionalna himna namenjena pobedniku? Svako će reći - nema. I nema, jer svaki sportista živi za to da predstavlja svoju zemlju, posebno na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima.

СРБИН, ШАМПИОН СВЕТА ПОД РУСКОМ ЗАСТАВОМ: Рана на срцу што не доносим медаље за своју земљу

Foto: Privatna arhiva

Ali, ima i onih koji medalje i trofeje donose drugoj državi, jer neki ljudi u Srbiji nisu imali sluha da naše najbolje takmičare uvrste u reprezentaciju. Čak su ih i suspendovali i onemogućili da nastupaju pod svojom zastavom.

Takav je slučaj sa Živoradom Žikom Markovićem (61), dizačem tegova koji slavu pronosi sa grbom Rusije na grudima i redovno, sa svakog takmičenja, "novoj otadžbini" donosi trofeje i rekorde. Leskovački preduzetnik i sportska legenda je višestruki prvak Srbije, Evrope i sveta, pobednik na svetskim kupovima u master konkurenciji (83 do 90 kilograma) za starosnu kategoriju od 60 do 64 godine.

Nedavno je na SK u Moskvi osvojio dve zlatne medalje, a u konkurenciji više od 1.200 takmičara podigao je 150 kilograma u EQ, a zatim i 135 kilograma u disciplini RAW...

- Da je bilo sreće, na pobedničkom postolju bi se svirala himna "Bože pravde". Ovako, sa razglasa se čula ruska himna... Emocije su bile ogromne, jer mi je baš teško palo to što se ne takmičim pod našom trobojkom, koju uvek nosim sa sobom i ponosno je ističem na svakom takmičenju - priča Žika za Sportski dodatak "Novosti".

SVI HVALE VUČIĆA

I U MOSKVI i u Tatarstanu, priča Marković, stalno pominju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

- Kažu da je Vučić predsednik svetskog formata, pravi državnik, i da, za razliku od pojedinih političara, on drži datu reč. Ističu da Srbija takvog lidera nije odavno imala i da će s njim na čelu daleko da dogura.

Uspešni privrednik u mladosti je bio i juniorski prvak države u boksu, trenirao je i džudo, a od pre četiri godine zavoleo je dizanje tegova. Za kratko vreme je postao šampion, pobeđivao gotovo na svim takmičenjima, a prošle godine je usledio šok. U Švedskoj se održavalo Svetsko prvenstvo. Nadao se da će sigurno učestvovati i Srbiji doneti zlatnu medalju. Međutim, selektor ga nije prijavio za to takmičenje.

Foto: Privatna arhiva

 

- Kada sam pitao zašto, nisam dobio odgovor. Hteo sam da idem i sam da platim troškove, ali umesto dozvole, usledila je suspenzija - čudi se Marković. - Pisao sam i ministru Udovičiću, ali nikakav odgovor nisam dobio. Ali, ni od mog matičnog saveza nikada nije stigao pisani odgovor zašto sam, u stvari, suspendovan.

I kako to biva, pošto za Žiku zna ceo svet, stigli su pozivi iz Švedske i Rusije. Naš šampion se nije mnogo dvoumio...

VOLEO BIH OPET ZA SRBIJU

NA pitanje da li bi se ponovo takmičio za Srbiju, Marković kao iz topa izjavljuje:

- Kako ne bih! Najveća mi je rana na srcu to što ne donosim medalje za svoju zemlju. Nadam se da će se i to desiti jednog dana. Ali, i puno mi je srce kada vidim kao se Rusi raduju mojim uspesima, koliko me podržavaju, pa mi je, s te strane, malo lakše.

- Do poslednjeg dana sam se nadao da ću, ipak, nastupiti pod našom zastavom. Zvali su prvo Šveđani, čiji pasoš takođe imam, ali Rusi su bili konkretniji. Objasnili su mi da sam im potreban. Rekli su mi da smo braća i da mogu u trenerci ruske reprezentacije da razvijem i srpsku zastavu prilikom uručivanja medalja. Dobio sam i rusko državljanstvo. I šta je drugo trebalo da uradim? Ja sam sportista, prihvatio sam poziv i nisam se pokajao - priča Žika.

Foto: Privatna arhiva

 

I onda su krenula takmičenja. I naravno, medalje su se nizale Žiki oko vrata, dve zlatne u Moskvi, prvi je bio i na

Evroazijskom šampionatu, pa opet zlato i srebro u Tatarstanu...

- Koliko me uvažavaju i u Tatarstanu govori i to što je po mene u Moskvu došao predsednik kluba i vozio me u Ekatinburg. Dočekali su me kao kao najrođenijeg. Zaista, to treba doživeti. A, tek koliko su se radovali mojim medaljama, skoro više nego ja - piča nam Marković. - Tamo sam se družio se komšijom Bugarinom, sportistom za koga će se tek čuti. A, Čečečni su posebna priča. Stalno su bili uz mene. Pričali su o Srbiji samo u superlativu. Hvalili prijateljstvo sa našom zemljom i stalno isticali da za nas nema zime.

Marković ističe da mu u takvim uslovima i atmosferi takmičenja padaju lakše od treninga.

ODBRANIĆU SVETSKO ZLATO

ZA Markovića se čulo na svim meridijanima, a njegovi rezultati se pažljivo prate. Već 28. i 29. maja ga u Moskvi očekuje Svetsko prvenstvo, a cilj se već zna.

- Naravno, odbrana svetskog zlata. Sve sam podredio tome i nadam se da će se još neko najsjajnije odličje naći oko mog vrata - optimista je Marković.

- U Moskvi se osećam kao kod svoje kuće, tu su meni dragi ljudi, pa sam vrlo brzo stekao prijatelje za ceo život.

Foto: Privatna arhiva

 

Na pitanje u čemu je tajna svih njegovih uspeha, Žika kaže:

- Tajna leži u srpskoj snazi, ishrani koja istina nije jeftina, ali kada klub stoji iza tebe i takva zemlja kao što je Rusija, sve je lakše.

Žika ima i poseban motiv, da svojim primerom usmerava mlade u sport.

- Za uspeh nije dovoljna samo jaka volja i dobar trening. Ja se trudim da pokažem mladima da je sport bolji od ulice i da u njemu mogu da se potpuno iskažu i dokažu. Deca i mladi bi trebalo njime da se bave, jer uz sport dolazi i obrazovanje, a onda su sva vrata otvorena. 

VEŽBAJU I DECA OD PET GODINA

KOLIKO je dizanje tegova popularno vidi se i po tome što se ovim nimalo lakim sportom bave i deca.

- Počinju već od pete godine, i dečaci i devojčice. Ne samo u Rusiji, već i u Evropi i širom sveta. Naravno, za njih važe prilagođena pravila, da se ne povređuju, a da se pravilno razvijaju - priča Žika. - Dizanje tegova je lep i koristan sport.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)