ZBOG OVOGA JE SRBIJA IZGUBILA OD ITALIJE: Detalji iz tabora "orlova" otkrivaju kako se desila senzacija na Evrobasketu

D. N.

12. 09. 2022. u 15:52

KOŠARKAŠKA reprezentacija Srbije završila je sa učešćem na Evropskom prvenstvu u osmini finala, a kako je malo ko očekivao da će baš Italija biti kobna po "orlove" Svetislava Pešića, pogled na statistiku otkriva neke od parametara koji su do pomenutog epiloga doveli.

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ СРБИЈА ИЗГУБИЛА ОД ИТАЛИЈЕ: Детаљи из табора орлова откривају како се десила сензација на Евробаскету

FOTO: FIBA.Basketball

Tri su segmenata koji jasno ukazuju u čemu su to "azuri" nadigrali "orlove", a evo i koji su:

1. Psihološki rat


Đanmarko Poceko je i kao igrač bio poznat po "ludorijama" na terenu, ogromnoj želji da pobedi koja se videla i po emotivnim ispadima, ali nije se to tek tako "prenelo i na klupu", sada kada je selektor. Plan je, očigledno, bio da na taj dodatni način razmrda ekipu koja ga bezgranično voli. Srbija je vodila i sa 14 poena razlike u početnim fazama utakmice, a Poceko tada preuzimao na sebe epitet "zvezde meča", zbog onoga što je radio pokraj terena.

Jedna tehnička greška njemu, pa druga njegovim saradnicima, pa treća kolektivno "svima na klupi Italije" ... ne deluje to baš na prvi pogled kao nešto što je pametno raditi, ali kada je psihološka nit po kojoj su hodali i jedva se držali italijanski košarkaši pretila da pukne i oni padnu u ambis - izdržala je kada je u taj ambis odjednom uskočio, glumeći da je bačen, njihov omiljeni strateg.

I, Italijani su zbili redove, rešeni da za "žrtvu" ostvare čudo. To ih je, uostalom, i molio selektor kada je napuštao parket, svakog od njih ponaosob. Da li su ga poslušali? Pa, od onih 14 razlike za Srbiju, nastavak meča je u jednom trenutku Italija dobila sa 26 razlike, sve dok "orlovi" to nisu oblažili na konačnih 86:94.


2. Kolektivna igra & fizička sposobnost


Nikola Jokić je briljirao na ovom meču, kao i na prethodnim, ali je imao mali broj raspoloženih pomoćnika. A i kada bi se koš rivala pogađao iz igre, nije to onoliko često bilo posle lepih akcija, kao što je to inače slučaj. Srpskih 17 asistencija (od 26 postignutih koševa) nije malo, Italijani su ih imali pet više (za pet pogodaka iz igre više), pa deluje da se u napadu bap i ne nalazi ključ neuspeha "orlova". Ali, kolektivni rad u odbrani (ili, što bi selektor Pešić, metaforički se izražavajući na konferenciji za štampu kada je govorio da "treba biti fizički spreman") govori o tome da Srbija nije mogla da kolektivno parira u defanzivi stilu igre rivala.

Italijanska faza odbrane je bila na momente briljantna, čak i za srpsko poimanje odličnih načina da zaustavite suparnike, a o tome svedoče i činjenice da su "azuri" imali i više blokada od naših reprezentativaca (6:2), ali i skoro trostruko više osvojenih lopti (11:4).


Naravno, kada se toliko dominira dok rival pokušava da organizuje napad, onda i ne čudi što je Srbija uletala u serije grešaka, kako onih u elementarnim segmentima košarkaške igre (lopta je izgubljena ukupno 16 puta, Italijanima se to desilo samo u sedam navrata na ovom meču), tako i kada se radi o odabiru šuteva. "Azuri" su se, osokoljeni započetim preokretom, naslađivali kiksevima favorita, pa su iz kontri postigli 13 poena (sedam je dala Srbija), čime su pokvarili jedan od osnovnih Pešićevih planova - plan o uspešnoj odbrani u tranziciji. Inače, Italija je ukupno na ovom meču čak 16 poena postigla posle osvojenih lopti, dok je Srbija dala deset manje.

3. Šut


Srbija je parirala tamo gde je mogla, u skokovima (39:33, što je dovelo do više poena iz tzv "drugih šansi", 15:6), u drugom poluvremenu je uspela da se ujednači s Italijom po poenima iz reketa (ukupno su obe ekipe po 26 poena dale odatle), ali su nedostajali "poeni sa klupe" (10:11 u korist italijanskih rezervista), kao i veća preciznost onih koji su poneli najveći teret. A najviše se to odnosi na četvrtu četvrtinu. Italija je, pritom, briljirala u šutu s distance. Nije ni bilo lako nositi se sa suparnikom koji je ubacio čak 42,1% dalekometnih šuteva (16 trojki iz 38 pokušaja), a iako je Srbija solidno izvodila svoje takve pokušaje (10/29, odnosno trojke su pogađane sa 34,5% preciznosti), u finišu je to bilo nedovoljno dobro.

U četvrtoj deonici Srbija je trojke šutirala 2/7, a Italija 4/8, što naizgled ne deluje kao strašna razlika, ali kada se spoje podaci i sa trećom deonicom, dođe se do toga da je Pocekova ekipa dala više trojki (12) nego što je imala promašaja s distance (11), dok je Srbija šutirala 5/17 i potpuno poklekla u tom "revolveraškom dvoboju".

Ali, ne samo da je poklekla u šuterskom smislu, tj. ne da nije mogla ovoga puta da parira preciznošću, već nije mogla da se nosi sa pokretljivom ofanzivnom igrom rivala, koji je neretko neometan šutirao s distance i, na nesreću "orlova", pogađao češće nego što se misilo da će biti slučaj.

Nikola Jokić na meču Srbija - Italija / FOTO: FIBA.Basketball

Upravo to se, uz ogroman "cunami" rešenosti posle iskučenja Đanmarka Poceka, ali i bolje fizičke mogućnosti ekipe, kako njenog "spoljnjeg dela", tako i "visokih četvorki" (koje su se smenjivale na čuvanju Jokića kao klasičnog centra, ali se na drugoj strani terena izvlačile i pogađale šuteve sa poludistance ili čak i trojke), izdvojilo kao ključno za neuspeh naše nacionalne selekcije u osmini finala.

Svakako da bi bolje medicinsko stanje ekipe popravilo ne samo šanse, nego i izglednost pobede, ali... odsustvo povređenog Nedovića za kog je Evrobasket prerano završen, nemogućnost nedovoljno oporavljenog Marinkovića da doprinese koliko bi inače mogao, te umor koji je stigao MVP-a F4 turnira Evrolige (Vasilije Micić je odmorio samo sedam minuta tokom meča sa Italijom, možda otuda i onaj njegov šut 5/14, od čega trojke 1/8) sada su stvari koje se neće isticati u prvi plan u našoj javnosti već - puki epilog.


Da, on glasi "Srbija je ispala sa Evropskog prvenstva u košarci", ali, kao što reče Svetislav Pešić na poslednjoj konferenciji koju je održao na samom Evrobasketu 2022, ova ekipa ima veliki kvalitet, kako u momcima koji su igrali, tako i u nekima koji sada nisu bili u prilici da nastupe. Da li će to biti dovoljno da se "orlovi" vrate na stare staze slave? Ko zna... Ali, da potencijal postoji - postoji.

Samo je napornom radu, koji često ostaje "iza zavese", nevidljiv svima koji nisu na treningu, potrebna i podrška. Ne ona kada je sve lepo, sjajno i bajno, kada sve ide kako treba, nego baš kada se posrne. Naravno, ne slepa podrška, bez kritike onog što stvarno ne valja, već ona istinska, ljudska podrška - ljudskom naporu da se bude bolji. A ovi "orlovi" su na Evrobasketu 2022 ostavljali utisak da to i žele.

Evropsko prvenstvo u košarci - osmina finala

Srbija - Italija 86:94 (28:20, 23:25, 17:21, 18:28)

Srbija: Davidovac, Gudurić 2, Jagodić Kuridža 6, Jaramaz, Jokić 32 (/šut za dva 6/11, za tri 2/3, slobodna bacanja 14/15), 13sk, 4as, 4iz, 2os, 1bl, Kalinić 12, Lučić 8, Marinković 8, Micić 16p, 8as, 4sk (trojke 1/8), Milutinov 2, Ristić nije igrao

Italija: Baladas, Bliga, Datome 6, Fontekio 19, Manion 2, Meli 21p, 6sk, 4as, 2os, 2bl, Pajola 1, Polonara 16, Rići 2, Spisu 22 (trojke 6/9), Tesitori, Tonut 5

BONUS VIDEO: Detalj sa jednog od treninga Pešićevih "orlova" na početku priprema

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)