Fudbal

PARTIZANOVA TALIJA ZA PROLEĆE: U Glazgovu nisam ni sebe čuo

Milan Blažić

17. 02. 2022. u 11:38

SEDMI put Partizan protiv Sparte u Pragu kreće u prolećne evropske bitke sa nadom da bi u novoustanovljenom evropskom takmičenju mogao da bitiše duže od tog jednog dvomeča. Aktuelni član uprave crno-belih Goran Pandurović je svojevremeno kao golman, a kasnije i kao pomoćni trener, osetio miris evropskog proleća i u oba navrata se ta priča završavala posle 180 minuta fudbala, najpre protiv Dinama iz Bukurešta 1990, a zatim i pre četiri godine kada je dalje prošao Plzen.

ПАРТИЗАНОВА ТАЛИЈА ЗА ПРОЛЕЋЕ: У Глазгову нисам ни себе чуо

Foto arhiva VN

Sada kada odmotava film tih dragocenih iskustava Pandurović počinje od epizode kada je uz ekipu bio u ulozi asistenta Miroslava Đukića, uz jasnu napomenu da je četvrtfinale Kupa pobednika Kupova 1990. bilo nešto specijalno, za sva vremena.

- Retke su bile situacije da prolazimo na proleće u Evropi, sada je važno da nekako prođemo Spartu i da uhvatimo pravi takmičarski ritam. To nam je bio problem protiv Plzena, kada sam bio u stručnom štabu. Nismo mi na zapadu pa da igramo bez prekida. Imali smo šanse, ali su Česi ipak zasluženo prošli dalje.

Nepune tri decenije ranije Partizan je u Bukureštu poražen 2:1, pa je zbog kazne od strane UEFA u Podgorici u revanšu tražio minimalnu pobedu za prolaz u polufinale.Usledio je poraz 0:2.

- Sećam se tog revanša kao da je juče bio. Golac je naredio potpunu ofanzivu. U Podgorici smo imali možda četiri odbrambena igrača, ovo sve ostalo su bili napadači - Milojević, Šćepović, Đurđević, MilkoĐurovski, Bogdanović, Mijatović. Tada nije ni bilo neke analize, više motivacioni govori. Nije tu bilo neke taktike, zatvaranja, uglavnom se svodilo na "o-ruk sistem". Golac je govorio da moramo da dobijemo utakmicu, idemo samo u napad, to je nekako nezamislivo za današnji fudbal. Dali smo sve od sebe, ali nismo uspeli.

STRAHINjA NA PRAVOM PUTU

NEKADAŠNjI golman i pomoćni trener je sada u novoj ulozi, u Upravnom odboru kluba, dok je sin Strahinja u stručnom štabu Aleksandra Stanojevića.

- Ima dobar potencijal, posvećen je, ima zdravu ambiciju. Odrastao je uz Partizan, to mu sigurno mnogo znači. Rodio se kad sam došao u Partizan, malo posle derbija u kom sam debitovao. Voleo bih da napravi nešto kad već nije uspeo kao fudbaler. Eto, već ima deset godina iskustva, nije da ga je neko bacio tek tako u prvi tim.

Ono što predstavlja pečat te generacije dogodilo se već na startu evropskog puta - dvomeč sa slavnim Seltikom.

- Protiv Glazgova smo izašli i da ih ne poznajemo uopšte. Nije bilo tu izađi,ja ti čuvam leđa, kakva taktika. Mi smo ih upoznali u Mostaru na prvoj utakmici. Kao upoznali. Đekanovski je bio vrhunski igrač, alkohol ga je upropastio. Dao nam je četiri gola u Glazgovu, a ti danas ako daš dva u Evropi odmah odeš. On je ostao u Seltiku i ubrzo se upropastio.

Uzbuđenja je bilo i u prvom meču u Mostaru, gde je Partizan bio domaćin zbog "okajavanja greha" iz prethodne sezone kada je Đanini na beogradskom meču sa Romom pogođen u glavu pre izvođenja kornera kod "juga".

- U Mostaru smo dobili po kaljugi 2:1. Duge lopte, borba, udri, tuci... Nekako smo se izborili za pozitivan rezultat. Omerović se povredio u desetom minutu u Mostaru i to je bila moja prva utakmica u Partizanu, pa derbi koji je rešio Lukić. Koliko god sam branio u Slobodi, ovo je sve bilo nešto posebno.

Odmah je usledila nova drama za golmana koji je tek navukao rukavice u Humskoj.

NA BETONU MI OTIŠLA KOLENA

PANDUROVIĆ je za današnje uslove relativno kasno došao da travnatog terena.

- Počeo sam da igram sa 15 godina, nisam ni bio u mlađim kategorijama. Bavio sam se raznim sportovima, a u fudbal sam ušao pošto su me zapazili dok sam igrao za školu. Meni je večnost bilo da otrčim od gola do gola, pa sam u Aranđelovcu branio na malom fudbalu, voleo sam da se bacam. Trenirao sam na betonu uglavnom, zato su mi i otišla kolena. Radili smo na blatuši u Partizanu, a onda se zapitam šta danas igračima fali u odnosu na taj naš period. Mi smo i opremu sami prali. Zašto iz ovih uslova sad izlazi manje kvalitetnih igrača nego tada, to mi nije jasno.

- Sećam se, na derbi kad sam izašao bukvalno nisam znao gde sam, bilo je 90.000 ljudi, bubnjevi udaraju sa svih strana, nešto nestvarno. Tu utakmicu pamtim i po nepravdi koju nam je naneo sudija Šipka i odlučujućem golu Vladana Lukića.

A onda nešto o čemu se i danas priča kao nečemu najuzbudljivijem što partizanovci pamte na evropskoj sceni. Poraz u Glazgovu 5:4, koji je značio ukupnu pobedu.

- Izgubili smo derbi u 90. minutu i kao idemo da se čupamo u Glazgovu. Dok ne doživiš tu utakmicu ne možeš ni da pretpostaviš šta je, to nikada ni pre ni posle nisam doživeo. Dok smo bili na zagrevanju, bilo je možda 1.000 ljudi. Izlazimo na teren, sve zeleno-belo, grmi sa svih strana. Ne možeš a da se ne zapitaš, Bože šta ću ja ovde, koga i kako ja da dozovem na terenu. Bukvalno se ne čuje ništa, sam sebe kuražiš, pričaš nešto, a znaš da te ni najbliži saigrač ne čuje.

Na klupi je tada prvi put sedeo, golobradi 16-godišnji Ivica Kralj.

- Sećam se da sam dobio jedan udarac u pleksus, Šole podigao Ivicu sa klupe. Posle utakmice mi je rekao da se odsekao, što je i normalno. Nije to utakmica za debitante, baš nije.

JORDAN ZA SVA VREMENA

UTAKMICA u Glazgovu protiv Seltika pamti se i po fantastičnom radio prenosu legendarnog Jordana Ivanovića.

- Jordan je dobio nagradu za taj prenos, imam celu audio- kasetu. Kako je to odradio, stvarno neverovatno. I sad se naježim kad se setim tih njegovih komentara. Drugo je to generalno vreme bilo, evo sada igrači imaju više para kad počinju nego ja tada u Partizanu kao iskusan igrač. Sećam se da sam imao 20.000 maraka godišnje što je danas nezamislivo.

Usledio je nastavak evropskog puta protiv holandskog Groningena. Partizan je tri od četiri gola primio posle kornera.

- U Groningenu je branio Omerović. I ta je utakmica završila sa mnogo golova(4:3), prštalo je na sve strane. U Beogradu (3:1) je Milko zalomio igrača na aut-liniji i dao ga unutrašnjom. Nikome nije bilo jasno kako.

Sva ta traumatična iskustva su po Pandurovićevim rečima luk i voda za ono što je 2018. u Plzenu usledilo u ulozi pomoćnog trenera.

- Proleće na klupi je mnogo teško bilo. Kao igrač nisam imao toliki stres kao u ulozi pomoćnog trenera. Potpuno druga dimenzija, klupa je mnogo nezgodnija nego kada kao igrač sediš na njoj. Kad si igrač završiš svoj posao i ideš kući, a ovako vodiš računa o svakoj sitnici, da li je ovao jeo, da li se naspavao...

U to vreme je nekako počela i da se kristališe definitivna odluka.

Foto: Фото архива ВН

POGLEDAJ GALERIJU

- Nije trenerski poziv za mene. Šta bi sada trebalo da radim, da se vrzmam po nižim ligama, nemam ja više 35 godina. Sada sa 58 je nerealno da kažem da imam ambiciju. Kada zagrizeš kao mlad, trebalo bi da guraš do kraja.

Sledi sedma epizoda Partizanovog evropskog proleća protiv Sparte iz Praga.

- Moramo da budemo realni, bilo je jačih protivnika. Lično sam uvek voleo da igram protiv zapadnih, više nego protiv istočnih ekipa. Lakše smo prolazili protiv njih, ovo su slični mentaliteti, udari tuk na luk. Ulazimo posle jedne prvenstvene utakmice, biće nadam se dobro. Ne sumnjam da će uraditi sve najbolje, a da li će biti dovoljno, ne znam - zaključio je Pandurović.

Bonus video: Najveći olimpijski skandal - Pendrekom prebijena klizačica da bi druga pobedila

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
I MI KREĆEMO PUT GRČKE Prvo oglašavanje Nikoline žene: Deca znaju sve, moramo biti hrabri

"I MI KREĆEMO PUT GRČKE" Prvo oglašavanje Nikoline žene: "Deca znaju sve, moramo biti hrabri"