TIHOMIR STANIĆ: Tumačio sam Andrića nekoliko puta i stalno sam se pitao šta je ta crna pruga u grudima o kojoj piše kada opisuje Mehmed-pašu

GLUMAC Tihomir Tika Stanić, poznat po tome da odlomke iz literature našeg književnog velikana Ive Andrića (1892, Dolac - 1975, Beograd) govori naizust svaki put kada mu se ukaže prilika, nekoliko puta na malim ekranima i velikom platnu oživeo je lik našeg jedinog dobitnika Nobelove nagrade.

Foto RTS

Najpre u TV filmu "Znakovi" 1995, potom i tri godine kasnije u filmu "Lajanje na zvezde", a presudna "kopča" za trajno povezivanje Andrića i Stanića bila je profesorka dikcije na FDU Ljiljana Mrkić Popović. Ona je Staniću mesecima nesebično pomagala da izabere delove romana "Na Drini ćuprija", iz čega se izrodila istoimena predstava i TV film iz 2001. Lik čuvenog književnika i diplomate Tihomir Stanić je dočarao i deceniju kasnije u filmu "Žućko - priča o Radivoju Koraću", da bi povezanost dvojice umetnika kulminirala TV filmom "Proleće na poslednjem jezeru", koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu. Posle uspešne saradnje sa RTS, u čijoj produkciji je nastalo poslednje ostvarenje, Stanić je otišao korak dalje i, osim ponovnog uskakanja u Andrićev lik, Javnom servisu dao primamljiv materijal za razmišljanje.

- Upravo ovih dana ponudio sam Radio-televiziji Srbije da uradimo seriju "Nobelovac", na čijem scenariju, osim mene, rade Ivan Velisavljević, Vladimir Roganović i Aleksandar Novaković - otkriva, za "TV novosti", Tihomir Stanić. - Osmislili smo seriju od deset epizoda i nadam se da ćemo je snimati u maju sledeće godine, a da će biti prikazana na 60 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, dakle u decembru 2021. godine.

Serija, koju će režirati Tihomir Stanić, Filip Čolović i Nikola Gačpar, bavi se periodom Andrićevog života od 26. oktobra 1961, kada je objavljena vest da je on dobitnik najznačajnije nagrade za književnost.

- Završnica serije je sam čin uručenja prestižnog priznanja, koji se odigrao 10. decembra u Stokholmu, kao i Andrićevo putovanje u Švajcarsku gde je dočekao novu 1962. godinu. Zatičemo ga u zemlji u koju je odbio da ode 1941. godine sa Bodenskog jezera, a gde mu je, kao ambasadoru Kraljevine Jugosavije, bilo ponuđeno da se skloni od strahota rata. Odbivši ponudu, Andrić je došao u Beograd gde je tokom četiri ratne godine napisao svoja najznačajnija dela, romane "Travnička hronika", "Na Drini ćuprija" i "Gospođica". Da je Andrić tada otišao u Švajcarsku, verovatno ništa ne bi napisao i ostao bi pisac sa nekoliko zbirki pripovedaka. Ovako, posetio je Švajcarsku kada je on odlučio, upravo 20 godina kasnije i to nakon primanja Nobelove nagrade - objašnjava Stanić.

Struktura priče, kako priznaje, veoma uzbuđuje Stanića koji je godinama tragao za materijalima, podacima i Andrićevim motivima, dok sa koscenaristima nije došao do finalnog scenarija.

- Tumačio sam Andrića nekoliko puta i stalno sam se pitao šta je ta crna pruga u grudima o kojoj on piše kada opisuje Mehmed-pašu Sokolovića, koji je zbog te "pruge" sagradio na Drini ćupriju. Šta je ta crna pruga u grudima Ive Andrića koja ga dovede do njegovog remek-dela "Na Drini ćuprija" i svega ostalog značajnog što je napisao? Na tragu smo da dodirnemo tu prugu, koja s vremena na vreme preseče grudi nadvoje i zaboli silno - ističe Tihomir Stanić.

Katarina Marković i Tihomir Stanić u filmu "Proleće na poslednjem jezeru", Foto RTS

Kaže nam da je Andrićeva rečenica stilski savršena i da, budući da već dvadeset godina govori celine iz romana "Na Drini ćuprija", desi mu se ponekad da te reči same od sebe idu.

- Kao da se u mislima odvojim i vidim nekog čoveka koji govori. Tada počnem i sam da ga slušam i uživam u lepoti te literature koja samo prolazi kroz mene. Najviše me sada uzbuđuju ti trenuci kada sam samo sredstvo, odnosno instrument iz kog nastaju zvuci, pokreti... Ostvarenje tog ideala retko se događa - zapaža Tihomir Stanić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije