ČAJKOVSKOG BAŠ NIKO NE MOŽE DA MI OGADI: Željko Joksimović o TV, "Tomi", "Evrosongu", kulturi...

JEDAN od najboljih srpskih muzičara, kompozitora i pevača Željko Joksimović proslavio je nedavno 50. rođendan. Još od 1984. kada je u Parizu osvojio nagradu "Prva harmonika Evrope", niže uspehe.

Foto Miša Obradović

Na pitanje na šta je najponosniji kada se danas osvrne iza sebe, Joksimović za "Novosti" kaže:

- Ponos je izraz koji često vodi ka gordosti, a ona je greh, pa gledam da ga izbegavam, bar kada je o meni reč. Zato više volim da kažem da sam zadovoljan, srećan i zahvalan na svemu što sam uradio, i što radim. Danas, kada sve nastaje i nestaje u trenu, kada su gotovo svi autoriteti srozani, kada vrednosti postaju neprepoznatljive, ja imam tu sreću da trajem, da stvaram nešto što traje, i verujem da više od toga ne smem ni da tražim.

Raditi ono što voliš, ostvariti se u tome, i živeti sa onima koje voliš, sa porodicom, to je stvarno, pogotovo u ovo vreme, blagoslov, i neizmerno sam zahvalan na tome. Takođe, to je i podstrek, motiv, da nastavim, na isti način na koji sam sve radio i do sada.

Vlasnik ste K1, TV DR i Kazbuke, koje su proslavile drugi rođendan?

- Supruga Jovana je, po meni, najbolji TV novinar kod nas, tako da svaku njenu preporuku, predlog ili zahtev, doživljavam izuzetno ozbiljno. Nisam od onih koji misle da su se naučeni rodili, učim svakog dana, i ne stidim se da kažem koliko i od nje učim. I ove prve dve godine, uz Jovanu i Manju Grčić, naučio sam mnogo o televizijskom poslu, a ono što sam već znao, o upravljanju kompanijom, dodatno sam unapredio i zadovoljan sam do sada urađenim. Svemu što ste naveli dodajte i Tanjug, on je takođe deo tog novog poslovnog portfolija, i polako idemo ka zaokruživanju cele priče i stvaranju ozbiljnog TV centra, sa informativnim, zabavnim, obrazovnim i kulturnim programom, koji bi trebalo da donese kvalitet koji nam, evidentno, fali. Ne sumnjam da ćemo, veoma brzo, moći da kažemo da emitujemo najbolji TV sadržaj na ovom prostoru.

Pevali ste nedavno u rasprodatoj zagrebačkoj Areni i jedan ste od retkih srpskih umetnika koga Hrvati rado dočekuju?

- Popularnost i imam zato što ne delim publiku. Poštujem svakoga ko dođe na moj koncert, bilo da je to gradski trg u Kikindi, ili Arena u Zagrebu, stadion u Skoplju, diskoteka u Dubrovniku, trg u Sarajevu... Pevao sam u karijeri i pred 50 i pred više od 50.000 ljudi, i uvek sam imao isti odnos prema njima. Nisam ih lagao, dao sam im sve od sebe. Za publiku i odnos sa njom, zaista i živim, i zato mi je i zagrebački koncert, posle predugačke pauze, toliko značio. Nema boljeg osećaja od spajanja sa ljudima, od te podele emocije, i zajedničkog proživljavanja svakog tona i strofe. Neprocenjivo i neopisivo. I sve što smo pevali, od starih pesama do "Ponoći", bilo je katarzično. Tako je svugde.

Foto Miša Obradović

Prošlu godinu obeležio je film "Toma", koji ste producirali, ali i komponovali muziku, zašto je publika hrlila u bioskop da ga odgleda?

- Nostalgija nije dovoljno dobra reč da objasni to što se sa "Tomom" dogodilo. Film je, zahvaljujući Bjelinoj režiji i sjajnim glumcima uspeo da dodirne one najtananije strune u svima nama i izazove emociju koja nije ni česta, ni uobičajena. Lično, to objašnjavam jednom drugom rečju - nevinost. Zato što je to film o vremenu koje je, u odnosu na ovo danas, zaista nevino. Po svemu. Od tema kojima smo se u njemu bavili, do bola koji smo osećali, a koji nije bio uzrokovan ni ratom, ni raspadom, ni gubitkom, nego običnom i velikom ljubavlju. Nismo zazirali, u tom vremenu, jedni od drugih zbog toga šta smo i ko smo, nismo se mrzeli, prezirali, i, kada pogledaš, bili smo, zaista, nevini. A to je nešto što nam toliko nedostaje. Zato je film uspeo.

Da li vam je teško palo 500 dana bez koncerata tokom pandemije?

- Ne da mi je bilo teško, nego sam bio očajan. Već sam rekao, vrhunac bavljenja muzikom jeste ta podela, in vivo, onoga što si stvorio, sa publikom. Tu, na licu mesta, onako tet-a-tet, vidiš da li si uradio nešto dobro, ili ne. Tu dobijaš konačnu potvrdu, tu postaješ umetnik. Zato je ova pauza bila toliko strašna i nadam se da nam se nikada više neće ponoviti. A kada je reč o planovima, jedini plan koji imam jeste da što više pevam.

Sa ljudima.

Kako komentarišete glasine da će na "Evrosongu" pobediti ukrajinski "Kaluš orkestra" i to samo zbog političke situacije i rata?

- Živimo u vreme kada je politika uspela da zauzme sve segmente naših života, i sigurno da to nije dobro, ali jeste tako i plašim se da i ne može da bude drukčije. Problem je to što politika, bilo da je dobra ili loša, ne može da, svojim mešanjem, ispravi sve ono što sigurno treba ispraviti. I da pojasnim, svi bismo mi glasali za pesmu iz Ukrajine, kada bi to skratilo taj glupi rat bar za jedan sat. Ali to se neće desiti. I ko god da pobedi na "Evroviziji", u Ukrajini, Siriji, Jemenu, na toliko mesta u svetu ništa se neće promeniti. Tamo će smrt nastaviti da pobeđuje, što je strašno.

Kako gledate na sveopšti bojkot svega što ima veze sa Rusijom, od kulture, umetnosti, književnosti, do sporta, trgovine?

- Kao na još jedan dokaz da živimo u svetu u kojem je sve otišlo dođavola. I to je nešto što ne mogu da promenim, a ono što mogu, i što radim, jeste to da mi niko i ništa ne može ogaditi Šostakoviča, Čajkovskog, Maljeviča, Babelja, i sve ostale kompozitore, slikare, pisce koje nam je podario taj deo Zemljine kugle. Isto sam se ponašao i tokom glupog i besmislenog NATO bombardovanja Srbije. Nisam mrzeo ni Baha, ni Direra, ni Hemingveja. I, generalno, ne vidim u mržnji, a ta kansel kultura to jeste, nikakvu budućnost.

Da li biste leteli u svemir kao turista?

- Samo ako mi daju da vozim. Pa gde stignemo.

BEZ URANAKA NEMA  POPA I ROKENROLA

PAMTITE li kako ste nekada provodili Uskrs, a kako 1. maj?

- To je bilo, u vreme mog odrastanja, nezaobilazni deo života i nekog novog kulturnog miljea. Prvi maj i Dan Republike, sve što je uz njih išlo, verovatno su najznačajniji praznici tog vremena. I nisu ostali samo neka vrsta radničke i partizanske tradicije, nego su prerasli u posebnu jugoslovensko-partizansku pop kulturu, koja je uticala, i to presudno, na tolike pravce u umetnosti, pa i na muziku. Da nije bilo prvomajskih uranaka, ne bi bilo ni popa i rokenrola, apsolutno sam ubeđen u to. A tradiciji Uskrsa smo se, ako ćemo da budemo iskreni, vratili mnogo kasnije. I dobro je što smo to uradili, ali mi je drago što ne zaboravljamo ni 1. maj. Sve je to naša istorija i treba da je čuvamo.

Preporučujemo

Poznati

0 0

BILI NA KORAK DA SE RASTANU Željko i Jovana prošli kroz krizu: "Ljubav se sama UGASILA"

18. 04. 2022. u 08:33 >> 14:06

Poznati

0 0

SIGURAN SAM DA ĆE OSVOJITI NEKO OD PRVA TRI MESTA: Željko Joksimović o predstojećem nastupu Konstrakte na Evroviziji

28. 03. 2022. u 23:26

Poznati

1 0

ŽELjKO JOKSIMOVIĆ O KONSTRAKTI: Kada sam je čuo, nisam dobro reagovao, vrlo je moguće da pobedi

27. 03. 2022. u 21:04

Galerije

1 2

PAMTITE LI OVAKVOG ŽELjKA? Retko viđene fotografije popularnog pevača (FOTO)

23. 02. 2022. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije