IZ DOKUMENATA KLINTONOVE BIBLIOTEKE: Pripreme za bombardovanje SRJ - Vazdušni udari u više faza, da bude manje civilnih žrtava

D. SAVIĆ

subota, 01. 08. 2020. u 19:45

ИЗ ДОКУМЕНАТА КЛИНТОНОВЕ БИБЛИОТЕКЕ: Припреме за бомбардовање СРЈ - Ваздушни удари у више фаза, да буде мање цивилних жртава

Foto: Arhiv "Novosti"

KAKO će Beograd odgovoriti na vojne udare NATO i kakvi su rizici za američke građane, pilote i trupe, bilo je jedno od glavnih pitanja koje je zaokupljalo državni vrh SAD pet dana uoči početka bombardovanja SRJ 1999. godine.

To se vidi u dokumentu savetnika za nacionalnu bezbednost Semjuela Bergera.

U dokumentu od 19. marta 1999. godine, koji je objavila predsednička biblioteka Bila Klintona, Berger je šefa Bele kuće pripremao za sastanak "o vojnim opcijama za Kosovo" kome je trebalo da prisustvuju predsednik Bil Klinton, državna sekretarka Medlin Olbrajt i još 10 najviših civilnih i vojnih zvaničnika SAD. U "operativnoj sobi" Bele kuće 20. marta 1999. godine spremalo se detaljno razmatranje planova NATO za vazdušne udare.

Berger je Klintona obaveštavao da je, prema instrukcijama Saveta NATO, glavna komanda razvila fazne vazdušne operacije pod nazivom "Zajednička snaga", kao odgovor na događaje na Kosovu.

- Inicijalni paket vazdušnih udara, "Faza 1", usmerava se primarno na integrisani PVO sistem SRJ u Srbiji, kao i u Crnoj Gori. Operacija će uključivati slanje krstarećih raketa iz vazduha i sa mora, kao i avione, od kojih više od polovine obezbeđuju SAD, uključujući B-2 i F-117. Savet NATO je izvršno rukovođenje delegirao za ovaj inicijalni paket generalnom sekretaru Solani, uz konsultacije sa saveznicima - navodi Berger.

CIVILNE ŽRTVE

BERGER skreće pažnju Klintonu pre brifinga sa generalom Šeltonom o broju i tipu ciljeva da je verovatno, posebno u opciji B, da će biti civilnih žrtava:

- Možete da pitate da li mogu da budu preduzeti bilo kakvi koraci da te žrtve budu minimalne - napominje Berger.

Na zahtev SAD, nastavlja on, NATO je razvio još dva kontingenta opcija za nastavak udara.

- Cilj opcije A je odgovor na obnovljenu agresiju protiv kosovskih Albanaca. Primarni fokus je na vojne i policijske jedinice direktno povezane sa agresijom, kao i podrška logističkim sredstvima. Cilj opcije B je odgovor na srpski napad na NATO snage u Maakedoniji, Bosni, ili susednim zemljama. Fokus je na ofanzivne snage, kao i nacionalnu komandu i kontrolu, najvažniju infrastrukturu i nacionalne izvore snabdevanja energijom. Savet NATO nije dao autoritet ni generalnom sekretaru, ni Glavnoj komandi za Evropu za izvođenje ovih odgovora, ali saveznici su objavili da je potrebna brza autorizacija za takve napade, ako bude potrebno - navodi Berger.

On dodaje da "Faza 1" i dve opcije odgovora mogu da budu izvršene u roku od 48 sati, kao i da će biti potrebno da predsednik SAD odobri da budu uključeni američki vojnici. Napominje i da nema planova za medije.

 

 Foto: CIA

Bil Klinton i Medlen Olbrajt sa saradnicima u Beloj kući

Berger u temama za diskusiju predsedniku sugeriše da generala Šeltona posebno treba pitati o rizicima za NATO i američke pilote i kako se oni mogu svesti na najmanju meru. Važna su, ističe, i pitanja koliko će udari da traju, koliko na njih utiču vremenske prilike i koliko će uspeti da degradiraju sposobnost Beograda da izvodi operacije na Kosovu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Mišo Peć

01.08.2020. 22:50

Fašisti izlaze sa izveštajima o planiranom genocidu na državu Srbiju i Srpski narod u 1999 godina,na koji način gadjati vrtiće,škole,bolnice,vozove,autobuse,mostove,TV stanice,trgove ,na koji način ubijati još nerodjenu decu u porodilištima,Srpsku decu na nošama i mostovima,civile na pijacama i trgovima,proglašavujući ih unapred za kolateralnu štetu.