STRATEŠKI INTERES: Kriza u Kazahstanu veliki test za Kinu, uprkos pogoršanju odnosa sa SAD, Peking više ne sme da vodi politiku nemešanja

Politika „nemešanja“ Pekinga u drugim zemljama stavljena je na test događajima u Kazahstanu. Si Đinping je otvoreno podržavao vladu, a to će dodatno zaoštriti odnose sa SAD, smatra britanski analitičar Tom Faudi.

Foto AP

Kini je potreban bezbedan Kazahstan zbog inicijative Pojas i put i njenog uvoza energije, zato je stabilnost ove centralnoazijske države ključna. Dok je Rusija preuzela vođstvo u vezi sa krizom u Kazahstanu, u Pekingu se slažu da Kina ne može da stoji po strani i dozvoli potencijalno neprijateljskoj vladi da preuzme kontrolu nad strateški važnom susedom. Ovo stavlja njenu decenijama staru politiku „nemešanja“ na test, i otvara novu dinamiku u njenim odnosima sa SAD, navodi Faudi a prenosi RT.

Foto: Tanjug/Zhang Ling/Xinhua via AP

Politika nemešanja je takođe bila motivisana potrebom Kine tokom tih decenija za stabilnim odnosom sa SAD i njihovim saveznicima. Gledano unazad, ovo je bila uspešna politika, u meri u kojoj je omogućila Kini da razvije pragmatična i korisna partnerstva sa zemljama kao što su Pakistan ili Saudijska Arabija.

Međutim, svet se menja. Kineska politika nemešanja je pod pritiskom, sviđalo se to njoj ili ne. SAD se nadmeću protiv toga, pokušavajući da globalno geopolitičko okruženje pretvore u ideološko bojno polje. Ovo ima neizbežnu posledicu da je Kini otežana saradnja sa demokratijama, koje su podložnije američkom uticaju. Pored toga, SAD, kao deo svoje "Indo-pacifičke strategije" , žele da okruže Kinu neprijateljskim državama, kao što to čine Rusiji.

Ovo stvara stratešku dilemu da će Kina – koja je razumljivo osetljiva na opkoljavanje – biti prinuđena da reaguje u određenim situacijama kada promena u unutrašnjoj politici susednih zemalja može predstavljati neprihvatljiv rizik za njenu nacionalnu bezbednost. 

Kazahstan je jedan od prvih velikih testova za Peking u tom pogledu. Peking jednostavno ne može da ne uradi ništa i dozvoli da vlada Tokajeva padne. Očigledno je u njenom interesu da spreči da zavlada antikineski režim, motivisan islamističkim radikalizmom, koji bi ugrozio stabilnost osetljivog regiona Sinđang u susedstvu. Dakle, kineska politika nemešanja je stavljena na probu.

Foto: AP Photo/Vladimir Tretyakov

Osim verbalne podrške, šta Peking može učiniti da pomogne Kazahstanu? Kako Rusija preuzima vođstvo u vojnom pogledu, Kina ne mora direktno da koristi ovu opciju. Međutim, Peking bi potencijalno mogao da pređe na snabdevanje zemlje opremom, tehnologijom za nadzor i policijskom obukom, sa ciljem da Kazahstan ojača svoje bezbednosne resurse. Tako je Peking nedavno učinio na Solomonovim ostrvima , nakon prošlogodišnjih nereda koji su pokrenuli Tajvan i SAD.

Na ekonomskom nivou, Kina je možda sklona da se zalaže za veću stabilnost u zemlji dajući joj pomoć i druge podsticaje za rast. Kina bi mogla ponuditi održivu podršku Kazahstanu da ostvari dugoročni ekonomski razvoj i podstakne efikasne reforme za rešavanje fundamentalnih problema.

Osim Kazahstana, druge zemlje u kojima će Peking biti sve skloniji da pomogne u održavanju statusa verovatno će uključivati Kambodžu, Vijetnam, Pakistan, Mjanmar, Tajland i Laos. Zaista, skoro svaka zemlja na kineskoj periferiji koja trenutno nije saveznik SAD i u kojoj bi mogla da bude podstaknuta antikineska pobuna ili promena režima spada u ovu kategoriju. Mada, koliko daleko bi Peking bio spreman da ide, ostaje da se vidi.

Na mnogo načina, potencijalno "mešanje" Kine bilo bi usmereno na zaštitu ovih država od uticaja drugih stranih država. Peking, na kraju krajeva, ne pokušava da pokrene revolucije u svoju korist – na način na koji je to činio tokom Maoove ere – i malo je verovatno da bi pokušao da nastavi sa podrškom prokineskog režima u postojećim državama koje se nalaze u savezu sa SAD, npr. kao Japan. (Tajvan se smatra unutrašnjom stvari, i kao takav je izuzetak od politike nemešanja).

Foto: EPA/Depositphotos/ilustracija

Ali trend je nezaustavljiv. U scenariju Hladnog rata, dozvoliti vašem protivniku da stekne političko uporište u zemlji na vašem pragu se smatra strateški katastrofalnim i za Peking bi bilo opasno da dozvoli da se to dogodi.

Iako neće voditi vrednosni krstaški na isti način na koji to čini Zapad, a malo je verovatno da će usvojiti agresivni militaristički stav SAD, opcija Kine da ništa ne čini više ne važi. Kina je sve sklonija da jače podrži države u kojima može ostvariti svoje interese. 

BONUS VIDEO: 

Kako je ljudina iz Srbije postala bog u dalekoj Kini?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije