Panorama

OD SUZA DO UŽITKA: Zašto volimo ljutu hranu

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

07. 06. 2025. u 00:00

LjUTA jela mogu izazvati neprijatnosti kao što su pečenje, znojenje i čak suze tokom jela, ali za mnoge ljude upravo te reakcije predstavljaju glavni užitak i razlog zašto biraju jako začinjenu hranu - dok je nekima bol tokom jela deluje kao kazna, ljubiteljima ljutog je izazov i zadovoljstvo. Šta se krije iza te sklonosti prema hrani koja peče?

ОД СУЗА ДО УЖИТКА: Зашто волимо љуту храну

Foto: Shutterstock

Osećaj peckanja kada jedemo ljutu hranu nastaje zbog kapsaicina, hemijskog jedinjenja koje deluje na receptore u ustima zadužene za prepoznavanje toplote. Kada se aktiviraju, mozak tumači signale kao da je reč o fizičkoj toploti, slično kao kada dotaknemo nešto vrelo.

Foto: J. Ćosin

ŠTA NAUKA KAŽE O NAŠOJ LjUBAVI PREMA LjUTOM

Ustanovljeno je da neki ljudi doživljavaju ljutu hranu kao "pozitivan bol", koji može izazvati oslobađanje endorfina, hormona sreće. Upravo ta mešavina bola i zadovoljstva može objasniti zašto neki ljudi vole jela koja proizvode neprijatne reakcije.

Interesantno je da, za razliku od ljudi, druge životinje uglavnom izbegavaju ljutu hranu. Sisari, poput miševa i veverica, osećaju kapsaicin baš kao i mi - kao neprijatnu toplotu - i instinktivno ga izbegavaju. Sa druge strane, ptice nemaju te receptore i ne osećaju ljutinu, što znači da mogu da jedu čili bez problema.

Postoji psiholški faktor koji se može uporediti sa uzbuđenjem koje neki osećaju kada gledaju horor filmove - ljuta hrana koja peče i izaziva fizičku reakciju može biti svojevrsni "ograničen rizik" ili čak "benigni mazohizam", prema istraživanjima. Osećaj toplote aktivira reakcije slične onima kada lučimo adrenalin, kao što su ubrzan rad srca i pojačano disanje. Za mnoge, to je mešavina bola i užitka, kao vožnja rolerkosterom. Znaju da ih čeka intenzivno iskustvo, ali i da su bezbedni.

LjUTA HRANA I ZDRAVLjE

Ljute supstance imaju i antibakterijska i antifungalna svojstva. Upravo to bi moglo da objasni zašto su ljudi u određenim delovima sveta razvili sklonost ka ljutoj hrani, naročito u podnebljima sa toplom klimom, gde je kvarenje hrane češća pojava. Analiza hiljada recepata iz različitih zemalja pokazala je da u regijama gde je hrana podložnija kvarenju, ljuti začini se češće nalaze u tradicionalnim jelima.

Iako nema konačnog odgovora na pitanje zašto su paprike evoluirale da budu ljute, postoji nekoliko teorija. Jedna od njih je da je kapsaicin nastao kao prirodni mehanizam zaštite od sisara, a druga mogućnost je da je kapsaicin odvraćao određene parazitske gljivice, što je povećavalo šanse biljke da opstane, prenosi portal "RBK".

Danas se godišnje proizvede više od tri miliona tona čilija, što ovaj začin čini važnim poljoprivrednim proizvodom na globalnom nivou. Osim u gastronomiji, ljute papričice se koriste i u medicini i kozmetici.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA CECINOG HITA: Šta se krije iza stihova pesme Fatalna ljubav

TAJNA CECINOG HITA: Šta se krije iza stihova pesme "Fatalna ljubav"