MEĐUNARODNI DAN ŽENA I DEVOJAKA U NAUCI: Prilika za promovisanje i priznavanje njihove uloge i značaja

Novosti online

13. 02. 2024. u 07:15

MEĐUNARODNI dan žena i devojaka u nauci (11. februar) ima za cilj da promoviše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i devojaka u nauci i tehnologiji, kao i da podigne svest o njihovoj ulozi i značaju za društvo.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА И ДЕВОЈАКА У НАУЦИ: Прилика за промовисање и признавање њихове улоге и значаја

Foto: Shutterstock/ilustracija

Nauci i tehnologiji se često pripisuje ključna uloga u razvoju i napretku čovečanstva. Iza ovih dostignuća, naravno, stoje ljudi koji su posvećeni istraživanju, otkrivanju i inoviranju. Među tim ljudima, žene i devojke su često bile zapostavljene ili diskriminisane, uprkos njihovom značajnom doprinosu nauci i tehnologiji. Zato je važno obeležavanje Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, koji je ustanovljen 11.februara 2015. godine od strane Ujedinjenih nacija, kako bi se podstaklo i proslavilo učešće žena i devojaka u nauci i tehnologiji, ali ujedno i ukazalo na izazove i prepreke sa kojima se one suočavaju.

9.Međunarodna skupština žena i devojaka u nauci koja je ove godine održana u sedištu UN u Njujorku imala je za glavnu temu: „Žene i devojke u naučnom rukovodstvu, nova era za održivost“, a kao pod temu „Misli nauku... Misli na mir“.

​Događaj je okupio lidere i stručnjake iz celog sveta, predstavnike međunarodnih organizacija i privatnog sektora kako bi razgovarali o ženskom liderstvu u postizanju tri stuba održivog razvoja, a to su ekonomski prosperitet, socijalna pravda i ekološki integritet.

Ovaj dan je takođe prilika da se oda počast onima koje su bile pionirke ili inspiracija u ovim oblastima.

Neki od primera su:

  • Marija Kiri, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku i hemiju, i prva osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade u različitim oblastima, za svoja otkrića u oblasti radioaktivnosti.
  • Ada Lavlejs, prva programerka u istoriji, koja je osmislila algoritam za prvu mehaničku računarsku mašinu, poznatu kao analitički motor.
  • Rosalin Frenklin, britanska biofizičarka koja je napravila ključne doprinose u razumevanju strukture DNK, RNK i virusa, koristeći tehniku rendgenske kristalografije.
  • Vera Rubin, američka astronomkinja koja je otkrila dokaze za postojanje tamne materije u svemiru, posmatrajući rotaciju galaksija
  • Valentina Terješkova, prva žena i prva civilna osoba koja je letela u svemir, na sovjetskoj misiji Vostok 6, 1963. godine.
  • Džoselin Bel Bernel, britanska astrofizičarka koja je otkrila prvi pulsar, vrstu rotirajuće neutronske zvezde koja emituje radio talase.
  • Rita Levi Montalćini, italijanska nobelovka poznata po svom radu u neurobiologiji, za otkriće faktora rasta nervnih ćelija, koji su ključni za razvoj i održavanje nervnog sistema.
  • Vandana Šiva, indijska naučnica i aktivistkinja koja se bavi pitanjima biodiverziteta, ekologije, poljoprivrede i ženskih prava, i koja je osnovala Fondaciju za istraživanje nauke, tehnologije i ekologije.
  • Dženifer Duda, američka biohemičarka i molekularna biološkinja koja je dobila Nobelovu nagradu za hemiju za razvoj metode za uređivanje gena, poznate kao CRISPR-Cas9, koja omogućava precizne i efikasne promene u DNK.

Ovi primeri pokazuju da su žene i devojke sposobne i talentovane za nauku i tehnologiju, i da mogu da daju značajne doprinose u rešavanju različitih problema i izazova koji se tiču čovečanstva i planete.

Foto: Shutterstock/ilustracija

Uprkos nedostatku veština u većini tehnoloških oblasti koje su pokretale Četvrtu industrijsku revoluciju, žene i dalje čine samo 28% diplomiranih inženjera i 40% diplomiranih IT stručnjaka.

Međutim, žene i devojke se i dalje suočavaju sa mnogim preprekama i izazovima koji ograničavaju njihovo učešće i napredak u nauci i tehnologiji.

Neki od tih izazova su:

- Rodni stereotipi i predrasude koji utiču na to kako žene i devojke vide sebe i kako ih drugi vide u nauci i tehnologiji, i koji mogu da smanje njihovo samopouzdanje, interesovanje i motivaciju za ove oblasti.

- Nedostatak podrške i podsticaja od strane porodice, škole, društva i institucija, koji mogu da utiču na to da žene i devojke nemaju dovoljno prilika, resursa, mentora i uzora za uključivanje i usavršavanje u nauci i tehnologiji.

- Diskriminacija i nejednakost na tržištu rada, koja se ogleda u tome da su žene i devojke manje plaćene, manje zastupljene, manje priznate i manje podržane u nauci i tehnologiji, u poređenju sa muškarcima, i da se suočavaju sa većim izazovima u usklađivanju profesionalnog i privatnog života.

- Nedostatak vidljivosti i priznanja za rad i dostignuća žena i devojaka u nauci i tehnologiji, koji dovodi do toga da se njihov doprinos zanemaruje, potcenjuje ili prisvaja, i da se ne uvažavaju njihovi glasovi i perspektive u donošenju odluka i kreiranju politika u ovim oblastima.

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci je važan dan za podsećanje na to da su žene i devojke neophodan deo naše naučne i tehnološke zajednice, i da zaslužuju da budu poštovane, podržane i priznate za svoj rad i doprinos.

Ovaj dan je takođe prilika da se podstaknu i ohrabre žene i devojke da se bave naukom i tehnologijom, i da ostvare svoje potencijale i ambicije u ovim oblastima. Na kraju, ovaj dan je poziv za akciju za sve nas da se uključimo u promovisanje i stvaranje rodno ravnopravnog i inkluzivnog okruženja u nauci i tehnologiji, koje će omogućiti da se iskoriste svi raspoloživi talenti i resursi za dobrobit čovečanstva i planete.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PRINCEZA ANA JE U BOLNICI: Oglasila se Bakingemska palata