Upoznajte pisce kroz digitalne čitanke Izdavačke kuće „Klett“

Kada čitamo dela pisaca koji su naši savremenici, onda imamo dodatni doživljaj bliskosti sa piscem i delom.

Foto: Promo

Sa njima delimo zajedničku stvarnost; ako oni pišu o savremenom svetu, onda je taj svet više naš nego onaj iz prošlosti i budućnosti. I ma koliko priče iz prošlosti ili budućnosti bile lepe, ma koliko budile naša interesovanja i maštu, ove iz sadašnjosti često su nam bliže, u njima se osećamo „kao kod kućeˮ.

Još jednu prednost čitanja dela savremenih autora predstavlja mogućnost razgovora sa piscima. Njih upoznajemo kada nam dođu u školu, ili kada se organizuju književni programi u bibliotekama. Izdavačka kuća „Klettˮ odlučila je da dovede naše savremene pisce, čija su dela u programu za 5. razred, u dom svakog učenika. U njihovim digitalnim udžbenicima učenici i nastavnici sreću se sa Vidom Ognjenović, Ivanom Nešić i Dejanom Aleksićem.

- Zamislite da možemo pisca da pitamo sve što nam nije bilo jasno ili što je kod nas izazivalo nedoumice dok smo čitali njegova dela! Ta želja se ovog puta ostvarila Joji i Vidu, a verujemo da su ih pitali ponešto od onog što zanima i druge petake. Tako nam Ivana Nešić objašnjava šta znači reč maljutak. I onda objašnjenje reči nije samo beleška na margini knjige već cela mala priča, u kojoj saznajemo nešto novo o poznatim junacima. Roman Zelenbabini darovi tu je da bismo ga pročitali i doživeli na svoj način, ali je razgovor sa Ivanom otvorio nove poglede na njega, skrenuo pažnju na neka mesta koja nam „na prvo čitanjeˮ možda nisu privukla pažnju – objašnjava Katarina Milošević, urednica u Izdavačkoj kući „Klett“.

Prema njenim rečima, svi pisci sa kojima se razgovaralo otkrivali su šta su voleli da čitaju kad su bili deca, zašto su im priče i čitanje bili važni i zašto su im važni danas.

- To nam pokazuje da su nam oni slični, da svi volimo priče jer nas vode u avanture, jer u njima otkrivamo neobične ili obične likove, jer putujemo na nova, stvarna ili izmišljena, mesta. Ono što je kod pisaca posebno to je što oni stvaraju priče. Ivana Nešić, Vida Ognjenović i Dejan Aleksić dozvolili su nam da zavirimo u njihov svet priča, da saznamo šta najviše vole da pišu, kako pišu, kako žive njihove priče... – kaže Milošević.

Na veoma interesantan način Vida Ognjenović nam predstavlja svoju saputnicu u Putovanju u putopis, našu poznatu književnicu čija dela je čitala kao dete. Reč je o Isidori Sekulić, čija priča Bure se nalazi u čitankama za 6. razred, pa je ovo svojevrsna najava onoga sa čim će se susresti budući šestaci. Osim toga, Vida Ognjenović najavljuje i svoju dramu Kanjoš Macedonović, podstičući učenike da je pročitaju u 7. razredu.

Pisac Dejan Aleksić: Da li svaka priča ima samo jedan kraj ili ih može imati više?

Budućim čitaocima obraća se i Dejan Aleksić, govoreći o svom romanu Cipela na kraju sveta, koji se nalazi na spisku lektire za 6. razred. Ovaj pisac na zanimljiv način podstiče decu da maštaju, pa možda jednog dana i sami da se oprobaju u ulozi pisaca, a daruje im i svoju interpretaciju pesme Znatiželja.

Pisci mogu da nam kažu i nešto o sebi: da li su bili znatiželjni kao deca, kako su prevazilazili probleme (razočaranja) sa kojima se svi susrećemo u detinjstvu. Na taj način pisci prestaju da budu samo neka imena i fotografije u čitankama i postaju naši „veliki drugoviˮ, koji nas razumeju i sa kojima možemo da se družimo kako kroz njihova dela, tako i u razgovorima – zaključuje naša sagovornica i dodaje da i forma ove rubrike, koja je osmišljena tako da podseća na razgovore koji se vode na popularnim društvenim mrežama, veoma bliska današnjim generacijama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije