BOGAT JE ONAJ KO JE U NJEGOV SVET UŠAO: Glumci Ateljea 212 govore, za "Novosti", o smrti omiljenog kolege Feđe Stojanovića

V. STRUGAR

07. 05. 2021. u 08:00

OTIŠAO je sa životne i glumačke scene Feđa Stojanović, brzo i nenadano. Uprkos teškoj bolesti, kolege i prijatelji nadali su se da će Feđica, kako su ga iz milošte zvali, sve pobediti i vratiti se svojim pozorišnim ulogama.

БОГАТ ЈЕ ОНАЈ КО ЈЕ У ЊЕГОВ СВЕТ УШАО: Глумци Атељеа 212 говоре, за Новости, о смрти омиљеног колеге Феђе Стојановића

Foto M. Medić

Da će se ponovo družiti, putovati, zajedno radovati. Nažalost, smrt ga je pokosila i ugasila njegova svetla pozornice. Ali, glumci ne umiru kao drugi "smrtni" ljudi: upravo ga gledamo, iz večeri u veče, kao časnog oficira u seriji "Moj rođak sa sela". Još će se mnogo puta, izvesno, on vratiti u naše živote u nekoj televizijskoj epizodi ili filmu, i kako to obično biva, s tugom ćemo konstatovati kako je veliki bio u svim, pa i onim malim ulogama.

- Strašna vest. Saznala sam tek pre mesec dana da je bolestan i prvo me je to dotuklo. Često smo bili partneri, družili se. Divan čovek i kolega - kaže Dara DŽokić.

Divan čovek i kolega, Foto V. Danilov

- Poslednja zajednička predstava bila je "Dabogda te majka rodila" Vedrane Rudan. U septembru je izašla premijera, nažalost, njeno izvođenje potom je prekinula korona. Feđa je bio zdrav, a ja sam ga tada poslednji put i videla... Ovo je strašno vreme, toliko tragedija i mrtvih oko nas. Nije umro od korone, ali ga je teška bolest brzo pokosila.

"Mala noćna muzika", Foto S. Bojić

Ogroman gubitak, on je deo naše porodice Ateljea 212. Iako u penziji, igrao je i bio među nama.

"LJubav u Savamali", Foto S. Bojić

Tanja Bošković se s tugom priseća svih zajedničkih predstava i susreta. Poslednji put našli su se na istoj sceni u Tivtu, kada je "uskočio" u jednu predstavu umesto Đuze Stojiljkovića:

Imao je kapacitet za radost, Foto V. Danilov

- Tako je prerano otišao... Feđa je bio neko sa kapacitetom za radost. Čovek koji je sve voleo - i da glumi, i da peva, i da uživa u druženju. Jedan od onih neverovatnih ljudi koji su u Ateljeu postavljali neka dobra pravila radosti. U poslednje vreme dobijao je sjajne, velike uloge, kako je i zasluživao. Ja sam ga u raznim pozorištima gledala. Ne samo u Ateljeu 212. Igrao je u poslednje vreme više nego pre i to je, verovatno, za njega bila prava radost. NJegov odlazak je tuga za sve nas, jer mi jesmo porodica. Pokoj njegovoj duši.

Gordan Kičić pripada mlađoj glumačkoj generaciji, ali je s Feđom u svemu pronalazio zajednički razlog kako za profesionalno, tako i za privatno zadovoljstvo.

Znali smo i da zapevamo zajedno, Foto P. Mitić

- Veoma sam tužan, mnogo mi je bilo teško kad je stigla ta vest. Feđu sam upoznao kada sam ušao u Atelje 212. Igrali smo u mnogim predstavama. Posebno bih izdvojio Gogoljevog "Revizora" u kom je njemu pripala uloga Osipa, a meni Hlestakova. I inače, radili smo puno, družili se, umeli smo i da zajedno zapevamo. Igrali smo i u "Maloj noćnoj muzici". Uvek smo se zezali. Ne mogu da verujem da ga više nema.

Ni Gorica Popović ne može lako da prihvati činjenicu da je jato Ateljea 212 ostalo bez dragog kolege, njenog omiljenog partnera na sceni i drugara van nje:

Posedovao je ogromnu energiju, Foto K. Mihajlović

- Prebrzo je otišao, nije ni šest meseci prošlo kako su mu otkrili bolest. Čula sam se s njim pre petnaestak dana i shvatila da je veoma loše. Posle se nije ni javljao. Žao mi je strašno... Ceo naš glumački vek nekako je išao paralelno u Ateljeu, ne mogu ni da izbrojim koliko smo puta igrali supružnike. Imao je ogromnu energiju, ljubav prema životu, hedonista, veseo čovek za kojeg nisu postojale prepreke. Jednostavno, nezamislivo mi je je da je tako brzo otišao...Užasno je sve ovo oko nas: kao da je neko stisnuo dugme "pauza" i tako živimo neki čudan život...

U poslednjoj Feđinoj pozorišnoj premijeri, predstavi "Dabogda te majka rodila", s njim je delila pozornicu i Isidora Minić. Volela ga je i poštovala, rado slušala sve njegove savete:

- Feđa je bio povučen, u nekom svom svetu i stvarno je bio bogat onaj ko je uspeo tamo da uđe.

Ja, na neki način, možda i jesam, sticajem okolnosti, jer sam zavolela Grocku kao i on.

Bili smo ulica do ulice, nismo se često viđali ali smo imali neka zajednička interesovanja i ljubav za taj kraj. Radili smo, naravno, i mnoge predstave, putovali, družili se. Uvek je bio skroman čovek, nekako "sa strane". Pružao je veliku toplinu i ljubav. Volela sam ga i veoma se sigurno i prijatno osećala u njegovom društvu. Verovala sam mu šta god da kaže - o poslu ili životu. NJegovi saveti su mi značili. Zvala sam ga "moj Feđica", doživljavala sam ga tako toplo i drago...

Komemoracija Feđi Stojanoviću je sutra, u podne, a dva sata kasnije ispraćaj na Novom groblju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Komentari (0)