KULTNI PROSTOR I ZA NEISTOMIŠLJENIKE: Kulturni centar beogradskih studenata bio je dobro mesto i u lošim vremenima

Dragica Vukadinović

17. 03. 2021. u 17:14

OVE godine navršava se 50 godina rada Studentskog kulturnog centra u Beogradu - nekada kultnog mesta čak i za neistomišljenike.

КУЛТНИ ПРОСТОР И ЗА НЕИСТОМИШЉЕНИКЕ: Културни центар београдских студената био је добро место и у лошим временима

Dani poljske kulture

To je ustanova za koju je svojevremeno jedan uspešni umetnik dao da se iskleše mermerna ploča sa tekstom "Ovo mesto bi moglo biti od istorijskog značaja". Često, skoro redovno povodi za organizovanje spektakularnih programa festivalskog tipa u SKC-u bivale su upravo te "interne godišnjice", događaji poput "Prvih deset", "Prvih deset+5", "Prvih dvadeset godina SKC-a", "SKC '68-98", "40 godina SKC-a"..., a isto tako su obeležavane godišnjice pojedinih drugih uspešnih programskih poduhvata kao što su "Aprilski susreti" koji su početkom dvehiljaditih obnovljeni kao redovna programska celina, Festival za drugu novu muziku, godišnjice ovoga ili onoga važnog događaja koji je ostavio traga ne samo na beogradskoj sceni, nego i šire...

Podsećanja radi, SKC je otvoren 3. aprila 1971. svečanom akademijom, i nastavio rad maratonskim programom u čast Dana studenata Beograda. Već naredne godine ova tradicionalno-prigodna priredba transformisana je u legendarni "Aprilski susret - festival proširenih medija" koji je zbog izrazitog radikalizma najpre bio ostrašćeno osporavan, a kasnije prihvaćen kao model prestižne kulturne politike, pa i elitne razonode. Ovim povodom uspostavljeni model međuredakcijske saradnje nastaviće da se primenjuje i na druge, monomedijske i tematski specijalizovane festivale na pozorišne i art performanse, videa, novu muziku, filmske revije, kao i na programe kojima su predstavljene kulture drugih zemalja i na projekte kulturno-socijalno-ideološkog sadržaja kao što su to bili „Dani italijanske kulture“, „Dani Latinske Amerike“, „Španija sutra“, „Solidarnost u Poljskoj“ ili „perestrojka u SSSR-u“...

VEOMA podsticajna i za to vreme potpuno netipično koncipirana, za sobom je ostavila dubok trag feministička konferencija "Drug-ca Žena", prva konferencija te vrste u socijalističkim zemljama, čije se nasleđe danas izučava u svetskim akademskim projekatima. Priredbe, organizovane u saradnji sa inostranim i domaćim institucijama i festivalima (Bijenale mladih u Parizu, Venecijansko bijenale, Bijenale u Ankari, umetničke akademije u Diseldorfu i Minhenu, Kulturkontakt u Beču, Bitef, Fest, Brams, Belef u Beogradu) bile su redovna praksa. Za to su se, mora napomenuti, uglavnom bili zaslužni istaknuti pojedinci iz uređivačkog tima, a značaj njihovih doprinosa se periodično smenjivao tako da je naizmenično preovlađivao ovaj ili onaj segment programskih aktivnosti SKC-a (pozorišni, galerijski, društveno-politički, muzički, filmski, pa čak i klupski i komercijalni), ali u prvim decenijama rada uvek uz asistenciju i trenutno "potisnutih".

Uz to, rano ustanovljena "demokratska praksa" uređivačkog tima koja je dopuštala i oficijelno neuređivačkom krugu saradnika da predlaže i realizuje programe, značajno je doprinosila bogatstvu i raznolikosti programa, uvodeći na javnu scenu krajnje alternativne pojave, isto kao što je integritet pojedinih rukovodilaca ponekad rezultirao rehabilitovanjem ideološki nepodobnih umetnika, pa i ličnosti iz javnog i političkog života. Isti ti "dobri običaji" doveli su do toga da je SKC na lokalnom nivou inicirao uvođenje i osnaživanje prakse radionica, majstorskih kurseva, kao i finansiranje umetničkih i drugih autorskih projekata, pružajući mogućnost ne samo mladim, već i formiranim umetnicima, javnim i naučnim radnicima, često apsolutnim početnicima, da realizuju svoje zamisli. Takva praksa bila je od velikog značaja i za mnoge autorske grupe, umetničke pokrete, ali i za društvene i političke inicijative ("Generacija 71", grupa MEČ, Ansambl "Renesans", "Opus 4", FIG "Žena i društvo", Grupa "Galerija", Nezavisna novinarska radionica... ).

DIMNA BOMBA NA ROK KONCERTU

SEĆANJA na događaje i doživljaje starih učesnika i korisnika programa SKC-a međusobno razlikuju: za nekoga je najveći događaj razmena iskustava "uživo" sa danas najvećim imenima svetske društvene i umetničke scene, za druge je to prvo iskustvo u javnom nastupu, ili ilegalno distribuiranje fanzina, ili organizovanju protesta, za neke treće dimna bomba na rok koncertu, za četvrte najbolje mesto za gubljenje vremena... I uprkos osudama/pohvalama za elitizam i ekskluzivnost, SKC je svakako bio mesto u kome su pripadnici različitih socijalnih grupa bili u prilici, ako ne da aktivno učestvuju, onda da izbliza prate i svojim prisustvom podrže rad svojih istomišljenika, ili ako hoćemo - svojih heroja.

ZAHVALJUJUĆI svemu tome po malo, model rada i duh SKC-a vremenom su postali ne samo poželjni, nego i primenjivan i u drugim institucijama, tako da vremenom, svakom narednom decenijom koju obeležava, SKC, paradoksalno, sve manje u tome prepoznaje sebe i sve se više ogleda u programima i praksi novih ili transformisanih ustanova u gradu. To je i razumljivo, ako ni zbog čega drugog, onda zahvaljujući činjenici da je toliko mnogo ljudi, budućih i sadašnjih poslenika u kulturi grada, svoja prva radna iskustva sticalo upravo ovde, svojim manje ili više formalnim učestvovanjem u događajima koji su se ovde odvijali.

Bez najnovijeg uvida u bazu podataka SKC-a, tokom svih ovih godina bez sumnje je realizovano preko 10.000 pojedinačnih uspešnih ili manje uspešnih događaja različitog sadržajnog i medijskog formata (od kojih znatan broj ulazi u "građu od koje su bili pravljeni ne samo (s)novi", stari i obnovljeni "Aprilski susreti", već i drugi - veći ili manji festivali, simpozijumi, seminari, konferencije, ciklusi, jubileji...). Svi ti događaji, praćeni su i, sa manje ili više pažnje, najavljivani ili komentarisani u štampanim medijima više od 60.000 puta i svakako u velikom (zasad neevidentiranom) broju emitovanih sati bivali prisutni u elektronskim medijima - katkada po dobru, katkada i ne.

Sva ta građa, naknadno vađena iz zaboravljenih "bunkera" i prenamenjivanih prostora po zgradi SKC-a, udenuta je u javnu Arhivu SKC-a, sada već useljenu u deo prostora danas nepostojeće, a nekada prestižne biblioteke domaće i inostrane periodike (intrigantno smeštene u srce zdanja bivšeg Oficirskog doma i sedišta Udbe). To je možda utešno jer je, i u vremenima teškim i za sam SKC, upravo ta građa postala svetla tačka neprocenjive vrednosti srpske i beogradske kulture. To se posebno odnosi na građu iz sedamdesetih godina prošlog veka, te decenije velikih prevrata u svetskoj umetnosti i kulturi uopšte, koja ni u bogatijim, bolje organizovanim kulturama nije adekvatno dokumentovana. Za nas, naravno, važna je i građevina i građa svake od ovih pet decenija, svake od ovih godina koje su prošle (šta god da su nam donele), ako hoćemo da razumemo "šta je to u nama od vrednosti što bismo želeli da sačuvamo i pokažemo svetu" - da opet slobodno parafraziram tu pouku našeg velikog književnika, staru bezmalo dve polovine veka.

U VEĆINI pisanih i usmenih istorizacija SKC-a podrazumeva se da su za njegovo osnivanje i, kasnije uspon, zaslužni studentski protesti 1968. koji su, pokrećući brojna politička i socijalna pitanja stvorili prostor i za drugačiju kulturnu politiku, pa i samu umetničku praksu. Danas, kada SKC puni 50 godina postojanja, mogli bismo se zapitati nije li onaj zanos '68, sa svojim razbarušenim "oslobađanjem" stvaralačkih potencijala i slavodobitnim potkopavanjem "birokratskog" sistema upravo vodio ka tome da već prvi talas komformističkog birokratizma dovede do dramatičnog urušavanja njegovih vrednosti, do ukidanja njegove privlačnosti, pa i samog mita. Ili, da parafraziramo jednog velikog svetskog pesnika - nije li u samo osnivanje SKC-a ugrađena njegova propast... Ime pesnika ne navodimo jer bi se time obesmislilo nenavođenje u ovom tekstu nijednog imena urednika, direktora, umetnika, naučnika i društvenih radnika i drugih vinovnika "sjaja i tame" SKC-a, što je bilo neizbežno, jer bi samo njihovo nabrajanje zauzelo barem polovinu prostora štampanog izdanja "Večernjih novosti".

(Autorka je ekskustoskinja "Srećne galerije", penzionisana urednica Dokumentacije i Arhive SKC-a)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)