PROUČAVANJE ETNOSA: Knjige Gumiljova i Bernanosa u izdanju Andrićevog instituta, teorija pasioniranosti i danas se često preispituje

U izdanju Andrićevog instituta u Andrićgradu, nedavno su objavljene knjige "Kraj i novi početak" Lava Gumiljova (1912-1992) i "Čemu sloboda Žorža Bernanosa" (1888-1948).

Andrićev institut

Delo istaknutog ruskog istoričara i geografa Lava Gumiljova (iz pesničke porodice Nikolaja Gumiljova i Ane Ahmatove), objavljena je u prevodu Slavice i Igora Đukića kao osma knjiga u ediciji Kulture u susretu. Ona je zapravo ciklus njegovih slobodoumnih predavanja o poznavanju naroda, logičnosti pojavljivanja i razvoja etnosa i njihovih izuzetnih predstavnika (pasionara).

- Odrastajući u sredini neopterećenoj mislećim ljudima, ali sa temeljnom bibliotekom, noseći teret svoga porekla, političkog angažmana i prirode svojih roditelja, hapšen i osuđivan, Gumiljov je formirao antievropocentrični stav i razvio teoriju pasioniranosti, susretanu sa dosta skepticizma, i danas često preispitivanu i osporavanu - kaže, za "Novosti", urednica Aleksandra Vraneš. - Pasionarnost je Gumiljov tumačio kao težnju "da se dejstvuje bez ikakvog vidljivog cilja ili sa iluzornim ciljem". Smatrao je da je značaj etnologije jednako veliki kao značaj klimatologije ili seizmologije. Po njemu, mozaičnost antroposfere počiva na etnosu. Sposobnost društvene organizacije, naučnog i umetničkog delovanja, čuvanja i prenošenja kulturne baštine svakog etnosa istovremeno formira zatvoren i korpuskularan sistem, koji ima početak i kraj.

Da bi njegovo tumačenje bilo potkrepljeno argumentima, objašnjava naša sagovornica, on se posebno bavi metodologijom istraživanja, radi čega jedan segment njegovih razmišljanja uključuje i relaciju društvenih i prirodnih nauka: "Ono što humanista proučava spolja, to prirodnjak mora da istraži iznutra jer se i on sam nalazi u biosferi kojoj je svojstven tok promena."(str. 545)

- Proučavanje celine i sistemskih veza i relacija među njenim delovima po Gumiljovu je osnovni zadatak nauke. Iz potrebe "da se sumiraju raznovrsna pitanja koja su nekada postavljana autoru, i dugačke besede sa čitaocima i njihovim poznanicima" Gumiljov neguje dijaloški žanr zbog njegove lakoničnosti, te su dijaloške partije autora sa filozofom, etnologom, istoričarem, arheologom, kriminologom, zastupljene u knjizi i čine je pristupačnom širokom krugu čitalaca. Pitanja etnosa i superetnosa, dijaspore, etničkog polja, komplementarnosti etnosa, energije pasionarnosti razmatrana su uz potkrepljivanje primerima i sa intrigantnom ubedljivošću ostavljaju snažan utisak na čitaoca - ističe Aleksandra Vraneš.

Knjigu "Čemu sloboda" Žorža Bernanosa, koju je priredio i predgovor napisao Pjer Žil, na srpski jezik je (sa izdanja Galimara 1995) prevela Tatjana Samardžija, a Andrićev institut ju je objavio kao sedmu knjigu biblioteke Kulture u susretu.

Kritičar i univerzitetski profesor Alber Begen objavio je 1953. godine Bernanosova predavanja držana od jeseni 1946. do jeseni 1947, neposredno po njegovom povratku iz Brazila (na Ženevskim susretima "Evropski duh"; u velikom amfiteatru Sorbone "Revolucija i sloboda", u Alžiru za Sestrice Šarla de Fukoa "Naši prijatelji sveci" - sačuvana u celosti; "Francuska pred svetom sutrašnjice" i "Čemu sloboda" imaju trag priređivačevih napora zbog nepotpunosti prepisa ili više verzija teksta).

- Predavanja iz različitih uglova razmatraju pitanje kojim je knjiga i naslovljena: Čemu sloboda? Pritisak tehnokratije, moći Države, materijalizacije životnih vrednosti, podilaženja apetitima čoveka, ekonomska diktatura, nestanak slobodarskog duha, mogli bismo da kažemo, s jedne su strane, dok su sa druge uspostavljanje ravnoteže između prisutnih sila, lucidnost i smelost vizionarstva, pronicljivost dijalektičara - kaže Aleksandra Vraneš.

Preporučujemo

Kultura

3 3

INTERVJU Dušan Kovačević: Posle pedesete čovek se hrani samo sećanjima, u "Srpskoj kafani" sakupili smo 20 godina života

31. 12. 2020. u 22:00

Kultura

0 1

"LAŽNE" BAJKE BEZ KRAJA: Knjiga iz pera Albaharija i Ognjanovićeve

17. 12. 2020. u 09:43

Poznati

0 0

REVOLUCIONAR BEZ REVOLUCIJE: Publicista Dušan Vesić odgovorio na kritike Džonija Štulića

11. 12. 2020. u 14:09

Kultura

0 1

AVANTURE PETSONA I FINDUSA: Ilustrovani roman švedskog pisca i ilustratora Svena Nurdkvista

29. 12. 2020. u 16:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije