KNJIŽEVNA KRITIKA: Dragulji reči - Radovan Beli Marković, "Stojna vetrenjača", SKZ, Beograd 2020.
Novi roman Radovana Belog Markovića "Stojna vetrenjača" inspirativan je za pasionirane čitaoce i književne znalce jer nudi različite mogućnosti tumačenja.
Foto: Privatna arhiva
On se, naime, može analizirati s mnogih aspekata iz nekoliko razloga. Najpre zato što je reč o vrlo složenom delu mozaične kompozicije. Slojevitost tog dela spoznajemo već na planu pripovedanog mesta koje i jeste i nije. Iz ranijih dela ovoga pisca znamo za Belo Valjevo, Gornju i Donju Psaču, selo Ćelije, ali znamo i da ta mesta nemaju mnogo, gotovo ništa, sa stvarnim geografskim koordinatama, a da zapravo pripadaju predelu maštenskog, svetu u kome sve se "kanda belasa i pomalo lebdi", kako to vole da istaknu starije književne kolege koje se bave delom ovoga pisca.
Slojevitost se ogleda i u pripovedanom vremenu jer ni tu, u stvari, nije reč o jednom, konkretnom vremenskom odseku. Iako znamo da se u "Stojnoj vetrenjači" pripoveda o događajima s kraja devetnaestog veka, ali o nekim iz dvadesetog, zaključujemo o svojevrsnoj elastičnosti tih vremenskih granica, jer pripovedač zadire i dalje u prošlost, u nešto dalju srpsku istoriju, a ako čitamo pažljivo, s razumevanjem u stil ovog pisca, na drugim planovima ovog romana spoznaćemo da se u njemu na vrlo specifičan način, asocijativno, ponekad i crnohumorno, pripoveda i o našoj sadašnjosti.
Njegova složenost ogleda se i na planu jezika. Efekat te složenosti, kako su uočili tumači srednje generacije, a osobiti najmlađi njeni tumači, može biti sledeći: čitalac će, ili snevoljen o obeshrabren, brzo zatvoriti ovu knjigu i zavući je negde gde mu ne dopire pogled, kako ga ona ne bi podsećala na njegovu nemoć, dok će druga vrsta čitalaca zasukati rukave i neće im pasti na pamet da odustanu. To su oni čitaoci koji znaju da se u rečničkom majdanu Radovana Belog Markovića sigurno dolazi do najvrednijih dragulja - onih koji postoje samo tu i koji su nastali najpre kao rezultat velikog dara ovog pisca, njegovih mogućnosti da spajanjem skoro nespojivog, gradi jedinstvene okazionalizme, "belizme", kako ih je nazvao prof. dr Miloš Kovačević, ali i taloženjem piščevog izuzetno velikog i raznovrsnog čitalačkog iskustva.
Rezultat tog velikog čitalačkog iskustva, ali ne samo njega, jeste to što su, pored autohtonih, i mnogi junaci svetske literature postali i junaci proze Radovana Belog Markovića. Tako se u "Stojnoj vetrenjači" doktoru Suboti vraćaju neotvorena pisma koja je uputio madam Šoša, onoj iz "Čarobnog brega".
U ovom romanu najneobičnijeg savremenog srpskog pisca, kao i u drugim njegovim delima, uočavamo izuzetnu idejnu složenost i zagonetnost. Njome su se, naravno, bavili, svi tumači ovoga pisca, ali čini se da su mlađi književni poslenici najbliži istini. Možda zato što, prirodno, nemaju iskustva sa nekim drugačijim vremenima u kojima je bilo jasna trošnost dela ljudskih ruku, pa i duha, u odnosu na svet i protok vremena ili pak nisu u stanju da zdravo za gotovo uzmu k znanju da je zaludnika uvek bilo i biće, već pripadaju nekim posve drugačijim vremenima. Onima o kojima je implicite reč u ovom romanu.
Ako smo samo pažljivi, a ukoliko sa ovom knjigom u ruci posmatramo svet - razumećemo da je to "zalud preduzeće" zalud samo u odnosu na stvarnost, tj. na "mrtvarluk" stvarnosti, a da je stojnost te vetrenjače čija se "krstolika vitla" ipak okreću, iako ovde "daška vetra niotkuda nema" - neupitna. "Stojna vetrenjača" je u svom opstojavanju specifična "skrivnica", povlašćen prostor u kojem mogu bivati samo oni koji se razumeju u književnost i njene visoke domete, kao i oni koji u književnosti žive. Zato, budite u njoj, čitajte, pričajte jedni drugima i čekajte da kuga prođe.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Minijature velegrada - Vasa Pavković, "Eho Beograda"
15. 12. 2020. u 17:11
KNjIŽEVNA KRITIKA: Izolacija nije sloboda - Dragan Stanišić, "Parobrod u žitu"
01. 12. 2020. u 17:33
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
OTELI SU MI "ĆIRILICU"! Marić otkrio nove detlje nakon odlaska sa "Hepija": "Danuo sam dušom..."
O njegovom odlasku sa Hepija govorilo se nedeljama, a sada je otkrio da li mu je lakše kako je prešao na novu televiziju.
12. 12. 2025. u 09:32
Kada je keš/refinansirajući kredit najbolja opcija za vas i kakve opcije nude banke u Srbiji?
KEŠ/refinansirajući krediti su često najbrži i najjednostavniji način da dođete do potrebnih sredstava, bilo da se radi o neplaniranim troškovima, refinansiranju postojećih obaveza ili ostvarivanju važnih životnih planova. Pre nego što se odlučite za ovaj vid zaduživanja, važno je da sagledate njegove prednosti i mogućnosti koje nudi. Keš kredit je dobar izbor ukoliko vam je potrebna brza isplata, fiksna mesečna rata i jasno definisan plan otplate.
08. 12. 2025. u 10:00
"ĆERKA MI JE INVALID OD ROĐENjA" Potresna ispovest Ere Ojdanića: "Babice su oštetile moždani nerv"
"NjU su babice na rođenju izvlačile na vakuum i…"
12. 12. 2025. u 12:20
ORBAN UPOZORAVA: EU danas gazi crvenu liniju, kako će Rusija reagovati? "Brisel prelazi Rubikon, nanosi nepopravljivu štetu Evropi"
PREMIJER Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Evropska unija, zbog odluke o korišćenju zamrznute ruske imovine, nezakonito ukida zakon jednoglasnosti, kao i da bi, ako ta odluka bude doneta, bila prekršena vladavina prava u EU.
12. 12. 2025. u 10:11
NELE NAPUSTIO BiH: "Da sam ostao u Sarajevu, ne bih bio živ - ne bi mogao da držim jezik za zubima"
NELE Karajlić je 11. decembra proslavio 63. rođendan, a svojevremeno se osvrnuo na svoje odrastanje, karijeru u Sarajevu i šta je sve preživeo kada je počeo rat.
12. 12. 2025. u 14:02
"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh po vladiki Nikolaju
VLADIKA Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
12. 12. 2025. u 16:23 >> 16:23
SUKOB NAM JE PRED VRATIMA Rute upozorava: Mi smo sledeća meta Rusije
RUSIJA bi mogla da bude spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u narednih pet godina, smatra generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
11. 12. 2025. u 15:46 >> 16:40
OSUĐENI ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU PADINSKA SKELA: Zrna saosećanja nemaju, izrečene višegodišnje kazne
SREĆKO Stefanović (22), Saša Stanković (22) i Dalibor Petrović (24) oglašeni su danas krivim u Višem sudu u Beogradu za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) na bezobziran i nasilnički način u zatvoru Padinska Skela početkom februara 2024. godine. Ovom prvostepenom presudom Stefanović je osuđen na 19 godina zatvora, a Stanković i Petrović na po 18 godina.
11. 12. 2025. u 16:22
"STIGLI SRPSKI HULIGANI!" Austrijska policija plaši građane po ulicama Graca zbog navijača Zvezde
Šturm Grac i Crvena zvezda igraju utakmicu u Ligi Evrope, a pred taj meč austrijska policija je uradila nešto nesvakidašnje.
11. 12. 2025. u 16:15
Najnovije iz rubrike
IVANA MILENKOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Sudbina otvara vrata, ali izbori govore ko smo, a neki snovi traže tišinu da bi porasli (FOTO)
TALENTOVANA voditeljka i urednica Ivana Milenković, prepoznatljiva svojoj profesionalnosti i stilu, danas stoji na mestu gde spaja znanje iz arhitekture, višegodišnje televizijsko iskustvo i duboko razumevanje ljudi.
12. 12. 2025. u 12:15
TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“
U Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu ( Ulica Vojvode Putnika 2), u ponedeljak, 15. decembra u 15 časova, biće održana peta po redu ovogodišnja tribina iz ciklusa „Dnevnik o Crnjanskom“, na kojoj će učestvovati prof. dr Nataša Polovina sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i dr Nastasja Pisarev, urednica i moderatorka programa.
11. 12. 2025. u 12:38
GLUMAC DAO OBEĆANJE: Aleksandar Kojić dobio nagradu za monodramu Radoša Bajića (FOTO)
GLUMCU Aleksandru Kojiću uručena je nagrada „Čuvari kulturnog nasleđa“ kao posveta stvaraocima koji svojim radom oživljavaju duh predaka
09. 12. 2025. u 22:10
„PLUĆA“ VEČERAS NA NUŠIĆEVIM DANIMA: Nikšićko pozorište gostuje na Velikoj sceni u Smederevu
Sinoć je u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo, u okviru pretfestivalskog programa 42. Nušićevih dana, izvedena monodrama „Nušić lično“ u izvedbi Miloša Tanastkovića i režiji Miodraga Ilića Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“.
09. 12. 2025. u 09:48
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
Komentari (0)