Kultura

ŠTIMUNG "ULOVLJEN" TUŠEM I OLOVKOM: Izložba posvećena crtačkom opusu slikara Ivana Radovića u beogradskom Narodnom muzeju

NA prvom spratu Narodnog muzeja, od petka je smeštena izložba koja velikog jugoslovenskog i srpskog slikara i teniskog asa (prvaka Jugoslavije koji je 1929. igrao u Dejvis kupu protiv Grčke) Ivana Radovića (1894-1973) predstavlja kao izuzetnog crtača.

ШТИМУНГ УЛОВЉЕН ТУШЕМ И ОЛОВКОМ: Изложба посвећена цртачком опусу сликара Ивана Радовића у београдском Народном музеју

Foto privatna arhiva

Iz zbirke Narodnog muzeja, u kojoj se čuva 85 njegovih crteža tušem, olovkom, ugljenom, kao i nekoliko akvarela, na postavci čiji je autor muzejski savetnik Evgenija Blanuša, kustos Zbirke crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka, prvi put je integralno predstavljeno 67 radova, uglavnom nastalih na početku Radovićevog školovanja na Akademiji lepih umetnosti u Budimpešti.

- Radovićevi crteži imaju upadljive znake autentične spontanosti, iskrene invencije, izvesne lakoće i privlačnosti, što izaziva posebnu pažnju - ističe Evgenija Blanuša u katalogu izložbe.

- Oni upotpunjuju sliku o njegovom talentu i iskrenoj sklonosti ka likovnom izražavanju i onda kada u njoj nije bilo pobuda za stvaranje autonomnih, i po sebi dorečenih i završenih dela. Radovićevi crteži, baš zato što su takvi, ponekad inspirisani zanimljivošću nekog motiva, a ponekad, budući potpuno okrenuti prirodi takvoj kakva jeste, lišeni motivske artikulacije, po današnjem kriterijumu i sudu zaslužuju da se posmatraju kao dela autonomne vrednosti.

LjUDSKA TOPLINA I HUMOR

POSLE Drugog svetskog rata, povodom jedne izložbe kritika je uočila Radovićevu sklonost "da u malim neprimetnim događajima pronađe karakterističnu i pritajenu poeziju protkanu izvesnim ljudskim toplim humorom". Poslednju retrospektivnu postavku imao je 1971. godine u Galeriji SANU, a godinu dana pre toga bio je primljen za dopisnog člana Akademije.

Kustoskinja izložbe beleži i da se u Radovićevom crtačkom opusu uočavaju dela koja potpuno zanemaruju radnju:

- Radović nije ilustrativan - njegove figure ne izražavaju karakterističan pokret ili uobičajenu akciju; ono što umetnik sugeriše je prisustvo modela, a ne njegova radnja.

PORTRET "Muškarac sa šeširom", 1916., Ivan Radović, Foto privatna arhiva

Dakle, kod Radovića se ne uočava izražen smisao za naraciju, odnosno ne vodi se naročito računa o ovoj nekada "preuveličanoj" komponenti slikarstva. U njegovim radovima je sve ispunjeno atmosferom, štimungom određenih situacija, pa umetnik i sam o tome kaže: "nije cilj faktografsko prenošenje viđenih stvari nego kreativno preobražavanje stvarnosti."

PORTRET "Muškarac sa šeširom", 1916., Foto privatna arhiva

Kako se navodi u katalogu, ovaj umetnik rođen u Vršcu, zauzimao je visoko mesto u slikarstvu svog vremena, a njegov talenat i veština zapaženi su na Petoj jugoslovenskoj izložbi 1922. Kritika je posebno istakla njegove akvarele i crteže, prepoznala ga "kao ozbiljnog slikara sposobnog za razvijanje u većem stilu".

- Prva Radovićeva samostalna izložba iz 1925. godine, ocenjena je kao predstavljanje dragocenih istraživanja, mnogih umetničkih pokušaja i rezultata, kroz koje se, već po izboru motiva - portreti, mrtve prirode, pejzaži i figuralne kompozicije, Radović prikazuje kao savremen slikar - piše Evgenija Blanuša, i dodaje da je posebnu pažnju naših međuratnih kritičara privukla samostalna izložba iz 1932. godine, koja je bila presudna za njegov umetnički razvoj.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HLADAN TUŠ IZ BARSELONE: Evroliga zadala udarac Zvezdi i Partizanu, ovo se „večitima” neće svideti!

HLADAN TUŠ IZ BARSELONE: Evroliga zadala udarac Zvezdi i Partizanu, ovo se „večitima” neće svideti!