TUŽNE IGRE BEZ KRAJA: Reprezentativno zdanje u Francuskoj 7 decenijama propada, a rešenje ni na vidiku

VRZINO kolo u kome se vrte "stanari" Francuske 7, dva udruženja pisaca, jedno prevodioca i restoran, dovelo je ovo zdanje, inače spomenik kulture, na ivicu propadanja. Kamen spoticanja je nemogućnost da se ustanovi ko je nadležan za održavanje, odnosno finasiranje rekonstrukcije zdanja podignutog još 1884. godine.

Foto arhiva

U čemu je suština problema, Miloš Janković, predsednik UKS, za "Novosti", objašnjava:

- Kada god smo se obraćali gradu Beogradu, dobili smo objašnjenje da je vlasnik zgrade Republika Srbija. A kada se obraćali Republici, odnosno Ministarstvu kulture, dobijali smo odgovor da je imovina prebačena gradu na korišćenje. To ima i neke logige, jer grad na ime zakupnine, od restorana "Klub knjuiževnika", ubira mesečno 480.000 dinara. Kada smo ponovo pisali gradskim vlastima, odgovoreno nam je da su oni samo korisnici, a da je vlasnik zgrade Republika!

Foto arhiva

Kuća je pre bezmalo 140 godina podignuta za advokata Milana Piroćanca (1837- 1897), jednog od najznačajnih protagonista političkog života u Srbiji 19. veka, predsednika vlade, ministra inostranih dela i šefa Srpske napredne stranke.Prema navodima Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda, zdanje predstavlja tipičan primer reprezentativne gradske arhitekture tog vremena:

- Pretpostavlja se da je projekat kuće u duhu tada vladajućeg akademizma sa neorenesansnim elementima u obradi fasada, izradio arhitekta Jovan Ilkić. Reprezentativni efekat objekta, koncipiranog kao slobodnostojeća vila, postignut je simetričnom kompozicijom osnove i bogatom dekorativnom obradom spoljašnjosti. U kući se odvijao značajan deo političkog i društvenog života Beograda i Srbije krajem 19.veka- piše u saopštenju Zavoda za kuću koja je spomenik kulture od 1984.

Tu je živela porodica Piroćanac do 1901. a do 1914. u zgradi je bilo smešteno tursko poslanstvo. Posle Velikog rata, pa do 1934. "udomila je američko poslanstvo, a potom do 1940. Auto-klub kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata, u njoj su živeli visoki oficiri Gestapoa, a zgrada je nacionalizovana odmah po oslobođenju. Rešenjem od 1946. koja je potpisala tadašnja ministarka kulture Mitra Mitrović, Francuska 7 dodeljna je na korišćenje Udruženju književnika Srbije i tadašnjem Savezu pisaca Demokratske Federativne Jugoslaviej i to - na 99 godina.

Novo rešenje o korišćenju na neodređeno vreme bez nadoknade, UKS je dobio 1998. i to odlukom Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Potom je 2001. isti organ vlasti, istu adresu, dodelio na korišćenje UKS, kao i Srpskom književnom društvu i Udruženju književnih prevodilaca Srbije, na 10 godina. Krajem 2013. tadašnji predstavnici sve tri asocijacije, tražili su od gradske uprave da se ugovor obnovi, ali bez odgovora. Isti scenario, ponavlja se svake godine, do dana današnjeg.

Najnoviji apel, tri udruženja uputila su, pre tri nedelje, gradonačelniku Beograda, u kome su objasnili suštinu problema, napominjući da su i dav puta, prošle i pretpošle godine podneli prijave na gradski konkurs za obnovu spomenika kulture, ali bezuspešno:

-Pošto je reč o kulturnom dobru od najvišeg značaja, udruženja vas mole da preduzmete mere, odnosno da date nalog za izdvajanje sredstava kako bi se sprečilo dalje propadanje, a vrlo verovatno u perspektivi i potpuno urušavanje istorijskog objekta u Francuskoj 7.

Imajući u vidu da je rekonstukcija veoma skupa i na dugom štapu (iako je za nju pre dve godine GZZSK uradio projekat, koji je grad Beograd finasirao sa bezmalo dva miliona dinara), reprezentativa udruženja su spremna i na kompromisno, ali spasonosno rešenje - sanaciju. O tom predlogu Janković, kaže:

- Smatramo da bi bilo svrsishodno da se iznos sadašnjeg zakupa, koji "Klub književnika" plaća gradu, preusmeri na udruženja, shodno broju kvadrata koji koriste. Od tih sredstava mi bismo pokrenuli radove, tačnije popravke koje bi zaustavile dalje propadanje zgrade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije