POZORIŠNA KRITIKA: Pozorišni Rijaliti

REDITELjKA Nina Rajić Kranjac ima samo trideset godina, a već se, predstavom "Solo", za četiri umetničke osobe(nosti), navodno oprašta od pozorišta, u kom je režirala mnogo dobrih predstava i dobila gotovo sve važne nagrade.

Novosti

Biografija, ali i sopstvo mlade rediteljke daju povoda da se, uprkos izvesnom bahaćenju, odživi njen život u skoro pet sati pozorišnog rijalitija, kod nas prikazanog u predalekoj, nepristupačnoj Luci Beograd. Performerka bez ostatka (glumi, igra, peva...), Nina Rajić Kranjac je svoju osobenost, ne toliko originalnost (jer su mnogi autentični umetnici "posebni" i po svom ponašanju) razdelila na još troje kolega, koji joj nisu sparing partneri u iscrpljujućoj freneziji (asocijacija je na "I konje ubijaju..."), već su ravnopravni učesnici drame, koja se nalazi negde između Nininog nesvakidašnjeg talenta, neprilagođenosti (malo)građanskom kulturnom modelu i realne situacije, vazda tragične, u pozorištu. U Sloveniji, i drugde kod nas.

Malo Nina saopštava činjenice o sebi, malo drugi (Nataša Keser, Benjamin Krnetić, Marko Mandić) govore o njoj. A time govore i o sebi, kao o neodvojivoj prepletenosti i savezništvu, koje se nudi kao izlaz iz katastrofalne pozorišne krize, naročito u drugom delu predstave, koji se događa napolju, uz pivo i mnogo ćevapa na roštilju, živu muziku i neku vrstu "Maratonaca", koje nam četvorka igra, kao u "pravom" teatru.

Bahaćenjem se, ne bez lagane ironije i u šali (u kojoj uvek ima i malo šale), ovde zove ne podastiranje sopstvene biografije, u svrhu postizanja univerzalne poruke o (uzaludnoj) borbi protiv vetrenjača u kulturi/teatru, jer Ninina biografija i razbarušenost daju dobar kontekst za rekonstrukciju, pa onda i dekonstrukciju prikaza situacije, koja je, i u stvarnosti, i u ovom "Armagedonu" izmakla kontroli. Bahaćenje je bilo beskrajno trošenje našeg vremena, bez milosti, trajanje, koje umetnici, odlični, ali neumereni improvizatori, uzimaju za sebe, ne računajući sa limitima, koje gledalac redovno ima - od fizioloških potreba (Luka Bg je u pitanju, podsećamo), do različitih ličnih kapaciteta da se dugo zabavlja na ovaj način.

Ničega u predstavi "Solo" nema "sos mera", što reče Sterija, ali to je i bila namera ove furiozne četvorke. U svom "totalnom teatru", svako je pokazao svoje sklonosti, od kojih je uspešno napravio kvalitet.

A iz performansa je izašla i plemenita poruka - zajedništvo, po svaku cenu. Pa, dokle ko izdrži!

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA – BITEF: Čuvarev bluz

30. 09. 2022. u 12:45

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA - BITEF: Jednak ritam različitih koraka

27. 09. 2022. u 12:00

Kultura

1 0

POZORIŠNA KRITIKA: Kafansko prokletstvo predaka

23. 09. 2022. u 12:30

Politika

0 0

POZORIŠNA KRITIKA - HOĆE LI SKORO PROPAST SVETA?

21. 09. 2022. u 08:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije